Globalna harmonizacija polaganja računa

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Računovodstvo je jezik poslovnog komuniciranja i sporazumevanja. Informacije koje pruža menadžerima i drugim korisnicima, bilo da su interne ili eksterne prirode, su od neprocenjive važnosti u procesu donošenja poslovnih odluka
Prilikom obrade ove teme objašnjava se uticaj istorijskih okolnosti na prisustvo razlika u računovodstvenim rešenjima koje su dovele do potrebe za internacionalizacijom raćunovodstvenih standarda zbog lakšeg upoređivanja različitih preduzeća iz različitih zemalja.
Zemlje EZ bile su motivisane da računovodstvene iskaze učine jednostavnijim i razumljivijim. Do ove potrebe dovelo je formiranje zajedničkog tržišta.Ustanovljene su direktive koje smanjuju razlike u računovodstvenim izveštajima.
Zbog potrebe za validnim informacijama dolazi do harmonizacije računovodstvenih standarda.Nastaju institucije koje bivaju zadužene za proces harmonizacije.
Uporedo sa ovim procesom javlja se potreba za tačnim i ispravnim revizijskim izveštajima koji se, takođe, koriste pri donošenju poslovnih odluka. Revizija vrši procenu poslovanja i daje informacije o njenoj uspešnosti. Revidiraju se i ostale aktivnosti preduzeća, što nam i ukazuje na enorman značaj ove funkcije

UTICAJ ISTORIJSKIH OKOLNOSTI NA PRISUSTVO RAZLIKA U RAČUNOVODSTVENIM REŠENJIMA

Prilikom obavljanja svog posla, autori računovodstvenih izveštaja su vezani za domaća pravna, stručna i druga pravila i običaje. Ukoliko autori i korisnici finansijso-računovodstvenih iskaza deluju u istom pravno-ekonomskom sistemu, ne dolazi do većih problema.
Međutim, kada se finansijski investitor, poverilac, korisnik računovodstvenih izveštaja nalaze u jednoj državi, a treba da se upoznaju sa ekonomskom slikom privrednog entiteta u inostranstvu, nastaju veliki problemi usled razlika u finansijsko-računovodstvenim izveštajima različitih zemalja.
Da bi se stekao uvid u sadržaj i obim imovinskog-finansijskog položaja privrednog subjekta za koji je zainteresovan, korisnik mora raspolagati godišnjim ili polugodišnjim računovodstvenim izveštajima.
Evropska Zajednica radi na usvajanju posebnih računovodstvenih direktiva, sa osnovnovnim ciljem harmonizacije računovodstvenih rešenja i škola unutar zajednice. To rezultira većim stepenom upoređivanja i razumevanja ekonomskih prikaza privrednih entiteta. Ne teži se striktnoj računovodstvenoj unifikaciji, već zajedničkom dogovoru u izboru rešenja, koja omogućavaju poslovno sporazumevanje. Računovodstvo treba da bude jezik poslovnog sporazumevanja.
Globalizacija ekonomije podstiče unifikaciju godišnjih izveštaja i finansijskog računovodstva privrednih društava.
Sve računovodstvene škole imaju osnovu u Italijanskom dvojnom knjgovodstvu, pa ipak između njih su prisutne brojne razlike koje bitno utiču na prikazivanje finansijskog položaja i uspeha privrednih društava.
Razvoj privrede, posebno međunarodne trgovine robom i kapitalom, uticao je na pojavu potrebe za međunarodnim razumevanjem računovodstva. Globalizacija sve više povećava i širi finansijske transakcije i zahteva podršku na polju međunarodno uporedivog računovodstva, što rezultira potrebom za većom internacionalizacijom računovodstva, koja je na najbolji način izražena u međunarodnim računovodstvenim pravilima.
Mnogi istorijski događaji i okolnosti uticali su na razlike prisutne u računovodstvenim rešenjima u svetu. Privredna društva se u SAD-u i Velikoj Britaniji finansiraju uglavnom putem podaje vrednosnih papira, posebno deonica. Investitori preuzimaju veći rizik i poslovni i finansijski za finansijska ulaganja. To i jeste osnovni razlog zbog kojeg oni zahtevaju da im poslovni organi prezentiraju realnu dobit i gubitke.
Svetska ekonomska kriza (1929-1933) u SAD-u je dovela do osnivanja Američke državne Komisije za nadzor berzi (SEC), sa funkcijom za nadzor berzanske vlasti u SAD-u. 1929 ova komisija je zajedno sa saveznom vladom i računovodstvenom-revizorskim organizacijama bia autor opštih računovodstvenih načela (GAAP), koji su postali osnovna pravila obavezna za sve članove berze.
Od 1929. Njujorška berza (NYSE) i Američki institut za računovodstvo (AIA), su pripremili zajednička stručna pravila kao odgovor na sve češće prevare i propadanja preduzeća u tadašnjoj svetskoj ekonomskoj krizi, i opšta računovodstvena načela (GAAP) su počela da se koriste.