Globalna harmonizacija polaganja racuna

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Autori računovodstvenih izveštaja su,prilikom obavljanja svog posla,vezani za domaća pravna,stručna i druga pravila i običaje struke.
Navedeno se odnosi i na korisnike koji iz računovodstvenih izveštaja privrednih društava žele da upoznaju njihov ekonomski položaj i uspeh.
Da bi stekao uvid u obim i sadržaj imovinsko-finansijskog položaja i uspjeha privrednog subjekta za koji je zainteresovan,korisnik mora raspolagati razumljivim godišnjim ili polugodišnjim računovodstvenim izvestajima.
Zahtevi za prevazilazenjem konstatovanog stanja inicirali su Evoropsku Zajednicu da kontinuirano radi na usvajanju posebnih raču-
novodstvenih izveštaja.
Globalizacija ekonomije, podstiče unifikaciju godišnjih izveštaja i finansijskog računovodstva privrednih društava.
I pored cinjenice, da se računovodstvene škole imaju osnovu u
Italijanskom dvojnom knjigovodstvu, izmedju njih su prisutne brojne
razlike koje bitno uticu na prikazivanje finansijskog položaja i uspeha privrednih društava.
Globalizacija sve više povećava i širi finansijske transakcije i zahteva podršku na polju međunarodno uporedivog računovodstva,što sa svoje strane rezultira sve većom internacionalizacijom računovodstva, koja je izražena u međunarodnim računovodstvenim pravilima kao i usklađivanjem i specijalizacijom računovodstva kao struke.

UTICAJ ISTORIJSKIH OKOLNOSTI NA PRISUSTVO RAZLIKA U RAČUNOVODSTVENIM REŠENJIMA

Mnogi istorijski događaji i okolnosti uticali su na razlike prisutne u računovodstvenim rešenjima u svetu.Privredna društva se u SAD i Velikoj Britaniji finansiraju pretežno putem prodaje vrednosnih papira , znači da investitori preuzimaju veći rizik za finansijska ulaganja.
To i jeste osnovni razlog sto oni zahtevaju da im poslovodni organi drustva prezentiraju realnu dobit i gubitke.
Jedan od takvih događaja, svakako je i svetska ekonomska kriza ( 1929. – 1933. ) koja je u SAD dovela do osnivanja američke državne Komisije za nadzor berzi sa prevashodnom funkcijom nadzorno – berzanske vlasti u SAD. Zajedno sa predstavnicima Savezne vlade i računovodstveno – revizorske organizacije navedana komisija je 1929. godine bila autor opstih računovodstvenih nacela koja su od tog trenutka postala osnovna pravila obavezna za sve članove berze prilikom izdavanja računovodstvenih izveštaja.
Od momenta kada su 1929. godine, Njujorska berza i Američki institut za računovodstvo, pripremili zajednicka stručna pravila , opšta računovodstvena načela su počela da se koriste.
Pomenuta načela sadrže sledeća rešenja i to: načelo realne prezentacije, načelo prioriteta sadržine u odnosu ne formu, načelo kontinuiteta, načelo realizacije, načelo sadržajnog razgraničavanja, načelo opreznosti, načelo formalne i materijalne konstantnosti, načelo bistvenosti.
Restauraciju postojećih kao i izradu novih propisa o delovanju privrednih drustava u Evropi, došlo do prihvatanja direktiva Evropske Zajednice.
Kao uzor za izradu sopstvenih računovodstvenih standarda, u slučajevima nekih zemalja (Slovenija, Česka, Poljska, Slovačka, Bosna i Hercegovina), posluzili su medđunarodni računovodstveni standardi i rešenja. Neke od zemalja (SR Jugoslavija, Hrvatska), su izabrale nepo-
srednu upotrebu računovodstvenih standarda i rešenja.
Veći deo evropskih zemalja je računovodstvena pravila definisao i uredio u okviru privrednog prava. Upravo iz tog razloga, razlike, prisutne u pomenutim pravnim rešenjima, su i dovele do drugačijih sadržaja i forme godišnjih obračuna.
U anglosaksonskom svetu, pravila računovodstvenih organiza-
cija,tj. stručnih udruženja i insitituta, preovlađuju u odnosu na pravna
računovodstvena pravila.
Dvojno knjigovodstvo se razvilo Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Engleskoj, Holandiji, a zatim se proširilo i na ostale zemlje u svetu, uglavnom na kolonije i uprave. Englesko računovodstvo putem privre-
dnih tokova prenešeni su na područje celokupne nekadašnje britanske
imperije. Drugi važan transfer računovodstvenih znanja Engleska je izvršila putem investiranja u Severnoj Americi (gde su se stvarala prva privredna društva).
Svoju praksu na području računovodstva Holandija je prenela u Indokinu, a Francuska u Afriku i Polineziju. Japanci, Šveđani i nekadašnja carska Rusija, preuzeli su iskustva nemačkog računovodstva. Iskustva britanskog računovodstva su preuzele SAD, a od njih su ih kasnije preuzele države Srednje i Južne Amerike (Brazil i Meksiko), Izrael i Filipini.

