Novčani opticaj

Pojam novčanog opticaja

Proces razmene ljudskog rada otpočinje sa robom i avršava se takođe sa robom (R1NR2). Takvo kretanje je tada nazvano kružnim tokom robe. Međutim, taj isti proces isključuje kružni tok novca. Novac se stalno udaljava od svoje polazne tačke. Kada se obavi prodavanje robe (R1N) radi kupovanja (NR2), novac se udaljio iz ruke prodavca R1 i neće mu se više vratiti. To što će ponavljanjem ovog procesa prodajom ponovo proizvedene robe R1 prodavac doći do novca, ne govori o njegovom kružnom toku, jer se novac ovom prilikom vraća prometom (prodajom) ne prve, već novoproizvedene količine robe R1.
Takav oblik kretanja koji robni promet nameće novcu da se on stalno udaljava od polazne tačke naziva se opticaj novca. U tom stalnom kretanju novca, odnosno novčanom opticaju, neprekidno se ponavlja isti proces. Roba je uvek na prodavčevoj strani, a novac na kupčevoj. Ostvarujući cenu, novac stalno prenosi robu iz prodavčevih u kupčeve ruke, a on sam obrnuto tome, prelazi iz ruku kupca u ruke prodavca da bi ovaj isti proces ponovio s nekom drugom robom.
Sama priroda robnog prometa stvara privid kao da novac pokreće robe, a u stvari je obrnuto. Nastojanje proizvođača da razmenom svojih roba, koje za njih nemaju upotrebnu vrednost, pribave druge upotrebne vrednosti, pravi je uzrok kretanja novca u robnom prometu, odnosno njegovom opticaju. Novcu pripada funkcija prometnog sredstva samo zbog toga što je on faktički robna vrednost koja se osamostalila. Krećući se od prodavca prema kupcu, roba pre ili kasnije ispada iz prometa odlazeći u potrošnju. Međutim, novac neprekidno obitava u prometnoj oblasti, omogućujući stalno iznova promenu oblika vrednosti roba koje ulaze u promet na mesto onih koje su iz njega izašle.