Biohemijski sastav zubnog tkiva

prof.
student Gardinovacki Vasja





Gledj je zubno tkivo koje je velike tvrdoce i kompaktnosti.Otporno je na dejstvo trenja i pritiska.Ispoljava izvanrednu barijeru svojstva u sastavu mukozno – gledjne ,
mukozno – dentalne barijere , jer sprecava prodor antigenog materijala bez obzirana pritisak i trenje koji se normalno javljaju prilikom mastikacije.
Gledj se nalazi u krunicnom delu svakog zuba.








Zahvaljujuci proucavanjem biohemijskog sastava zuba mogu se uociti odlike zubnih tkiva.Da bi se ova tkiva proucila prvenstveno se moraju odvojiti i to primenom: isklesavanja ,
metodom brusenja i metodom flotacije.Brusenje je najnepovoljniji metod, a metod flotacije se najcesce koristi jer omogucava skoro potpuno odvajanje gledji od dentina i cementa.

- Sadrzaj vode u gledji –

Zubna gledj sadrzi samo 4% vode.Uprkos saznanju o ukupnom sadrzaju vode , mora se istacida postoji nekoliko frakcija vode:
Voda vezana za minorni organski sadrzaj.0,8% vode vezano je za organski sadrzaj gledji i to je deo vode koji se lako gubi ekstrakcijom u organskim rastvaracima , tokom flotacije.
Cvrsto vezana voda , ,u iznosu od 3,2%.
Postoje razlike u sadrzaju vode u gledji izvadjenog i gledji zuba u ustima.

- Mineralni sadrzaj gledji –

Osnovni neorganski elementi gledji su kalcijum i fosfor koji predstavljaju makroelemente ovog tkiva.Lako se dokazuje i prisustvo magnezijuma i ugljendioksida.Minorne komponente su natrijum , kalijum , mangan , hlor , a mikroelementi stroncijum , fluor , selen , gvozdje ,
olovo , bakar , cink , kalaj.
Raznim metodama medju njima i difrakcija x zraka dokazana je kristalna struktira gledji.Ti kristali su slicni prirodnom apatitu , heksagonalnog su oblika.Velicina kristala apatota zavisi od brzine kristalizacije.Brza kristalizacija daje sitne kristale dok spora omogucava uvecanje malih kristala – kristalita u makrokristale.Prisustvo makrokristala u gledji je preventivnog karaktera tj. sprecava pojavu karijesa.
Osnovna anatomska jedinica gledji je gledjna prizma.U njoj se uocavaju kristali apatita u nizovima koji pokazuju znake inklinacije (nagiba) u odnosu na ivicu prizme.U najpovrsnijim slojevima , kao i u predelu gledjno – dentinske granice , dokazuju se aprizmaticni slojevi.Vremenom usled atricije koja nastaje na mastikatornim povrsinama zuba (premolara i molara) aprizmaticni sloj se se istanjuje i potpuno gubi , tako da se na tim mestima moze uociti prizmaticna gradja gledjnog tkiva.

- Hemijska priroda kristala apatita –

Makroelementi zubne gledji se nalaze u obliku kristala apatita.Njegova empirijska formula je Ca10(PO4)6 . X2 , gde x predstavlja OH grupu.Zbog prisustva ove grupe kristal ove vrste se naziva hidroksiapatit.To je najrasprostranjeniji oblik kristala u zubnim tkivima.
Proucavanjem strukture kristala hidroksiapatita pokazalo ja da ovaj pripada sistemu heksagonalnih kristala u kojima su atomi kalcijuma dvojako rasporedjeni pa se dele na stubne i aksijalne.Atomi kalcijuma su rasporedjeni u trouglaste formacije u kojima su povezani pod uglom od 60o.Kalcijum se postavlja i aksijalno i takodje ima trouglasti raspored samo sto se unutar ovog osovonskog trougla nalazi OH- grupa.Posto se radi o hidroksilnom jonu niz ovih jona u aksijalnom delu kristala najcesce ima OH- i OH- orjentaciju i tada dolazi do najboljeg izrazaja vodonicne veze.Zbog medjusobnog odbijanja nije moguce da se dve OH- grupe nalaze u neposrednoj blizini u OH-OH- orjentaciji vec OH-OH.Prva orjentacija je moguca jedino ako postoji prazan prostor sa OH- grupom.U taj prazan prostor se moze ubaciti fluor koji znacajno stabilizuje kristal.Ovakav postupak se naziva supstitucija OH- grupe fluorom i nastaje fluoroapatit.
Fosfor se u kristalima hidroksiapatita dokazuje u obliku PO4 3- grupe.

