10-05-2010, 10:11 PM
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.
Osnovni cilj koje zemlje u tranziciji teže ostvariti jeste,postizanje stabilnog dugoročnog privrednog rasta koji će se zansnivati na povećanju investicija,poboljšanju tehnološke baze ovih zemalja I povećanju konkurentosti njihovih proizvoda na medjunarodnom tržištu
U ostvarenju ovog cilja strane direktne ivnesticije mogu imati značajnu ulogu.SDI mogu doprinositi procecu tranzicije direktno,kroz priliv kapitala I indirektno kroz transfer tehnologije,menadzerskog,proizvodnog I organizacionog Know-How-a,a kroz stvaranje novih proizvodnih kanala za domaća preduzeća i kroz jačanje konkurencije.U početnom periodu procesa tranzicije SDI su najvećim delom odlazile u postojeće kapacitete ovih zemalja,time omogućujući bolju upotrebu raspoložovih resursa I rast produktivnosti.
Imajući u vidu I ulogu koje su SDI imale u procesu transformisanja privreda nekadašnjeg istočnog bloka i savremene tržišne privrede.privlačenje stranog kapitala predstavlja jedan od prioriteta ekonomske politike Sribije u narednom periodu.Srbija kao poslednja medju evropskim zemljama koja ulazi u proces tranzicije,ima tu prednost da raspolaže iskustvom ostalih zemalja u pogledu efekata I determinanti priliva SDI.
ZNAČAJ STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA U SAVREMENIM USLOVIMA
Stanje SDI u savremenoj razvojnoj etapi,preuzimaju funkciju ključnog faktora,svake privrede i uz trgovinu postaju osnovni mehaznimi globalizacije svetske privrede.
Uslovi rastuće integracije i medjuvezanosti,uz sve ostrije kriterijume konkurentnosti tražili su od preduzeća da nadju efikasne kanale koji će im obezbediti pristup tržištima.SDI u su u tom konteksu pruzile idealno resenje.Putem direktnih investicija u bankarstvu,preduzeća razmeštaju svoje proizovdne sisteme i ostale poslovne funkcije u globalnim razmerama,nastojeći da obezbede najpovoljnije snabdevanje sa jedne strane a sa druge strane najprofitabilniji plasman svojih proizvoda.
Naj taj način,objedinjuje tokove trgovine,kapitala i tehnologije u celinu pod jedinstvenom kontrolom i upravljanjem.SDI bitno utiču na uspostavljanje odnosa na relaciji Istok-Zapad-Zemlje u razvoju.
Odnos snaga u svetu je bitno izmenjem raspadom Istočnog bloka i dramatičnim promenama u zemljama istočne i centralne Evrope,koje su vezane za uvodjenje demokratskih promena.Negativne ekonomske tedencije u zemljama tog regiona mogu biti prevazidjene samo uz podršku medjunarodnog kapitala.
Treću stranu koja zatvara ekonomski mozaik sveta cine zemlje u razvoju (ZUR),čiji je interes za priliv SDI povećan nepovoljnim privrednim tedencijama i zaduženošću.U uslovima kada drugi oblici finansijskog priliva u zemlje u razvoju postaju sve skromniji SDI predstavljaju mogući izvor za zadovoljavanje tih potreba zamalja finansijskim,tehničkim preduzetničkim resursima.
Kvantitativni rast SDI meren je ukupnim SDI stanjem kao sto su:GDP,izvoz i domace kapitalne investicije.Najdinamičniji investicioni period bio je onaj izmedju 1985. i 1990. godine, kada su investicioni tokovi rasli dva puta brže od svetskog bruto proizvoda.U 1995. godine rast SDI takodje pravazilazi stope rasta izvoza roba domaćih investicija i osnovna sredstva (5,3 %)
Rast značaja stranih direktnih investicija u globalnoj svetskoj ekonomiji potvrdjuje i sledeća dva podatka:godišnji svetski SDI tokovi su porasli sa 60 milijardi dolara 1985.godine na 315 milijardi dolara 1995.godine,a sve ukupno svetsko SDI stanje je diglo vrednost od 2,7 biliona dolara iste godine.
