Hartije od vrednosti

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

U prvom delu bice reci uopste o hartijama od vrednosti. Videcemo njihovu podelu i kakve sve one mogu biti. Videcemo dali je moguce ostvariti prava bez same hartije od vrednosti i sta hartije od vrednosti cini specificnim.
Drugi deo nosi naziv centralni registar hartija od vrednosti i u njemu ce biti reci o registru hartija od vrednosti na koji nacin on radi, zbog cega je vazna registracija,kako se vrsi upis, ko moze biti clan i sl.
U trecem delu videcemo ukratko sta su akcije? Koja prava akcionari poseduju? Od cega se sastoji akcija i sl. Videcemo koje sve vrste akcija postoje i kako se akcije mogu deliti. Onda objasnicemo razlike izmedu obicnih i preferencijalnih akcija i sl.
U delu koji nosi naziv vrste emisija akcija upoznacemo se na koji nacin mozemo emitovati akcije i pod kojim uslovima to mozemo uraditi. Onda cemo se upoznati sta ustvari znaci akciski kapital i gde se on nalazi u bilansu stanja preduzeca i sta on predstavlja.
U delu berzanska valorizacija akcija i prava iz akcija upoznacemo se sa nacinom valorizacije akcija na bezi i pravima koji poseduju vlasnici akcija.
Sledeci deo nosi naziv obaveznice. Tu ceno se upoznati sa terminom oavaveznice. Videcemo kakve s to hartije od vrednosti kakav je prinos na njih kako se prinos utvrduje i videcemo koje sve vrste obaveznica postoje.
U narednom delu cemo se upoznati sa metodinma i fazama u postupku emisije obaveznica. Videcemo da postoje tri metoda emisije obavezica i bice reci o svakom metodu posebno.
Posle cemo videti kako se „pravi“ rejtin obavezicama i ko to radi i na koji se to nacin radi. Onda ce biti reci o odredenim klauzulama koje poseduju obaveznice.
U petom delu ce biti reci o kratkorocnim hartijama od vrednosti. Videcemo koje vrste postoje i ko ih izdaje i kao se one mogu emitovati.
Na kraju umesto zakljucka navesu neke termine vezani za hartije od vrednosti sa kojima se do sada nismo susretali. Mislim da ce biti od koristi.

Hartije od vrednosti

Hartija od vrednosti je pismena isprava koja u sebi sadrži imovinsko pravo -kojom se izdavalac obavezuje da ispuni upisanu obavezu prema
njenom zakonitom imaocu.
Sledece su odlike hartija od vrednosti: hartija od vrednosti je pisana isprava, hartija od vrednosti sadrzi pismenu obavezu izdavaocu, kao I da se pismena obaveza mora po zakonu ispuniti zakonitom imaocu hartije od vrenosti.
Pravo koje je pismeno konstantovano nemoze se drugacije ostvariti osim upotrebom hartije. Svaka hartija od vrednosti ima visok stepen formalne strogosti, sto znaci da hartija koja neposeduje sve bitne elemente nepostoji. Sto konkretno znaci da kada se hartija od vrednosti izgubi ili unisti najcesce dolazi I do gubitka prava iz h artije od vrednosti.
Da bi jedan document imao svojstva hartije od vrednosti on mora biti izdat u pismenoj formi I u njemu mora biti inkorporirano pravo po osnovu duznicko-poverilackih odnosa koja se nemoze ostvariti niti preneti na drugoga bez same isprave. Ova isprava treba da poseduje sposobnost za promet.
Prinos akcije nije poznat, dok je prihod iz obaveznice poznat. Prihod od akcije naziva se dividenda, dok se prihod iz obaveznice naziva kamata. Ako ne dobije dividendu (ako emitent ne isplati dividendu) vlasnik akcija nema pravnu zastitu, dok vlasnik obaveznice moze traziti isplatu kamate I pokretanje procesa likvidacije I stecaja emitenta ako nije izvrsio dospelu obavezu po osnovu kamate.
Najznacajniji kriterijumi po kojima se vrsi podela hartija od vrednosti su: nacin odredivanja imaoca prava I prirode prava koje je sadrzano u nekoj hartiji.
Prema nacinu odredivanja poverioca u ispravi hartija o vrednost moze da gklasi na ime, na donosioca I moze da bude mesovita ili alternativna.
Hartija od vrednosti prema prirodi prava sadrzanog u njoj moze biti: stvarnopravna hartija, obligacionopravna hartija I hartioja sa pravom ucesca.
Hartija od vrednosti se moze pojaviti kao: robin document ( tovarni list, skladisnica), novcani document (cek, menica, blagajnicki zapis), kapitalni document (obaveznica, akcija, hipoteka). Kapitalni dokumenti u teorisko prakticnom smislu nazivaju se hartije od vrednosti odnosno efekti.

