Problem zivotne sredine

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz biologije i ekologije.

Životna sredina, čovekova okolina predstavlja sve ono što nas okružuje, odnosno sve ono sa čime je direktno ili indirektno povezana čovekova životna i proizvodna aktivnost. Prirodna sredina predstavlja blizak pojam pri čemu ovde ne moraju biti prisutne aktivnosti čoveka niti čovek mora imati direktnih uticaja. Ipak, u pogledu tehnološkog napretka, razvoja industrije i sve većeg uticaja čoveka na globalnom nivou na prirodu i ekosisteme granica između ova dva termina postaje sve nejasnija.
Tokom svojih aktivnosti, koje mogu biti urbanizacija ili eksploatacija, čovek menja prirodno okruženje i to često tako što narušava prirodnu okolinu. Izgradnjom hidrocentrala i akumulacija, sečom šuma, pošumljavanjem, eksploatacijom mineralnih sirovina, stvaranjem deponija, emisijom gasova, nuklearnim probama i dr. čovek utiče na promenu čitavih područja. Kao rezultat čovekovih aktivnosti dolazi do promena ili narušavanja ekosistema i klimatskih promena na lokalnom i globalnom nivou.
Životna sredina se može posmatrati kao petokomponentni sistem koji čine:
* atmosfera
* hidrosfera
* zemljište
* organizmi

Svaki od ovih elemenata povezan je jedan sa drugim ali se radi lakšeg registrovanja i praćenja promena oni posmatraju odvojeno.

ODRŽIVI RAZVOJ-problemi i “ rešenje problema ”

Do sada nije predstavljena definicija koja bi zadovoljila sve ukuse, ali tako nešto i jeste malo verovatno. Ipak, ono što je važno je postizanje saglasnosti oko glavnih principa delovanja, dok teoretisanje o nijansama samog pojma pada u zasenak. Bitno je složiti se oko osnovnih postavki održivog razvoja:
•Održivi razvoj predstavlja generalno usmerenje, a ne neprikosnovenu listu zadataka
•Održivi razvoj teži da stvori bolji svet, balansirajući socijalne, ekonomske i faktore zaštite životne sredine
Neke ljude pojam razvoja može podsjetiti na razvoj privrede, izgradnju tržnih centara ili zelenih površina, pa zato radije koriste pojam "održivosti". Ponekad se izbegava taj novi žargon, pa se prosto govori o konkretnim projektima koji doprinose boljitku, koristeći pritom uobičajene termine. Svakako je korisno prilagoditi jezik onome kome je upućen.
Zemaljski samit
Konferencija Ujedinjenih Nacija o zaštiti životne sredine i razvoju (UNCED), poznatija kao "Zemaljski samit", održana je juna 1992, u Rio de Žaneiru (Brazil). Bila je to najveća od svih ikad održanih konferencija Ujedinjenijh Nacija. Prisustvovalo je skoro 10,000 zvaničnih predstavnika iz oko 150 zemalja, uključujući tu i 116 nacionalnih političkih lidera. Nešto niže, paralelno dešavanje namenjeno nevladinim organizacijama privuklo je još više sveta. Sve ovo je pratilo preko 7,000 novinara.
Nakon velike tenzije oko ovih dešavanja, (neizbježan) neuspeh da se reše svi svetski problemi doveo je do toga da su mnogi komentatori obe konferencije proglasili fijaskom. Naravno da je bilo teško postići saglasnost izmedju zemalja o pitanjima gdje su se na udaru našli ekonomski interesi ili duboko urezene vrednosti - mada su svi znali da do toga mora doći. Zemaljski samit uspio je utoliko što je po prvi put povezao pitanja razvoja i zaštite životne sredine (na primer - seča šuma i siromaštvo) u umovima onih koji donose odluke. Osim toga, rezultat predstavlja i usvajanje nekoliko važnih dokumenata i uspostavljanje procedura koje, iako višestepene i birokratske, počinju da donose neke promene na bolje.

Agenda 21

Ovo je jedan od ključnih dokumenata usvojenih na Zemaljskom samitu. Agenda 21 predstavlja deklaraciju o namerama i obavezivanje na održivi razvoj u dvadeset prvom veku (što se vidi i iz samog naslova). Na oko 500 stranica nalazi se 40 poglavlja; od teme siromaštva do seče šuma, od teme zdravstva do pitanja