+- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum)
+-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje)
+--- Forum: Društvene nauke (/Forum-dru%C5%A1tvene-nauke)
+--- Tema: Biohemijski sastav zubnog tkiva (/Thread-biohemijski-sastav-zubnog-tkiva)
Biohemijski sastav zubnog tkiva - derrick - 13-02-2010 03:42 PM
STOMATOLOSKI FAKULTET
PANCEVO 2004
SEMINARSKI RAD
farmakologija
Biohemijski sastav zubnog tkiva
PANCEVO 2004
SEMINARSKI RAD
farmakologija
Biohemijski sastav zubnog tkiva
prof.
student Gardinovacki Vasja
Gledj je zubno tkivo koje je velike tvrdoce i kompaktnosti.Otporno je na dejstvo trenja i pritiska.Ispoljava izvanrednu barijeru svojstva u sastavu mukozno – gledjne ,
mukozno – dentalne barijere , jer sprecava prodor antigenog materijala bez obzirana pritisak i trenje koji se normalno javljaju prilikom mastikacije.
Gledj se nalazi u krunicnom delu svakog zuba.
Zahvaljujuci proucavanjem biohemijskog sastava zuba mogu se uociti odlike zubnih tkiva.Da bi se ova tkiva proucila prvenstveno se moraju odvojiti i to primenom: isklesavanja ,
metodom brusenja i metodom flotacije.Brusenje je najnepovoljniji metod, a metod flotacije se najcesce koristi jer omogucava skoro potpuno odvajanje gledji od dentina i cementa.
- Sadrzaj vode u gledji –
Zubna gledj sadrzi samo 4% vode.Uprkos saznanju o ukupnom sadrzaju vode , mora se istacida postoji nekoliko frakcija vode:
Voda vezana za minorni organski sadrzaj.0,8% vode vezano je za organski sadrzaj gledji i to je deo vode koji se lako gubi ekstrakcijom u organskim rastvaracima , tokom flotacije.
Cvrsto vezana voda , ,u iznosu od 3,2%.
Postoje razlike u sadrzaju vode u gledji izvadjenog i gledji zuba u ustima.
- Mineralni sadrzaj gledji –
Osnovni neorganski elementi gledji su kalcijum i fosfor koji predstavljaju makroelemente ovog tkiva.Lako se dokazuje i prisustvo magnezijuma i ugljendioksida.Minorne komponente su natrijum , kalijum , mangan , hlor , a mikroelementi stroncijum , fluor , selen , gvozdje ,
olovo , bakar , cink , kalaj.
Raznim metodama medju njima i difrakcija x zraka dokazana je kristalna struktira gledji.Ti kristali su slicni prirodnom apatitu , heksagonalnog su oblika.Velicina kristala apatota zavisi od brzine kristalizacije.Brza kristalizacija daje sitne kristale dok spora omogucava uvecanje malih kristala – kristalita u makrokristale.Prisustvo makrokristala u gledji je preventivnog karaktera tj. sprecava pojavu karijesa.
Osnovna anatomska jedinica gledji je gledjna prizma.U njoj se uocavaju kristali apatita u nizovima koji pokazuju znake inklinacije (nagiba) u odnosu na ivicu prizme.U najpovrsnijim slojevima , kao i u predelu gledjno – dentinske granice , dokazuju se aprizmaticni slojevi.Vremenom usled atricije koja nastaje na mastikatornim povrsinama zuba (premolara i molara) aprizmaticni sloj se se istanjuje i potpuno gubi , tako da se na tim mestima moze uociti prizmaticna gradja gledjnog tkiva.
- Hemijska priroda kristala apatita –
Makroelementi zubne gledji se nalaze u obliku kristala apatita.Njegova empirijska formula je Ca10(PO4)6 . X2 , gde x predstavlja OH grupu.Zbog prisustva ove grupe kristal ove vrste se naziva hidroksiapatit.To je najrasprostranjeniji oblik kristala u zubnim tkivima.
Proucavanjem strukture kristala hidroksiapatita pokazalo ja da ovaj pripada sistemu heksagonalnih kristala u kojima su atomi kalcijuma dvojako rasporedjeni pa se dele na stubne i aksijalne.Atomi kalcijuma su rasporedjeni u trouglaste formacije u kojima su povezani pod uglom od 60o.Kalcijum se postavlja i aksijalno i takodje ima trouglasti raspored samo sto se unutar ovog osovonskog trougla nalazi OH- grupa.Posto se radi o hidroksilnom jonu niz ovih jona u aksijalnom delu kristala najcesce ima OH- i OH- orjentaciju i tada dolazi do najboljeg izrazaja vodonicne veze.Zbog medjusobnog odbijanja nije moguce da se dve OH- grupe nalaze u neposrednoj blizini u OH-OH- orjentaciji vec OH-OH.Prva orjentacija je moguca jedino ako postoji prazan prostor sa OH- grupom.U taj prazan prostor se moze ubaciti fluor koji znacajno stabilizuje kristal.Ovakav postupak se naziva supstitucija OH- grupe fluorom i nastaje fluoroapatit.
