Poslovni moral

Poslovni moral se kao disciplina razvijala usklađujući opšte i konkretne vrednosti, usmjeravajući pojedinca na moralni odnos prema drugima, stvarajući norme o ponašanju, primjenjujući načela poslovne etike na praktično poslovno ponašanje. Značaj poslovne etike je posebno vidljiv u savremenom društvu koje je opterećeno brojnim krizama i protivrečnostima, i na globalnom i lokalnom nivou, tako da su se i savremene organizacije našle pred izazovom kako prevazići brojna pitanja i probleme i kako odlučiti da bi se uskladili lični interesi sa organizacionim i društveno-ekonomskim.

Predmet poslovne etike je skup moralnih pravila ponašanja u svim poslovnim aktivnostima usmjerenim ka uspešnom i profitabilnom poslovanju. Poslovna etika je zasnovana na primjeni osnovnih načela etike na poslovno ponašanje i njen značaj za poslovanje kompanija je ogroman. Prvenstveno, etika je preduslov zaštite od zloupotreba neetički raspoloženih radnika ili neetički usmerene konkurencije. Javnost očekuje od kompanija da se ponašaju prema etičkim pravilima i pravilima društvene odgovornosti.





Afera sa paštetama

Početkom avgusta 2002.god. objavljena je vest da su dva mališana iz vrtića "Olga Jovičić-Rita" u Požegi zaraženi bakterijom koja izaziva botulizam, pošto su, navodno, 31. jula konzumirali paštetu “Carnex”. Deca su nekoliko dana nakon trovanja upućena na lečenje u Beograd na “Institut za majku i dete” i “Dečiju kliniku” u Tiršovoj, gde je potvrđeno da su ovi trogodišnji mališani oboleli od botulizma, na šta su posumnjali u užičkom “Zavodu za zaštitu zdravlja”. Saopšteno je da su deca van životne opasnosti ali da im je neophodan višemesečni oporavak.

Republička sanitarna inspekcija je odmah obustavila promet "Carnex" pašteta od 50 i 75g proizvedenih u julu mesecu zbog sumnje u zdravstvenu ispravnost tih proizvoda i deformisanosti ambalaže od alu-folije, a uzorci paštete su poslati na analizu na VMA u Beogradu. Međutim, vest o odgovrnosti "Carnex"-a za trovanje dece se munjevito proširila svim medijima, iako se čekalo na zvanične rezulate analize. Ovime je fabrici nanesena ogromna šteta, jer pored zabrane prodaje na domaćem tržištu, obustavljena je i redovna isporuka u Republiku Srpsku, Federaciju BiH i Mekedoniju, stopirani ugovori sa Rusijom i Angolom. Dnevni gubici fabrike su iznosili između 5 i 8 miliona dinara.

Predstavnici kompanije su se više puta obraćali medijima kako bi ukazali na besmislenost zabrane. Naime, paštete tokom tehnološkog procesa prolaze 45 minutnu sterilizaciju na temperaturi od 120 stepeni, a pomenuta bakterija, odnosno njena spora je termolabilna i ne može izdržati ovu temperaturu duže od četiri minuta.Takođe, pre izlaska na tržište paštete moraju da odstoje u fabrici kako bi se potvrdila njihova opšta ispravnost.

Konačno, 19. avgusta stižu negativni rezultati sa Vojno medicinske akademije, tj potvrđeno je da paštete "Carnex"-a ne sadrže bakteriju koja izaziva botulizam. Veterinarska inspekcija je ubrzo potom skinula zabranu na promet "Carnex" pašteta proizvedenih u julu i avgustu, ali to nije učinila i sanitarna inspekcija. Agonija u kojoj se našla kompanija se i dalje nastavlja.