Centralni registar hartija od vrednosti

Šta je Centralni registar hartija od vrednosti?

Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (skraćeno: Centralni registar hartija od vrednosti) jeste institucija koja vodi jedinstvenu evidenciju zakonitih imalaca hartija od vrednosti i evidenciju o pravima iz tih hartija, kao i o pravima trećih lica na hartijama od vrednosti. Centralni registar hartija od vrednosti obavlja i poslove kliringa i saldiranja transakcija zaključenih sa hartijama od vrednosti, odnosno vrši prenos vlasništva nad hartijama od vrednosti istovremeno sa plaćanjem tako da ne može da se dogodi situacija u kojoj neko proda hartije od vrednosti i ne dobije novac.

Ko može biti član Centralnog registra hartija od vrednosti?

Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata propisano je ko sve i na koji način može postati član Centralnog regidtra hartija od vrednosti. Po ovom zakonu članovi Centralnog registra hartija od vrednosti mogu biti samo pravna lica, i to brokersko-dilerska društva, banke, društva za upravljanje fondovima, berze, strane klirinško depozitne organizacije, kao i Republika Srbija i Narodna banka Srbije.

Žašto je bitno da hartije od vrednosti budu upisane u Centralni registar hartija od vrednosti?

U skladu sa članom 11. Zakona o tržištu hartija od vrednosti, prava vlasnika iz hartija od vrednosti nastaju u trenutku upisa tih hartija na njihov račun koji se vodi u Centralnom registru hartija od vrednosti. To znači da su vlasnici hartija od vrednosti u potpunosti zaštićeni i u potpunosti mogu da ostvaruju svoja prava iz hartija od vrednosti tek nakon što su otvorili svoj račun hartija od vrednosti, i nakon što su te hartije upisane na pomenute račune.

Kako se vrši upis hartija od vrednosti u Centralni registar hartija od vrednosti?

Hartijama od vrednosti određenog emitenta najpre se dodeljuju identifikacione oznake - CFI (Classification of Financial Instruments) kod i ISIN (International Securities Identification Number) broj. CFI kod određuje vrstu hartija od vrednosti a ISIN broj je jedinstveni identifikacioni broj te hartije. Posle dodele ovih identifikacionih oznaka sledi usaglašavanje i dopuna podataka o akcionarima (npr. dodaju se podaci o tačnoj adresi, ispravka matičnog broja....), a nakon toga preduzeće se definitivno upisuje u bazu podataka Centralnog registra hartija od vrednosti.

Ko može dobiti podatke o vlasnicima hartija od vrednosti?

Svaki član Centralnog registra hartija od vrednosti ima podatke vezano za svoje klijente, i oni mogu dobiti svakog radnog dana podatke o stanju na njihovom računu hartija od vrednosti. Pored toga, Centralni registar hartija od vrednosti daje podatake o vlasnicima hartija od vrednosti samo u slučajevima predviđenim zakonom i podzakonskim aktima.

Da li su podaci u Centralnom registru hartija od vrednosti zaštićeni?

Pristup informacionom sistemu Centralnog registra hartija od vrednosti je u potpunosti autorizovan. Ovaj pristup je moguć samo ovlašćenim licima koja su zaposlena kod članova Centralnog registra hartija od vrednosti, a koja na osnovu Ugovora o članstvu u Centralnom registru hartija od vrednosti poseduju digitalnu personalizovanu identifikacionu SMART karticu. Ovu karticu Centralni registar hartija od vrednosti izdaje ovlašćenim licima članova, a po završenoj obuci za rad na softverskoj aplikaciji Centralnog registra hartija od vrednosti.

Koje vrste hartija od vrednosti su upisane u Centralnom registru hartija od vrednosti?

Vrste hartija od vrednosti koje su do sada upisane u Centralni registar hartija od vrednosti su akcije preduzeća i banaka, obveznice koje emituju preduzeća, banke i druge finansijske institucije, zapisi Republike Srbije, blagajnički zapisi Narodne banke Srbije, obveznice Republike Srbije izdate za izmirenje obaveza po osnovu devizne štednje građana...

Akcija

Akcija je finasiski instrument koji vlasniku daje pravo na deo profita (dividendu) kompanije kao i pravo na upravljanje kompanijom i pravo na imovinu kompanije u slucaju njene likvidacije.
Vrednost koja je upisana na akciji naziva se nominalna vrednost. Ta vrednost sluzi kao obracunska kategorija tj da izrazi udeo akcionara u kapitalu kompanije. U nekim zakonodavstvima akcija nemoze da bude emitovana manje od nominalne vrednosti.
Stvarana vrednost akcije na skeundarnom trzisu odereduje se na osnovu ponude i potraznje. Akcija traje neograniceno i omogucava vlasniku da ucestvuje raspodelu profita firme i da snosi rizik poslovanja srazmerno njegovom udelu akcija.