Načela organizacije

Načela organizacije
Rasprave u organizaciji teku u različitim smerovima. Za izvršavanje/sprovođenje organizacije na jedinstvenim opštim načelima, različiti autori izjašnjavaju se različito. Načela organizacije nazivaju različitim pojmovima, kao što su principi, ishodišta, osnove, temelji, pravila organizacije itd. Jedno od češćih mišljenja navodi sledeća načela:
 načelo podele i specializacije rada;
 načelo koordinacije;
 povezivanje činilaca.

Pogledajmo ih:
Načelo podele i specijalizacije rada. Svaka organizacija pokušava da odredi mesto u opšte svetskom procesu rada, što znači da odlučuje koji poslovni zadatak će da radi što bolje racionalnije, tako da na tržištu potvrdi svoje napore u obliku učinka. Što se tiče korišćenja podele rada i specijalizacije, taj poslovni zadatak delimo na podzadatke i obično ih obrađujemo kao poslovne funkcije. To su svima poznati zadaci: prodajni zadaci, razvojni zadaci, tehnički zadaci, proizvodni zadaci, finansijski zadaci i slično. Organizacija pokušava da to smesti u nekakav sklad nekom unutrašnjom podelom posla, koja bez sumnje donosi određene pozitivne rezultate.
Drugo načelo je načelo koordinacije. U okruženju organizacije i posledično u samoj organizaciji teku stalne promene, koje zahtevaju koordiniranje tih promena. U procesima unutar organizacije teku različiti procesi, koji se takođe različito odazivaju na promene i zato je potrebna koordinacija.
Sledeće načelo je povezivanje činilaca. U organizaciji koristimo različita sredstva rada, predmete rada i razume se ljude kao najvažniji izvor, odnosno činilac u poslovnom procesu. Sve to treba povezati u neku smislenu celinu, koja će dati koliko je moguće viši kvalitet u što kraćem roku, pri što je moguće nižim troškovima i drugim elementima koje slede ciljevi.

1.3.3 Činioci, koji utiču na oblikovanje organizacije
Na strukturisanje preduzeća utiču spoljni i unutrašnji činioci. Ponekad direktno, najčešće indirektno. Tako imamo:
 spoljne činioce: globalne društvene vrednosti, institucionalne odnose, tržište i razvoj nauke i tehnike;
 unutrašnje činioce: strategiju poslovanja, vrstu upotrebljene tehnologije, kadrovsku struktura, vrstu proizvoda, stepen diverzifikacije, veličinu organizacije, lokaciju, vođstvo, tradiciju idr.
Struktura je kostur, noseća konstrukcija preduzeća, nužan preduslov za rad, mada sama za sebe nije dovoljna. Struktura je statična i prikazuje neke odnose, kao što su podela rada, nadređenost, veze, dok sam život organizacije predstavljaju procesi.
Organizaciona šema je grafički prikaz elemenata preduzeća. Iako o preduzeću ne kaže sve, govori o:
 podeli rada među jedinicama: svaki kvadratić u koji napišemo naziv jedinice ili radnog mesta, znači jedan od elemenata organizacije svakako odgovara delu delatnosti preduzeća;
 nadređenosti, podređenosti jedinica: linije između kvadratića i sami kvadratići govore ko kome naređuje, daje zadatke, ko koga nadzire i izveštava.

1.3.4 Nauke, koje povezuju čoveka sa organizacijom
Imajući u vidu da čoveku, kao najvažnijem činiocu svake organizacije, pripada centralno mesto u ovim raspravama, posebno nas zanima povezanost čovekovog ponašanja i organizacije.
Tu povezanost proučavaju sledeće nauke:
 psihologija;
 sociologija;
 antropologija;
 političke nauke.
Psihologija proučava ponašanje pojedinca u samostalnom radu. Zanima je lično doživljavanje rada. Radna uspešnost (efikasnost) neposrednog izvršioca posla zavisi od njegovih psihofizičkih sposobnosti, ličnih osobina, motivacije, stanovišta, stresnih situacija, zadovoljstva u radu, uticaja okoline na osećanja (npr.: zamorenost zbog prevelike monotonije rada). Navedene osobine su najčešće predmet postupaka izbora kadrova – utvrđivanje primernosti pojedinca za određen rad, o čemu će još posebno biti reči u poglavlju o upravljanju ljudskim resursima.
Sociologija je sa gledišta organizacionog ponašanja posebno važna, jer proučava odnose u grupama, društveni sistem, odnos pojedinca prema drugim ljudima. Ponašanje pojedinca u grupi i uspešnost grupe, kao osnovne ćelije organizacije, su sa gledišta organizacionog ponašanja i organizacione kulture posebno zanimljivi, jer organizacija je i sama grupna dinamika u smislu međusobnog komuniciranja, konfliktnih pojava, međugrupnih odnosa, uticaja grupe na pojedinca, grupnog odlučivanja, itd.
Antropologija proučava kulturu određenog okruženja, što je za organizaciono ponašanje važno zbog »unosa« različitih vrednosti, stanovišta, verovanja..., što pojedinci donose sa sobom prilikom dolaska u organizaciju.
Predmet proučavanja političkih nauka je ponašanje pojedinaca u grupi u različitom političkom okruženju. Pri tome su zanimljivi npr. stranačka pripadnost pojedinih članova grupe i konflikti kao posledica različitih političkih ubeđenja. Na kraju, sa gledišta organizacionog ponašanja je zanimljiva i politička moć, koja je najčešće u funkciji zadovoljavanja ličnih interesa pojedinaca.


lektira, studentski, poslovna, megatrend, diplomski rad, eseji, maturski radovi, seminarski radovi, diplomski radovi, master radovi, magistarski radovi, domaci radovi, domaci zadaci, projekti, maturalni, maturalne radnje, seminarski, maturski, diplomski, ekonomija, ekonomski, pravo, prava, menadzment, marketing, instalacija, tutorijal, tutorijali, tutorial, baze, baza, sistemi, informatika, ekonomika preduzeca, analiza, racunovodstvo, bankarstvo, osiguranje, spoljnotrgovinsko poslovanje, poreski sistem, politika, inteligencija, psihologija, sociologija, geografija, etika, kultura, fizika, seminarski rad, maturski rad