Povezivanje preduzeća

Povezivanje preduzeća vodi odredjena preduzeća u obezbedjivanje dugoročnih konkurentnih prednosti, jer omogućava:

 Povećanje efikasnosti preduzeća (bolji pristup informacijama, tehnologijama, potpornim institucijama)
 Racionalizaciju poslovanja (grupno podešavanje tržišta i promotivna aktivnost, grupni razvoj, racionalizacija investicija, nabavne politike)
 Povećanje rasta i razvoja (pridobijanje novih kupaca, tehnološki napredak)
 Povećanje inovativnosti (intenzivnije razvojno-istraživački rad, nove tehnologije, novi oblici organizacije)
 Otvaranje novih poslovnih mogućnosti.

Poznajemo sledeće oblike integracijskih tvorevina:

 Grupno ulaganje (joint-venture)
 Konzorcijum
 Proizvodna kooperacija
 Kartel
 Koncern
 Holding


III TRŽIŠTE

1. ISTORIJSKI RAZVOJ

Tržište se u istoriji ljudskog roda počelo razvijati zajedno sa društvenom podelom rada (specijalizacijom proizvodjača), nastankom viškova (proizvodnjom dobara, koja su preostala nakon zadovoljenja ličnih potreba) i posledične razmene proizvoda. Prvo je nastala razmena u naturi (roba za robu, tj. R-R), a sa povećanom produktivnošću rada, koja je bila posledica većeg znanja specijalizovanih proizvodjača i upotrebe pomoćne radne snage, kao i pojavom novih, raznovrsnih proizvoda, takva vrsta razmene je otežana.
Nastala je potreba za posrednim sredstvom u razmeni, čiju je ulogu prvobitno zauzela opšta roba od vrednosti (so, krzno, zlato), a kasnije, zbog lakše prenosivosti i deljivosti, počeo se upotrebljavati novac. Razmena je postala robno-novčana (R-N-R). Pored proizvodjača, počeo se pojavljivati i sloj trgovaca, koji se specijalizovao za razmenu robe. Kupovali su je nakon proizvodnje i prodavali tamo, gde je za njom postojala tražnja. Prvi oblici tržišta, kao prostora za razmenu, bili su sajmovi i putujući karavani.
Danas u Sloveniji možemo kupiti proizvode, proizvedene u različitim, čak i vrlo udeljenim državama. Tržište se moćno razvilo zbog podele rada medju narodnim privredama i preduzećima. Za razmenu su specijalizovana trgovinska preduzeća, koja obavljaju prostornu, vremensku, količinsku, kvalitativnu i informativno-savetničku funkciju.

2. TRŽIŠTE I UPRAVLJANJE PREDUZEĆIMA

Tržište je prostor, na kome se sreću ponuda i tražnja za odredjenom robom. To je mehnizam poravnavanja cena i količina robe.
Cilj poslovanja preduzeća je prodaja proizvoda/usluga sa ostvarivanjem što većeg dobitka. Sa preduzetničke tačke gledišta, važno je napraviti razliku izmedju:

 Nabavnog tržišta, gde se kupuju svi elementi poslovnog procesa po što boljim uslovima (niska cena, dugi rokovi otplate, planiranje odgovarajućih zaloga...) da bi troškovi nabavke bili što niži, i
 Prodajnog tržišta, gde se proizvodi prodaju što uspešnije (visoke cene, velike količine, kratki rokovi otplate...).

Svako preduzeće se na tržištu pojavljuje u dve uloge, jednom kao kupac, a drugi put kao prodavac. Interesi su u ta dva slučaja suprotni.
Ponuda i tražnja u odgovarajućoj nacionalnoj privredi nisu vidljivo uskladjene. Ako je ponuda odredjene vrste robe veća od tražnje za njom, njena cena će pasti. Roba, koja se ne bude mogla prodati u tim razmerama, zbog previsokih troškova proizvodnje će propasti ili će se fleksibilno preusmeriti u drugu industrijsku granu. Pad cena bi tako uticao na smanjenje obima ponude, sve dok se ona ne uskladi sa tražnjom. Ako je tražnja za odredjenom robom veća od ponude, cene će početi da rastu, što bi pobudilo postojeće ponudjače da povećaju obim proizvodnje, tj. uključenje preduzeća iz drugih industrijskih grana. Obim ponude će rasti, sve dok se ne uskladi sa tražnjom. Svaka promena u obimu ponude ili tražnje utiče na promenu obima proizvodnje (količinu robe) i prodajne cene.
U razmerama pune konkurencije, kada je na tržištu veliki broj prodavaca, njihovi proizvodi su praktično identični (medjusobno su tako jednaki da je kupcu svejedno gde će ih kupiti), a uticaj pojedinca - ponudjivača na prodajnu cenu će biti mnogo manji. Zato je mora shvatiti kao datu i na kratak rok prilagoditi se odredjenim količinama, da bi poslovni rezultat bio mnogo bolji. Puna konkurencija omogućava donošenje zakona vrednosti, jer se tržišne cene formiraju nezavisno od pojedinaca i objektivan su rezultat grupnog delovanja ponudjača i potražitelja.

Nakon date tržišne cene, uspešniji prodavci su nagradjeni dobitkom, a neuspešni kažnjeni gubitkom. U tim razmerama slobodne tržišne privrede, nevidljiva ruka tržišta bi prouzrokovala veliku štetu, ako se niko ne bi bavio delatnostima koje ne donose dobitak, ali su nužno potrebne u odredjenom društvu. Zato je važna uloga države, koja pomaže i finansira javnu potrošnju, daje pomoć nezaposlenim i bolesnim, brine o inflaciji, subvencionira odredjene privredne grane (npr. poljoprivredu...).

3. ELEMENTI TRŽIŠTA

Osnovna četiri elementa tržišta su:

 Ponuda
 Tražnja
 Količina
 Cena

lektira, studentski, poslovna, megatrend, diplomski rad, eseji, maturski radovi, seminarski radovi, diplomski radovi, master radovi, magistarski radovi, domaci radovi, domaci zadaci, projekti, maturalni, maturalne radnje, seminarski, maturski, diplomski, ekonomija, ekonomski, pravo, prava, menadzment, marketing, instalacija, tutorijal, tutorijali, tutorial, baze, baza, sistemi, informatika, ekonomika preduzeca, analiza, racunovodstvo, bankarstvo, osiguranje, spoljnotrgovinsko poslovanje, poreski sistem, politika, inteligencija, psihologija, sociologija, geografija, etika, kultura, fizika, seminarski rad, maturski rad