Fosfor se u kristalima hidroksiapatita dokazuje u obliku PO4 3- grupe.
- Promene u sastavu hidroksiapatita –
Mogu nastati zbod adsorpcije ili jonske izmene.
Adsorpcija dolazi do izrazaja na najpovrsnijim slojevima zubne gledji.
Jonska izmena nastaje zbog izmene jonaapatita i okoline koja ga okruzuje.
Postoje dve vrste izmene : izojonska i heterojonska
Izojonska izmena utice na promenu prirodnih osobina kristala hidroksiapatita,a heterojonskom izmenommenja se ukupni sastav kristala.
- Organski sadrzaj gledji –
Tokom ispitivanja organskog sastava gledji dolazilo se do velikog broja poteskoca.Razlog toga je sto se sadrzaj ove vrste u gledji nalazi u malim kolicinama.prilikom prvih istrazivanja verovalo se da se gledj sastoji samo iz neorganskih materija.Jedino se moglo dokazati od organskih materija prisustvo kutikule i pelikle , koji predstavljaju nerastvorljivi materijal.Raznim tretmanima mogu se konstatovati dve kategorije organskog sadrzaja :
mrezasti i amorfni.
Mrezasti sadrzaj se prostire celom debljinom zubne gledji.
Amorfni sadrzaj se ne nalazi ravnomerno rasporedjen , vec u predelu kvrzica i fisura (gde su trnje i pritisak najveci i gde se najcesce ocekuje ostecenje zuba).Na mestima gde se nalazi amorfni sadrzaj najcesce dolazi di karioznog ostecenja zuba.Novija proucavanja govore o tome da se unutar amorfnog sadrzaja nalazi solubilna frakcija koja deluje puferski na kisele metabolite i agense , onemogucava rastvaranje kristala hidroksiapatita , demineralizaciju i vece kariozno ostecenje zuba.Ukupan organski sadrzaj gledji je od 1,1% do 1,3% od celokupnog sadrzaja.Najvise sadrze proteine , amelin ( obuhvata najveci deo gledjnog matriksa) , amelogenin (hidrofilni glikoprotein bogat u sadrzaju prolina).Amelini sadrze i glicin , asparaginsku kiselinu , serin i glutaminsku kiselinu.
Gledj sadrzi od 0,5% do 0,6% lipida.Dokazano je i prisustvo citrata 0,1%.
BIOHEMIJSKI SASTAV DENTINA
Dentin je drugo cvrsto zubno tkivo.On cini najveci deo zuba.Sadrzi znatno vise vode od gledji (10%) , ali i organskog sadrzaja (20%).Preostali tezinski deo otpada na mineralni sadrzaj u kome su kristali hidroksiapatita najznacajniji.
Neorganski sadrzaj tezinski iznosi 80% (voda i mineralni sadrzaj) , a organski 20% (kolagen , lipidi , citrat , hondroitinsulfat i nedefinisani proteini).Zbog veceg sadrzaja vode i organskih materija tvrdoca dentina je znatno manja od tvrdoce gledji , a gledj dentinu sluzi kao pokrovno tkivo i ima zastitnu ulogu nad njim.
Najznacajnija komponenta dentina je kolagen.On je makromolekul vezivnog tkiva.Po biohemijskom sastavu je protein , fibrilarnog izgleda.Odlikuje se visokim sadrzajem glicina.Dentin je proizvod odontoblasta koji su mezodermalnog porekla.Kolagena ima oko 30 % (kolagene fibrile 0,3 mikrona).
BIOHEMIJSKI SASTAV CEMENTA
Cement predstavlja trece tvrdo zubno tkivo.Deli se na acelularni i celularni.
Sastoji se iz oko 65% neorganskih , 23% organskih materija i 12% vode.Neorganski sadrzaj cine najvecim delom kristali hidroksiapatita.Hemijski sastav cementa je isti kao i sastav kosti pa je prema tome najmekaniji deo zuba.
BIOHEMIJSKI SASTAV ZUBNE PULPE
Zubna pulpa predstavlja cenralni deo svakog zuba.Biohemijski posmatrano zubna pulpa se najvecim delom sastoji iz vode – 75% , a 25% cine organske materije.Osnovna supstanca pulpe je zelatinoznog izgleda i velike difuzne moci.Zbog velike difuzne sposobnosti kroz nju se obavlja brza razmena materije i to metabolita iz celija , koje ih izbacuju radi uklanjanja nutritivnih sastojaka koje celije koriste kao energetski i gradivni materijal.
Biohemijskom analizom u zubnoj pulpi se dokazuju brojni proteini , glikopriteini , a narocito glikozaminoglikani tipa hijaluronske kiseline i hondroitinskulfata.
LITERATURA : MEDICINSKA ENCIKLOPEDIJA
JUGOSLOVENSKI LEKSIKOGRAFSKI ZAVOD – ZAGREB
ORALNA HOMEOSTAZA PROF.DR JOVAN ANDJIC