Reakcije na klimatske promene – samiti, konferencije, deklaracije, rezolucije

Iako je briga o zaštiti prirode oduvek postojala, do razvoja ekološke svesti dolazi postavljenjem prvih teorija o životnoj sredini koje se vezuju za drugu polovinu XVIII veka. Od tada do danas izdvajamo sledeće teorije o životnoj sredini: teotija bentamista, maltuzijanstva, granice rasta globalne ravnoteže, organskog rasta, preobražaja međunarodnog poretka, postojanog stanja, nivoa života, postindustrijskog doba, decentralizacije društvenog sistema, globalnog matematičkog modela (konceptualnog modela) biosfere, ekološke politike, teorijske postavke ekoloških dimenzija i mnoge druge.

• Teorija bentamista zasnivala se na težnji za poboljšanjem higijenskih uslova stanovanja u radničkim naseljima, mahom podignuta u blizini industrijskih pogona i rudarskih kopova. Nedostatak teorije bentamista ogledao se u pristupu obezbeđivanja samo što efikasnijh uslova rada.
• Teorija maltuzijanstva skrenula je pažnju na problem rasta ljudske populacije. Polazila je od konstatacije da se ljudska populacija brže povećavala (geometrijska progresija), od proizvodnje sredstava za život (aritimetička progresija). Teorija je predlagala kontrolu rađanja posebno siromašnih klasa što je izazvalo brojne polemike prema maltizijanstvima kao krajnje nehumanog odnosa prema ljudskoj populaciji. Tako se kao protivteža razvio pokret “neomaltuzijanstvo“ štiteći prava populacije nerazvenih i zemalja u razvoju. Decenije posle teorije maltuzijanstva odlikovala je pojačana instrijalizacija i urbanizacija, pogoršana napretkom tehnologije i demografskim rastom, koji su dovelo do porasta potrošnje energije, prirodnih resursa i hrane. Savlađivanje prirode rezultiralo je zagađenjem i degradacijom životne sredine. Sredina XX veka odlikuje se daljim tokom intenzivnog industrijskog razvoja velokog broja zemalja u svetu, kao i razvoja industrijske i komunalne infrakstrukture. Tako je R.Karson pokrenula novi pokret za zaštitu životne sredine koji je predstavljao apel čovečanstvu da smanji upotrebu pesticida u poljoprivredi. Međutim, R.Karson nije uočila da globalni ekološki problemi na koje su ukazivale teorije sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka, doživele kolminaciju u razvenim zemljama sveta.

Sažetak 1
UVOD 2
1.1 Definicije i načela održivog razvoja 4
1.2 Održivi razvoj 7
1.3 Problemi na putu održivog razvoja 7
1.3.1 Načela Strategije održivog razvoja 7
1.4 Milenijumska deklaracija Ujedinjenih Nacija 9
1.5 Svetski samit Rio-92 i proces održivog razvoja 10
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 17