Napoleon Bonaparta

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz istorije.

Napoleon Bonaparta je francuski vojskovođa koji se istakao u borbama između direktorijuma i koalicije koju su sačinjavale: Pruska, Austrija i Engleska. Zbog izuzetne sposobnosti u ratovanju, ali i zbog težnji buržoazije da uvede diktaturu jedne ličnosti koja bi joj obezbedila političku prevlast i nesmetano bogaćenje, Napoleon će iskoristiti situaciju i 8. novembra 1799.g izvršiti prevrat i postati prvi od trojice konzula. Vodiće mnoge ratove i njegov uspeh biće neverovatan.

RANI ŽIVOT

Rođen je u Ajačiju na Korzici 15. avgusta 1769., samo godinu dana nakon što je Korzika postala francuska teritorija. Dotad je Korzika pripadala Republici Đenovi. Njegova porodica je pripadala nižem italijanskom plemstvu i došli su iz Toskane. Porodica se naselila u Firenci, pa se kasnije rascepila na dve grane. U 16. veku su bili prisiljeni da napuste Firencu i naselili su se na Korzici, koja je tada pripadala Đenovi.
Napoleonov otac Karlo Bonaparta rođen je 1746, u Đenoveškoj republici. Bio je advokat i predstavnik Korzike 1778. na dvoru Luja XVI. Tu je ostao dosta godina. Najveći uticaj na Napoleona je u detinjstvu imala njegova majka Marija Leticija Ramolino. Čvrstom disciplinom uspela je da obuzda Napoleona. Napoleonovo plemićko i umereno imućno poreklo i porodične veze pružile su mu mnogo veće mogućnosti da se obrazuje i školuje, nego što je to bilo omogućeno tipičnom Korzikancu u to vreme. Kada je imao devet godina upisan je 15. maja 1779. na francusku vojnu školu u Brijan l Šato blizu Troja. Morao je učiti francuski pre nego što je upisan u vojnu školu. Ipak celoga života je govorio sa jakim italijanskim akcentom, a nikad nije naučio da pravilno piše. Napoleon je tu prvi put sreo proizvođača šampanjca Žan Remi Moeta. Nakon maturiranja na vojnoj školi u Brijanu 1784. Napoleon je primljen na elitnu vojnu školu u Parizu "Ekol Rojal Militer". Tu je u jednoj godini završio dva razreda. Jedan ispitivač je smatrao da je dobar za proučavanje apstraktnih nauka i da poseduje duboko znanje matematike i geografije. Na vojnoj školi je specijalizovao artiljeriju, iako je u početku tražio mornaricu. Diplomirao je septembra 1785. i preuzeo je vojnu dužnost kao artiljerijski potporučnik u januaru 1786. sa samo 16 godina.
Napoleon je služio u Valensi i Oksoni do izbijanja Francuske revolucije 1789. godine. U tom periodu je on uzeo gotovo dve godine odsustva u Parizu i Korzici. Veći deo od nekoliko godina nakon 1789. proveo je na Korzici, na kojoj se odvijala bitka između tri strane: rojalista, revolucionara i korzikanskih nacionalista. Napoleon je podržavao jakobince i unapređen je u potpukovnika puka dobrovoljaca. Kada se sukobio sa konzervativnim nacionalističkim vođom Paskalom Paolijem, Napoleon i njegova porodica su bili prinuđeni da napuste Korziku u junu 1793. Uz pomoć zemljaka Salicetija Napoleon je postavljen za komandanta artiljerije francuskih snaga, koje su 1793. opsedale Tulon. Tulon se pobunio protiv republikanske vlasti, a zauzela ga je britanska vojska. Napoleon je napravio uspešan plan. Postavio je topove na takvu poziciju da su zapretili britanskoj floti, koja se zbog toga morala evakuisati. Uspešnim napadom Napoleon je zauzeo grad. Prilikom napada ranjen je u butinu. Zbog osvajanja Tulona unapređen je 1793. u brigadnog generala. Uspešnim akcijama zapao je za oko Komitetu javne bezbednosti i postao je blizak saradnik Ogistena Robespjera, mlađeg brata revolucionarnog vođe Maksimilijana Robespjera. Kada je stariji Robespjer završio na giljotini Napoleon je bio nakratko uhapšen i zatvoren 6. avgusta 1794. u Šato d'Antib. Oslobođen je nakon dve nedelje.