Аneksiozna kriza 1908-1909 - master rad

Стварање Тројне антанте Централне силе су добро процениле као групацију усмерену против њихових позиција и претензија како у Европи тако и у прекоморским земљама. Зато су брзо предузимале кораке да те претензије остваре пре него што, уз англо-француску помоћ, дође до об-нове снага истрошене Русије. Први правац према којем су се усмериле био је германски „Drаng nаch Osten", програм немачког продора на Блиски исток преко балканских земаља. Да би се тај продор омогућио било је потребно овладати балканским коридорима на којима је било неколико озбиљних препрека.

Једну од најтежих представљала је Србија и српски националноослободилачки покрет око којег су се све интензивније почеле окупљати и антигерманске снаге других јужнословенских народа. Ради ломљења те препреке сама Аустро-Угарска имала је највећи интерес, а на потпуно овладавање Босном и Херцеговином, гушење српског и југословенског покрета у властитим границама и на крају крчење пута Дрангу преко Србије и других балканских територија, Немачка је све отвореније гурала свог „бриљантног секунданта" Хабзбуршку Монархију. У блоку Централних сила то је после 1907. постало њен прворазредни задатак. У то време цео Балкан је већ био у врењу и пламену националних и ослободилачких покрета. Источно питање је дејством његових сопствених унутрашњих фактора већ било отворено.

УВОД 5
АНЕКСИОНА КРИЗА 1908-1909. 9
1. ПОВОД ЗА АНЕКСИОНУ КРИЗУ 9
1.1. Младотурска револуција 9
2. РАЗВОЈ АНЕКСИОНЕ КРИЗЕ И ВЕЛИКЕ СИЛЕ 13
2.1. Русија 13
2.2. Француска 19
2.3. Енглеска 25
2.4. Италија 32
3. БиХ У ДОБА АНЕКСИОНЕ КРИЗЕ 35
3.1. Проглашење анексије 35
3.2. Аустроугарска управа у БиХ 36
3.3. Последице анексионе кризе по БиХ 39
4. АНЕКСИОНА КРИЗА И СРПСКО ПИТАЊЕ 45
4.1. Царински рат 45
4.2. Реакција у Србији након проглашења анексије БиХ 48
4.3. Политика Србије у доба анексионе кризе 50
5. ЛИКВИДАЦИЈА И ПОСЛЕДИЦЕ АНЕКСИОНЕ КРИЗЕ 55
5.1. Ликвидација анексионе кризе 55
5.2. Последице анексионе кризе 65
ЗАКЉУЧАК 74
ЛИТЕРАТУРА 77
ПРИЛОЗИ 80