Osnovni cilj koje zemlje u tranziciji teže ostvariti jeste,postizanje stabilnog dugoročnog privrednog rasta koji će se zansnivati na povećanju investicija,poboljšanju tehnološke baze ovih zemalja I povećanju konkurentosti njihovih proizvoda na medjunarodnom tržištu
U ostvarenju ovog cilja strane direktne ivnesticije mogu imati značajnu ulogu.SDI mogu doprinositi procecu tranzicije direktno,kroz priliv kapitala I indirektno kroz transfer tehnologije,menadzerskog,proizvodnog I organizacionog Know-How-a,a kroz stvaranje novih proizvodnih kanala za domaća preduzeća i kroz jačanje konkurencije.U početnom periodu procesa tranzicije SDI su najvećim delom odlazile u postojeće kapacitete ovih zemalja,time omogućujući bolju upotrebu raspoložovih resursa I rast produktivnosti.
Imajući u vidu I ulogu koje su SDI imale u procesu transformisanja privreda nekadašnjeg istočnog bloka i savremene tržišne privrede.privlačenje stranog kapitala predstavlja jedan od prioriteta ekonomske politike Sribije u narednom periodu.Srbija kao poslednja medju evropskim zemljama koja ulazi u proces tranzicije,ima tu prednost da raspolaže iskustvom ostalih zemalja u pogledu efekata I determinanti priliva SDI.
ZNAČAJ STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA U SAVREMENIM USLOVIMA
Stanje SDI u savremenoj razvojnoj etapi,preuzimaju funkciju ključnog faktora,svake privrede i uz trgovinu postaju osnovni mehaznimi globalizacije svetske privrede.
Uslovi rastuće integracije i medjuvezanosti,uz sve ostrije kriterijume konkurentnosti tražili su od preduzeća da nadju efikasne kanale koji će im obezbediti pristup tržištima.SDI u su u tom konteksu pruzile idealno resenje.Putem direktnih investicija u bankarstvu,preduzeća razmeštaju svoje proizovdne sisteme i ostale poslovne funkcije u globalnim razmerama,nastojeći da obezbede najpovoljnije snabdevanje sa jedne strane a sa druge strane najprofitabilniji plasman svojih proizvoda.
Naj taj način,objedinjuje tokove trgovine,kapitala i tehnologije u celinu pod jedinstvenom kontrolom i upravljanjem.SDI bitno utiču na uspostavljanje odnosa na relaciji Istok-Zapad-Zemlje u razvoju.
Odnos snaga u svetu je bitno izmenjem raspadom Istočnog bloka i dramatičnim promenama u zemljama istočne i centralne Evrope,koje su vezane za uvodjenje demokratskih promena.Negativne ekonomske tedencije u zemljama tog regiona mogu biti prevazidjene samo uz podršku medjunarodnog kapitala.
Treću stranu koja zatvara ekonomski mozaik sveta cine zemlje u razvoju (ZUR),čiji je interes za priliv SDI povećan nepovoljnim privrednim tedencijama i zaduženošću.U uslovima kada drugi oblici finansijskog priliva u zemlje u razvoju postaju sve skromniji SDI predstavljaju mogući izvor za zadovoljavanje tih potreba zamalja finansijskim,tehničkim preduzetničkim resursima.
Kvantitativni rast SDI meren je ukupnim SDI stanjem kao sto su:GDP,izvoz i domace kapitalne investicije.Najdinamičniji investicioni period bio je onaj izmedju 1985. i 1990. godine, kada su investicioni tokovi rasli dva puta brže od svetskog bruto proizvoda.U 1995. godine rast SDI takodje pravazilazi stope rasta izvoza roba domaćih investicija i osnovna sredstva (5,3 %)
Rast značaja stranih direktnih investicija u globalnoj svetskoj ekonomiji potvrdjuje i sledeća dva podatka:godišnji svetski SDI tokovi su porasli sa 60 milijardi dolara 1985.godine na 315 milijardi dolara 1995.godine,a sve ukupno svetsko SDI stanje je diglo vrednost od 2,7 biliona dolara iste godine.