Ову бајку Вук Караџић је објавио у својој књизи „Српске народне приповетке“, 1853. године у Бечу.

Бајка садржи класични мотив борбе против зла које је оличено у лику аждаје. Постоји и мотив отмице и заробљавања. Бајка почиње тако што два царева сина нестају, тј. отима их аждаја, а трећи син креће да их тражи. Ту можемо уочити и функцију удаљавања, када се један од чланова породице удаљава од куће. Царевићи су кренули у лов, што је реална ситуација, док јурење зеца може да представља јурење среће. Претварање зеца у аждају представља лошу срећу, тј. не треба без размишљања јурити за срећом, као што су то урадила два царева сина док су јурили зеца.

Најмлађи син поседује највећу мудрост, јер он није лакомо јурио зеца. Увидео је немогућност његовог хватања, односно немогућност решавања проблема, он проблем оставља за касније решавање. Може се рећи и народном пословицом „Јутро је паметније од вечери“. У овом делу бајке налази се и функција наношење штете члану породице, односно нестанак царевићеве браће и одатле почиње заплет.

Добра баба представља добри фантастични лик у бајци. Она царевићу помаже да победи аждају. Баба као фантастични лик може да комуницира и са аждајом и са најмлађим принцом и њена је улога да царевићу да информацију како може да победи аждају, што баба и успева да учини.

Царевић се облачи у пастирско одело и узима пастирски штап, да би постао пастир и кренуо у свет. Овде можемо препознати хришћанске елементе, јер пастир представља доброту, а са добротом најлакше се може отиснути у непознате земље. „Добро чини, доброме се надај“. Запажамо и функцију просторног премештања.
Он стиже у друго царство и цар му нуди да буде његов пастир, али га очински упозорава да сви пастири који покрај језера чувају овце нестају.

Млади принц прерушен у пастира, сутрадан одведе овце на пашу, али водећи се упутствима бабе спреми се за борбу против аждаје и за касније догађаје. Овде запажамо да је млади принц поред своје мудрости представљен и као добар организатор.

Царевић  улази у воду и дозива аждају: „О аждајо, о аждајо! Та изиђи ми данас на мејдан да се огледамо, ако жена ниси.“ Овде је приказана царевићева храброст.  Овде можемо закључити да ако се добро припремимо, можемо се суочити са највећим изазовима у животу. Дозивање аждаје и упоређивање са женом карактеристично је за средњи век и доба витезова, јер је кодекс части забрањивао да витезови насрћу на жене, а упућено је у погрдном смислу.

Аждаја излази из језера и почиње борба са царевићем. Функција борбе приказана је још два пута. Аждаја прети царевићу да би га бацила у небеса када би се мало охладила у језеру, цааревић јој одговара да би он и веће чудо учинио када би га пољубила царева ћерка. Уочавамо да је народни казивач унео у бајку традицију свога времена, јер у средњем веку, а и у 19. веку (Вук је бајку записао у 19. веку), велика је срећа била добро се оженити, а поготово ћерком богаташа. Јер сам пољубац који царевић очекује је уствари брачна понуда за цареву кћер. Аждаја кад је чула чиме царевић прети одмах је побегла. Овде се опет примећује колико је важно било у казивачево време добро се оженити, јер „чак и аждаја се плаши“ царевићеве среће.

Други дан радња се понавља, али цар је послао два коњаника да посматрају шта ће се десити и да му јаве.
Трећег дана цар шаље своју кћер да буде са чобанином, тј прерушеним царевићем. Она је негодовала, али цар је ставио општи интерес испред живота своје кћери, јер први пут је поверовао да неко може убити аждају. „Ја се уздам у бога да он може ту аждају савладати, само иди сутра с њиме, еда би нас опростио те напасти што толики свет помори.“ Овде је приметан и верски елемент где цар призива бога.

Царевић опет улази у борбу са аждајом, али овог пута уз помоћ цареве кћери. У одсудном моменту царева кћер га љуби и он  разбија аждају на комаде. Вепар који излази из аждаје, зец, голуб и врабац, само су проблеми који се нижу, али које царевић спремно дочекује и решава их истога момента када их уочи. Функција победе је очигледна. Врабац царевићу открива тајну где су заробљена његова браћа, али и тајну да тамо има много људи. То се односи на причу са почетка да је много људи попут његове браће кренуло да тражи срећу и да је никада није нашло. Карактеристично је да је принц без размишљања задавио врапца, иако га је овај молио да га поштеди. Вероватно је за казивача било нормално да се непријатељ увек немилосрдно убије.

Цар је гледао пастирово јунаштво и одлучио да му да своју кћер за жену. Тада је било нормало да се жене дају мужевима, брак је био ствар договора две породице. Венчање је било у цркви где се уочава хришћански елеменат у бајци, као и функција свадбе.

Царевић тек тада каже да је и он из царске породице, па се цар још више обрадује, јер је он мислио да удаје кћер за пастира. Значи  да цару није било свеједно што удаје кћер за пастира, али пошто је он заштитио општи интерес његовог царства он је ипак дао своју кћер простоме пастиру. Ово може да се подведе под функцију прображења, јер у неку руку наш јунак добија нови изглед (додуше у очима друге царевине).

Повратак кући доноси и расплет. Царевић долази до места где су заробљена његова браћа и ослобађа их, као и све људе који су били тамо „у подруму“. Ово се може протумачити као вековна тежња српскога народа за ослобођење из турског ропства. Казивач казује да долази млади принц и ослобађа своју браћу, али и све људе који су са његовом браћом и даје им слободу. У време ропства оваква прича мора да је надахњивала људе који су је слушали и давала им наду у ослобођење. Функција повратка, јунак се враћа кући.

„А он са својом браћом и младом отиде кући своме оцу, и онде је живео и царовао до свога века.“

Карактеристично је да се у бајци стално понавља број три. Имамо три царева сина, баба три пута пита аждају, царевић три пута води бој са аждајом, девојка га љуби три пута, и на крају три шибљике.

Закључак

Бајка „Аждаја и царев син“ једна је од ређих бајки где јунак сам, без помоћи фантастичних бића успева да победи сопственом снагом, упорношћу, мудрошћу и храброшћу. Због тога ова бајка има велику едукативну функцију, помоћу које можемо закључити да не треба јурити без размишљања за срећом, већ треба најпре размислити, организовати се, припремити се, а срећа ће доћи сама – уз љубав, треба је само препознати.

Ime

Email

Naslov

Komentar

smanji | povećaj

Dodaj komentar