Karakteristike emocionalnosti u detinjstvu

Emocije igraju ulogu od prvorazrednog značaja u životu deteta. One ne samo da unose zadovoljstvo u njegovo svakodnevno iskustvo i služe mu kao motivacija za akciju, već takodje mogu da ga osujećuju. Efekti emocija na fizičko stanje deteta mogu da budu vrlo štetni naročito kada su emocije snažne i česte. Suviše česti i suviše intenzivni emocionalni ispadi štetni su po socijalno prilagodjavanje deteta. A dete koje se slabo prilagodjava u socijalnom pogledu po svoj prilici će biti nesrećno, nosiće u sebi osećanje neadekvatnosti i niže vrednosti što sve služi pojačanju emocionalne tenzije, koja već od ranije postoji. Ova osećanja takodje imaju štetan efekat na detinje poimanje samoga sebe, pa zato ostavljaju trajni ožiljak u njegovoj ličnosti koja se razvija. Koliko će se dete uspešno ili neuspešno prilagoditi životu, zavisi u velikoj meri od njegovih emocionalnih iskustava u detinjstvu.

Da li će emocije biti korisne ili štetne po dete zavisi od vrste emocionalnog iskustva. Izvesne emocije, naročito strah, ljutnja i ljubomora koje često nazivaju neprijatnim emocijama štetne su po dečiji razvoj. Druge emocije - naročito prijatne emocije kao što su privrženost, sreća, radost i znatiželja nisu samo korisne već su bitne za normalni razvoj u godinama detinjstva. Medjutim, najozbiljniji i najštetniji efekti nastaju kada je dete lišeno prilike da iskupi ljubav. Lišenost prilike da se voli i da se bude voljen, kao što je slučaj kod beba i male dece u sirotištu, ima za rezultat usporavanje njihovog normalnog fizičkog i mentalnog razvoja i ozbiljan uticaj na njihovu ličnost uopšte.

Deca koja su lišena ljubavi za duže vreme mogu da razmišljaju o samoubistvu. Kada se javlja samoubistvo u detinjstvu ono ima obično impulsivni karakter, koji je motivisan željom da se na taj način kazne roditelji ili drugi za koje dete misli da su odgovorni za taj nedostatak ljubavi, ili pak može biti motivisano osećanjem krivice i željom za kažnjavanje samoga sebe. Naročito je izrazit efekat koji ima na normalni razvoj emocija lišavanje prilike za normalno izražavanje ljubavi. Beba koja se podiže u takvoj sredini postoje emocionalno neosetljiva. Ona je ravnodušna, mirna i ne respetuje na osmehe i gukanje drugih. Ispoljava nastupe besa uz žestoko bacakanje i vrištanje, kao da na taj način traži pažnju; uopšte pruža izgled nesretnog bića.

KARAKTERISTIKE EMOCIJA

Putem intelektualnih procesa mi stičemo saznanja o svetu koji nas okružuje. Ali mi istovremeno doživljavamo i svoj odnos prema onome što saznajemo. Naša saznanja o pojmovima, ljudima ili o samom sebi praćena su obično doživljajem vrednosti. Mi ono što osećamo vrednujemo putem osećanja. Zato se ponekad osećanja obeležavaju kao doživljaj našeg subjektivnog odnosa prema stvarima, ljudima, dogadjajima i prema sopstvenim postupcima. Pri tom ne moraju sadržaji uz koje se vezuju emocije da budu uvek jasno doživljeni. Ima jednostavnih ili elementarnih emocionalnih reakcija pri kojima je jasno doživljeno samo osećanje prijatnog i neprijatnog.
Emocionalna reagovanja u mnogome se razlikuju od intelektualnih procesa tako da možemo govoriti o tri karakteristike emocionalnog ponašanja. To su:
1. Karakteristične fiziološke promene u funkcionisanju pojedinih unutrašnjih organa (odnosa za krvotok, disanje, za varenje)
2. Promene u pokretima, a posebno u pokretima lica, tela i glasa.
3. Karakteristični doživljaju koje imamo pri emocionalnom razgovoru koji se sastoje pre svega u doživljavanju prijatnosti, zatim u doživljajima u organskim promenama koje imamo pri emocionalnom reagovanju i opažajima.
Pa tako polazeći od ovih karakteristika emocije se definišu kao promena u stanju aktivnosti organizma, a čija se promena manifestuje u karakterističnim fiziološkim promenama, odredjenim pokretima i karakterističnom doživljaju. Sastavni deo emocija čine promene u funkcionisanju različitih organa. Ove telesne promene pri emocijama su veoma izrazite. Često kod osoba koje su u emocionalnom stanju možemo primetiti crvenilo ili bledilo, drhtanje ili znojenje. Zbog promena koje se javljaju u radu srca dugo vremena se smatralo da je sedište emocija u srcu. Da su telesne promene pri emocijama brojne pokazuju i različita sistematska istraživanja. U jednom istraživanju koje je izvršeno u toku drugog svetskog rata utvrdjeno je da četiri hiljade pilota imaju različite telesne promene. Javljaju se, pre svega emocije straha, a pored njih i lupanje srca (86% ispitanika), napetost mišića (83%), suvoća grla (80%), znojenje (79%), pomeranje u stomaku (76%), potrebu za mokrenjem (65%), drhtanje (64%), opšta slabost i malaksalost(41%).