DIREKTIVE EZ O POLAGANJU RAČUNA

Zemlje članice EZ bile su dvema bitnim činjenicama motivisane da se propisima o polaganju računa završni računi učine razumljivijim, tj. da se olakša njihovo čitanje. Pomenuto nastojanje uslovljeno je potrebom za konstituisanje zajedničkog tržišta koje znaci brisanje ograničenja između zemalja članica.
Druga bitna činjenica je da su se propisi o polaganju računa delimično veoma različito razvijali.
Pripreme za usklađivanje privrednog prava, EU je započela još 1965. godine. Predpripreme za stvaranje računovodstvenih direktiva započele su stručne organizacije evropskih privrednih revizora.
Do konačnog određivanja važnih direktiva došlo je tek 1984. godine, i to sledećim redom: prvu direktivu vezanu za publikovanje Evropska Zajednica je usvojila 9. marta 1968. godine; četvrta direktiva koja se odnosi na unifikovane godišnje računovodstvene izveštaje o ekonomskom položaju i uspehu društava kapitala tj. deoničarskih društava, društava sa ograničenom odgovornošoću, kao i komanditnih društava na osnovu deonica usvojena je od strane EZ 25. jula 1978. godine; na izradu konsolidovanih bilansa društava kapitala odnosila se sedma direktiva,Evropska zajednica ju je usvojila 13. juna 1983; osma direktiva koja je tretirala eksternu reviziju godišnjih obračuna poslovanja društava kapitala usvojena je 10. aprila 1984.god. Činjenica je da su pomenute direktive smanjile broj razlika u računovodstvenim rešenjima. Međutim, ima i vrlo autoritativnih mišljenja, prema kojima direktive još uvek regulišu više formalnu,a u manjoj meri suštinsku stranu problema.
Kao posledica toga većina država je zadržala sopstvene “računovodstvene navike“ što ima za posledicu da su iste stvari različito prezentirane u različitim zemljama. Veći je broj primera koji indiciraju na bitne sadržinske razlike i to: u Engleskoj se često događa da se između neopredmećenih sredstava aktiviraju lični poslovni uspesi, što u Nemačkoj nije dozvoljeno; vrednovanje sredstava jedino prema izvornim nabavnim,tj. proizvodnim troškovima dozvoljava većina članica Evropske Zajednice;mogućnost oblikovanja tih rezervi u većem obimu u odnosu na anglosaksonsku praksu i pravila, prisutna je u EZ, a posebno u Nemačkoj.
Manheimski naučnici A.Oestreicher iC. Spengel su izradili bilansne agregate ( bilans stanja i bilans uspeha), za društvo sa ograni-
čenom odgovornošću.
U okviru daljeg razvoja računovodstva svojih članica, Evopska komisija je predložila svim privrednim društvima čije deonice kotiraju na berzi, da izrade konsolidovane računovodstvene izveštaje, prema među-
narodnim računovodstvenim standardima.

HARMONIZACIJA RAČUNOVODSTVENIH STANDARDA

Kao rezultat potrebe za harmonizacijom računovodstvenih
standarda formirana je profesionalna računovodstvena institucija,
Komitet za međunarodne računovodstvene standarde.Među značajne međunarodne stručne organizacije koje imaju presudan uticaj na razvoj, usklađivanje i standardizaciju računovodstva ubrajaju se sledeće i to: Međunarodno udruženje računovođa, zatim, Komitet za međunarodne računovodstvene standarde, potom, Udruženje evropskih revizorskih stručnjaka, nakon toga Udruženje evropskih računovođa i napokon Međunarodna organizacija za kontrolu berzi .