Regulacije brokerskih društva - diplomski

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Једна од основних, ако не и најбитнија, функција финансијског тржишта јесте повезивање оних субјеката привредног и друштвеног живота који у одређеном тренутнку поседују вишак финансијских средстава са оним субјектима којима та средства недостају. Из ове функције се види да скоро сви учесници привредног и друштвеног живота могу бити и учесници на финансијском тржишту. У зависности од развијености самог финансијског тржишта разликује се и број учесника на њему. У пракси и теорији се класификације и груписање учесника разликује, па се тако они могу сагледати из више аспеката.

Најједноставнија и најобухватнија је вероватно подела на уже и шире схватање учесника на тржишту. Шири концепт обухвата све субјекте друштвеног живота, који на различите начине и у различитим односима учествују на финансијском тржишту. Ове субјекте је могуће груписати у четири велика сектора – јавни сектор, сектор привреде, сектор становништва, као и сектор субјеката из иностранства. Сваки субјект из неког од ова четири сектора може се наћи како на страни понуде, тако и на страни тражње на финансијском тржишту, у зависности да ли поседује вишак или мањак финансијских средстава. Улога јавног сектора, односно државе, државних институција и јавних предузећа, на тржишту је веома велика, јер је он дубоко повезан са свим осталим. Уколико се јавни сектор нађе на страни тражње за финансијским средствима, то ће најчешће учинити путем емисије ХоВ органа централне власти, локалне власти или државних предузећа. Привредни сектор обухвата велики број привредних организација, врло различитих власничких облика, величине и пословне филозофије које припадају најразличитијим гранама делатности. И овај сектор се на финансијском тржишту јавља и на страни понуде и на страни тражње за финансијским средствима. Уколико се нађу на страни понуде, привредни субјекти, у жељи за профитом, инвестирају вишкове финансијских средстава, док, када су на страни тражње, емитују своје хартије од вредности и тако долазе до потребних средстава за финансирање свог пословања. Сектор становништва је бројчано највећи јер он окупља велики број породица, које имају могућност штедње на бази позитивне разлике између остварних прихода и текуће потрошње. Становништво свој вишак финансијских средстава може пласирати на финансијско тржиште путем банака, односно традиционалном штедњом, може директно улагати у ХоВ, али и индиректно, полагањем средстава у, на пример, инвестиционе фондове...

САДРЖАЈ

УВОД 4
1 БЕРЗАНСКИ ПОСРЕДНИЦИ 6
2 ОСНИВАЊЕ БРОКЕРСКО ДИЛЕРСКОГ ДРУШТВА И ДОБИЈАЊЕ ДОЗВОЛЕ 8
2.1 Делатности за које брокерско друштво може добити дозволу 12
3 ОРГАНИЗАЦИЈА БРОКЕРСКО ДИЛЕРСКОГ ДРУШТВА 14
4 САГЛАСНОСТ КОМИСИЈЕ ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ 16
4.1 Сагласност комисије за хартије од вредности на стицање квалификованог учешћа 16
4.2 Сагласност комисије за хартије од вредности на именовање члана управе 17
5 УСЛУГЕ БРОКЕРСКО ДИЛЕРСКОГ ДРУШТВА 20
5.1 Рад са клијентима 21
6 НАЧЕЛА СИГУРНОГ И ДОБРОГ ПОСЛОВАЊА БРОКЕРСКИХ КУЋА 23
6.1 Пословна тајна 23
6.2 Забрањени послови 24
6.3 Спречавање сукоба интереса 24
7 МЕђУСОБНА ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ДРУШТВА И КЛИЈЕНАТА 25
7.1 Клијенти 25
7.2 Уговор са клијентом 26
8 БРОКЕРСКИ ПОСЛОВИ 27
8.1 Обавезе клијента 27
8.2 Налог 28
8.3 Место пријема налога 30
8.4 Начин пријема налога 32
8.5 Књига налога 32
8.6 Покривеност налога 33
8.7 Одбијање пријема налога 33
8.8 Потврда о пријему налога 34
8.9 Извршавање налога 34
8.10 Извршавање дневног налога 34
8.11 Извршавање налога према цени 34
8.12 Налози друштва и запослених 35
8.13 Реализација налога 35
8.14 Извештавање клијента 36
8.15 Одговорност друштва и клијената 36
ЗАКЉУЧАК 37
ЛИТЕРАТУРА 39