Economic policy challenges and enlargement- izazovi ekonomske politike i prosirenja

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


IZAZOVI EKONOMSKE POLITIKE I PROŠIRENJA

Kao što smo objasnili u trećem poglavlju, monetarna politika ini svoje najbolje doprinose u realnom privrednom rastu, kao i u održavanju stabilnosti cena. Ovaj doprinos je veoma važan, strukturna i fiskalna politika su uglavnom odgovorne za makroekonomske trendove koji su analizirani u ovom poglavlju.

Osvrćući se tokom protekle decenije, od uvodjenja EMU-a evro područje je svedok povećanja, više od 15 miliona zaposlenih. U periodu od 1990-1998.godine broj zaposlenih je povećan za oko 5 miliona. To je ohrabrujući razvoj dogadjaja koji proističe iz prošlosti restruktuiranja u koorporativnom sektoru, zatim reformi na tržištu rada, imigracija i umerenosti plata. Medjutim, sat produktivnosti u evro području je sredinom 1990.godine bio relativno nizak.Ukupna ocena fiskalne politike je iznijansirana. S jedne strane ukupna fiskalna pozicija evro područja je značajno poboljšana u poslednjih nekoliko godina. S druge strane neke zemlje evro poručja još uvek teže da postignu i održe dobru fiskalnu poziciju, da smanje dugove i da povećaju svoj racio na viši nivo.

Razlike u realnom rastu proizvodnje i inflacija izmedju zemalja evro područja nisu velike, u odnosu kada se uporede sa američkim državama.U bilo kom valutnom području realni rast proizvodnje i inflacija su u odredjenoj meri prirodni, naročito kada su povezani sa postizanjem odredjenih ciljeva. Medjutim, te razlike mogu neprikladno da utiču na nacionalnu politiku i strukturnu rigidnost koja bi trebala da bude razmotrena od strane nacionalnih kreatora politike.

Ovo poglavlje opisuje porast evro područja sa prvobitnih 11 zemalja na sadašnjih 15. Proširenje evro područja predstavlja neopoziv korak, zato ga treba dobro pripremiti. Za svako buduće proširenje, veoma je važno da se podstiče konvergencija na održivom nivou.

Sve u svemu dobar napredak je učinjen. Ali mnogo toga ostaje da se uradi, iznaci upsoravanja ili povratak u smislu praćenja strukturne reforme i fiskalne konsoldacije, predstavljaju zabrinutost sa tačke gledišta monetarne politike. Loše dizajnirana strukturna politika, ekonomska rigidnost i nedisciplinovana fiskalna politika mogu da doprinesu povećanju inflatornog pritiska ili veću inflatornu upornost, koju bi monetarna poltika trebala da uzme u obzir. Ekonomske politike i reforme trebaju da povećaju konkurenciju i fleksibilnost u robama, kapitalu i na tržištu rada, da oforme jedinstveno tržište, da promovišu rast, da promovišu otvaranje novih radnih mesta i da obuzdaju pritisak rasta cena, a samim t im da povećaju blagostanje. Takve politike, takodje doprinose nesmetanom funkcionisanju mehanizma prilagodjavanja u monetarnoj uniji....


SADRŽAJ

UVOD 3
1 PREDMET C-443/98 UNILEVER (2000) ECR I-7535, PRESUDA OD 26. SEPTEMBRA 2000. 4
1.1 Sastav suda 4
1.2 Donošenje presude 5
1.3 Pravo Zajednice 5
1.4 Italijansko zakonodavstvo i postupak davanje obaveštenja 7
1.5 Glavni postupak i pitanje upućeno Sudu 7
1.6 Efekti nepoštovanja člana 9. Direktive 83/189 9
1.7 Troškovi 11
2 PRESUDJIVANJE PRESUDE 11