Strane direktne investicije u Srbiji

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Osnovni cilj koje zemlje u tranziciji teže ostvariti jeste,postizanje stabilnog dugoročnog privrednog rasta koji će se zansnivati na povećanju investicija,poboljšanju tehnološke baze ovih zemalja I povećanju konkurentosti njihovih proizvoda na medjunarodnom tržištu

U ostvarenju ovog cilja strane direktne ivnesticije mogu imati značajnu ulogu.SDI mogu doprinositi procecu tranzicije direktno,kroz priliv kapitala I indirektno kroz transfer tehnologije,menadzerskog,proizvodnog I organizacionog Know-How-a,a kroz stvaranje novih proizvodnih kanala za domaća preduzeća i kroz jačanje konkurencije.U početnom periodu procesa tranzicije SDI su najvećim delom odlazile u postojeće kapacitete ovih zemalja,time omogućujući bolju upotrebu raspoložovih resursa I rast produktivnosti.

Imajući u vidu I ulogu koje su SDI imale u procesu transformisanja privreda nekadašnjeg istočnog bloka i savremene tržišne privrede.privlačenje stranog kapitala predstavlja jedan od prioriteta ekonomske politike Sribije u narednom periodu.Srbija kao poslednja medju evropskim zemljama koja ulazi u proces tranzicije,ima tu prednost da raspolaže iskustvom ostalih zemalja u pogledu efekata I determinanti priliva SDI.

ZNAČAJ STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA U SAVREMENIM USLOVIMA

Stanje SDI u savremenoj razvojnoj etapi,preuzimaju funkciju ključnog faktora,svake privrede i uz trgovinu postaju osnovni mehaznimi globalizacije svetske privrede.

Uslovi rastuće integracije i medjuvezanosti,uz sve ostrije kriterijume konkurentnosti tražili su od preduzeća da nadju efikasne kanale koji će im obezbediti pristup tržištima.SDI u su u tom konteksu pruzile idealno resenje.Putem direktnih investicija u bankarstvu,preduzeća razmeštaju svoje proizovdne sisteme i ostale poslovne funkcije u globalnim razmerama,nastojeći da obezbede najpovoljnije snabdevanje sa jedne strane a sa druge strane najprofitabilniji plasman svojih proizvoda.

Naj taj način,objedinjuje tokove trgovine,kapitala i tehnologije u celinu pod jedinstvenom kontrolom i upravljanjem.SDI bitno utiču na uspostavljanje odnosa na relaciji Istok-Zapad-Zemlje u razvoju.

Odnos snaga u svetu je bitno izmenjem raspadom Istočnog bloka i dramatičnim promenama u zemljama istočne i centralne Evrope,koje su vezane za uvodjenje demokratskih promena.Negativne ekonomske tedencije u zemljama tog regiona mogu biti prevazidjene samo uz podršku medjunarodnog kapitala.

Treću stranu koja zatvara ekonomski mozaik sveta cine zemlje u razvoju (ZUR),čiji je interes za priliv SDI povećan nepovoljnim privrednim tedencijama i zaduženošću.U uslovima kada drugi oblici finansijskog priliva u zemlje u razvoju postaju sve skromniji SDI predstavljaju mogući izvor za zadovoljavanje tih potreba zamalja finansijskim,tehničkim preduzetničkim resursima.

Kvantitativni rast SDI meren je ukupnim SDI stanjem kao sto su:GDP,izvoz i domace kapitalne investicije.Najdinamičniji investicioni period bio je onaj izmedju 1985. i 1990. godine, kada su investicioni tokovi rasli dva puta brže od svetskog bruto proizvoda.U 1995. godine rast SDI takodje pravazilazi stope rasta izvoza roba domaćih investicija i osnovna sredstva (5,3 %)

Rast značaja stranih direktnih investicija u globalnoj svetskoj ekonomiji potvrdjuje i sledeća dva podatka:godišnji svetski SDI tokovi su porasli sa 60 milijardi dolara 1985.godine na 315 milijardi dolara 1995.godine,a sve ukupno svetsko SDI stanje je diglo vrednost od 2,7 biliona dolara iste godine.