- Promene u sastavu hidroksiapatita –
Mogu nastati zbod adsorpcije ili jonske izmene.
Adsorpcija dolazi do izrazaja na najpovrsnijim slojevima zubne gledji.
Jonska izmena nastaje zbog izmene jonaapatita i okoline koja ga okruzuje.
Postoje dve vrste izmene : izojonska i heterojonska
Izojonska izmena utice na promenu prirodnih osobina kristala hidroksiapatita,a heterojonskom izmenommenja se ukupni sastav kristala.

- Organski sadrzaj gledji –
Tokom ispitivanja organskog sastava gledji dolazilo se do velikog broja poteskoca.Razlog toga je sto se sadrzaj ove vrste u gledji nalazi u malim kolicinama.prilikom prvih istrazivanja verovalo se da se gledj sastoji samo iz neorganskih materija.Jedino se moglo dokazati od organskih materija prisustvo kutikule i pelikle , koji predstavljaju nerastvorljivi materijal.Raznim tretmanima mogu se konstatovati dve kategorije organskog sadrzaja :
mrezasti i amorfni.
Mrezasti sadrzaj se prostire celom debljinom zubne gledji.
Amorfni sadrzaj se ne nalazi ravnomerno rasporedjen , vec u predelu kvrzica i fisura (gde su trnje i pritisak najveci i gde se najcesce ocekuje ostecenje zuba).Na mestima gde se nalazi amorfni sadrzaj najcesce dolazi di karioznog ostecenja zuba.Novija proucavanja govore o tome da se unutar amorfnog sadrzaja nalazi solubilna frakcija koja deluje puferski na kisele metabolite i agense , onemogucava rastvaranje kristala hidroksiapatita , demineralizaciju i vece kariozno ostecenje zuba.Ukupan organski sadrzaj gledji je od 1,1% do 1,3% od celokupnog sadrzaja.Najvise sadrze proteine , amelin ( obuhvata najveci deo gledjnog matriksa) , amelogenin (hidrofilni glikoprotein bogat u sadrzaju prolina).Amelini sadrze i glicin , asparaginsku kiselinu , serin i glutaminsku kiselinu.
Gledj sadrzi od 0,5% do 0,6% lipida.Dokazano je i prisustvo citrata 0,1%.


BIOHEMIJSKI SASTAV DENTINA

Dentin je drugo cvrsto zubno tkivo.On cini najveci deo zuba.Sadrzi znatno vise vode od gledji (10%) , ali i organskog sadrzaja (20%).Preostali tezinski deo otpada na mineralni sadrzaj u kome su kristali hidroksiapatita najznacajniji.
Neorganski sadrzaj tezinski iznosi 80% (voda i mineralni sadrzaj) , a organski 20% (kolagen , lipidi , citrat , hondroitinsulfat i nedefinisani proteini).Zbog veceg sadrzaja vode i organskih materija tvrdoca dentina je znatno manja od tvrdoce gledji , a gledj dentinu sluzi kao pokrovno tkivo i ima zastitnu ulogu nad njim.
Najznacajnija komponenta dentina je kolagen.On je makromolekul vezivnog tkiva.Po biohemijskom sastavu je protein , fibrilarnog izgleda.Odlikuje se visokim sadrzajem glicina.Dentin je proizvod odontoblasta koji su mezodermalnog porekla.Kolagena ima oko 30 % (kolagene fibrile 0,3 mikrona).


BIOHEMIJSKI SASTAV CEMENTA

Cement predstavlja trece tvrdo zubno tkivo.Deli se na acelularni i celularni.
Sastoji se iz oko 65% neorganskih , 23% organskih materija i 12% vode.Neorganski sadrzaj cine najvecim delom kristali hidroksiapatita.Hemijski sastav cementa je isti kao i sastav kosti pa je prema tome najmekaniji deo zuba.


BIOHEMIJSKI SASTAV ZUBNE PULPE

Zubna pulpa predstavlja cenralni deo svakog zuba.Biohemijski posmatrano zubna pulpa se najvecim delom sastoji iz vode – 75% , a 25% cine organske materije.Osnovna supstanca pulpe je zelatinoznog izgleda i velike difuzne moci.Zbog velike difuzne sposobnosti kroz nju se obavlja brza razmena materije i to metabolita iz celija , koje ih izbacuju radi uklanjanja nutritivnih sastojaka koje celije koriste kao energetski i gradivni materijal.
Biohemijskom analizom u zubnoj pulpi se dokazuju brojni proteini , glikopriteini , a narocito glikozaminoglikani tipa hijaluronske kiseline i hondroitinskulfata.



LITERATURA : MEDICINSKA ENCIKLOPEDIJA
JUGOSLOVENSKI LEKSIKOGRAFSKI ZAVOD – ZAGREB
ORALNA HOMEOSTAZA PROF.DR JOVAN ANDJIC