Finansijska trzista-tržište opcija

Maturski, Seminarski , Maturalni ,Masters i Diplomski radovi iz Ekonomije, Finansija, Ekonomike i Elektronsko poslovanje.


Ukoliko izvršimo podelu finansijskih tržišta prema formiranju cena, možemo uočiti da postoje dva oblika. Neposredno formiranje tekućih cena finansijskih instrumenata, odnosno neposredno saldiranje operacija po izvršenoj trgovini, odnosno poslovanje na tekućem (spot market) tržištu, koje ne dozvoljava značajnija odstupanja cena od realne tražnje i formiranja visokog obima spekulativnog profita.

Druga podela daje finansijskom tržištu karakter terminskog tržišta (forward market) čije operacije uključuju odloženo izvršavanje obaveza prodavaca ili kupaca.

U ovom slučaju, učesnici u trgovini se obavezuju na određeno postupanje u budućnosti, imajući u vidu pretpostavljeni odnos ponude i tražnje.

Ovim načinom trgovine omogućava se učesnicima da u svoje investicione odluke ugrade očekivanu razliku između kretanja cena finansijskih instrumenata na tekućem tržištu i svojih očekivanja o budućem kretanju cena u terminskoj ceni, i da koristeći razliku između ove dve cene, zaštite prihod ili ostvare profit/gubitak.

Terminsko tržište derivata je segment finansijskog tržišta, koje poseduje i terminskim ugovorima koji glase na isporuku robe u budućnosti. Na ovom tržištu se posluje robnim i finansijskim derivatima putem terminskih ugovora. Cena terminskih ugovora uslovljena je kretanjem cena robe i finansijskih instrumenata koji im se nalazi u osnovi. Cena proizilazi – derivira iz cena robe i finansijskih instrumenata. Zato se terminski instrumenti nazivaju derivati .

Derivati su finansijski instrumenti, čija je cena uslovljena kretanjem cena osnovne robe i finansijskog instrumenta...
Opcije predstavljaju jednu od najuspešnijih finansijskih inovacija i ako su najrazvijenija finansijska tržišta povremeno zabranjivala njihovo korišćenje. To se desilo u Engleskoj između 1931. i 1958. i u SAD, između 1930. i 1973. Argumenti ovih zabrana su bili zasnovani na stavu da opcije podižu špekulativni karakter, ili u slučaju opcija na robu, da nemaju racionalnu ekonomsku funkciju .

Organizovana trgovina opcijama počinje u SAD 1973. godine, kada je pri Čikaškoj robnoj berzi (Chicago Board of Trade), osnovana opcijska berza, (Chicago Board Option Exchange). Formiranje i organizovanje posebnog tržišta opcija omogućilo je delovanje sekundarnog tržišta koje je do tada egzistiralo kao šaltersko tržište . Danas obim trgovanja opcijama na berzi opcija u Čikagu je prevazišao obim trgovanja na Njujorškoj berzi akcija..


S A D R Ž A J

1. UVOD 2
2. POJAM, OBELEŽJA I VRSTE OPCIJA 4
3. ELEMENTI OPCIJE – DEFINICIJE 9
3.1. UGOVORENA CENA PODLOGE (STRIKE PRICE) 9
3.2. STVARNA VREDNOST (INTRINSIC VALUE) 9
3.3. VREMENSKA VREDNOST (TIME VALUE) 10
4. TRGOVANJE OPCIJAMA 11
4.1. IZVRŠENJE (LIKVIDACIJA) OPCIJE (EXERCISING) 11
4.2. KORPORACIJA ZA KLIRING OPCIJA 12
4.3. OPCIONA PREMIJA (OPTION PREMIUMS) 13
4.4. FAKTORI KOJI UTIČU NA FORMIRANJE VREMENSKE VREDNOSTI OPCIJE 13
4.4.1. Vreme-rok važenja opcije 13
4.4.2. Tržišne prilike - povoljnost krctanja cene 14
4.4.3. Odnos ugovorene cene podloge opcije i tržišne cene 14
4.4.4. Kamatna stopa na tržištu kratkoročnih investicija 14
5. VREDNOVANJE OPCIJA 16
6. OSNOVNE STRATEGIJE KORIŠĆENJA OPCIJA 18
6.1. STRATEGIJA KUPOVINE PRODAJNE OPCIJE 18
6.2. STRATEGIJA KUPOVINE KUPOVNE OPCIJE 19
6.3. STRATEGIJA PRODAJE KUPOVNE OPCIJE 20
6.4. STRATEGIJA PRODAJE PRODAJNIH OPCIJA 20
7. SLOŽENE STRATEGIJE 22
7.1. STRATEGIJE OSIGURANJA 22
7.1.1. Pokrivene kol opcije 22
7.1.2. Zaštitne put opcije 22
7.2. STRATEGIJA KORIŠĆENJA SPREDA 23
7.3. STRATEGIJA KORIŠĆENJA KOMBINACIJA 23
7.4. STRATEGIJA RASKORAKA 23
7.5. STRATEGIJA KUTIJE 24