Finansijske prevare i obmane – najveća pretnja kvalitetu revizorske usluge

Sadržaj:

Uvod.....................................................................................1


1. Glavni uzroci finansijskih prevara................................................1



2. Pojam, glavni tipovi i otkrivanje prevara.................................2 – 4



3. Povećanje finansijskih rizika iz tradicionalnih finansijskih izveštaja......................................................................................... 4 - 5



4. Finansijski due deligence i ˝sedam smrtnih grehova u računovodstvu˝...........................................................................5 - 12



5. Međunarodni standardi revizije protiv finansijskih prevara......................................................................................12 - 13


Zaključak............................................................................13

Literatura............................................................................14



Uvod:

Danas su međunarodno, finansijsko i poslovno okruženje suočeni sa opasno naraslim obimom pojava finansijskih prevara, koje ugrožavaju dugoročnu ekonomsku stabilnost svetske privrede i predstavljaju limitirajući faktor daljeg harmoničnog privrednog razvoja, pogotovu napore za smanjenje narasle nezaposlenosti, koja sve više izaziva socijalne tenzije, političke sukobe i dovodi do opšte nestabilnosti narocito u zemljama u tranziciji.
Pored navedenog, najvažnije berzanske manipulacije (Pump & Dump, Trash & Cash i Insider Trading), javljaju se u takvim oblicima ko¬je je vrlo teško identifikovati. Iako su zemlje razvijenih finansijskih tržišta razvile mere za zaštitu protiv berzanskih manipulacija, one su i dalje neefikasne. Upravo iz navedenog razloga, pitanje sprečavanja manipula¬cija se sve više svodi na pitanje kako ublažiti njihov uticaj i vratiti poverenje u tržišta i finansijske izveštaje.


1. Glavni uzroci finansijskih prevara

Nekvalitetni, nepotpuni i neistiniti finansijski izveštaji, koje podnose menadžeri preduzeća, banaka, osiguravajućih društava, javnih fondova i ostalih finansijskih institucija vlasnicima kapitala i ostalim relevantnim korisnicima, mogu se označiti jednim od glavnih uzroka učestalih pojava prevara i pronevera, i u svetu i u našoj zemlji . Isto tako, poznate su i posledice grešaka prilikom donošenja pogrešnih propisa o dvojnim koeficijentima za vrednovanje osnovnih sredstava ill ,,zakonsko" dozvoljavanje mendžmentima preduzeća da mogu samostalno odlučivati o potrebi revalorizacije obrtne imovine, naročito zaliha vrednog materijala i robe, što su mnogi iskoristili da ne revalorizuju takve zalihe u društvenim preduzećima i preko noći se obogatili prisvajajući društveni kapital koji im je poveren na upravljanje. Ovi ,,vešti mendžeri" u ,,svojim" društvenim preduzećima kupuju tu istu robu za svoja privatna preduzeća po nerevalorizovanim knjigovodstvenim cenama, iznose na tržiste i prodaju po višim tržišnim cenama, pri čemu ostvaruju ogromne razlike u svoju korist, što predstavlja legalizovanu prevaru i protiv zakonito otuđivanje društvenog kapi¬tala. Ove pojave, pored ostalog, dovode do ozbiljnog socijalnog raslojavanja društva, podstiču sivu ekonomiju i uskraćuju državi priliv odgovarajućih javnih prihoda.
Pored navedenog, povećanju broja prevara doprinela je i revizorska profesija svojim odnosnom prema ovoj problematici. Naime, sasvim pogrešno se smatralo da nezavisni revizori, prilikom sastavljanja plana revizije, ne treba da poklone veću pažnju, tokom revizije finansijskih izveštaja, otkrivanju prevara i njihovom obelodanjivanju. Odnosno, da se usredsrede na davanje revizorskog mišljenja o objektivnosti i tačnosti revidiranog finansijskog izveštaja. Ovakav ležeran i komotan stav revizora i revizorske profesije, u uslovima globalnog razvoja tržišta kapitala, u svetu nije mogao više da se toleriše tj. energično je zahtevao promenu odnosa, kao i donošenje novih Međunarodnih standarda revizije namenjenih otkrivanju i sprečavanju finansijskih i ostalih prevara i pronevera.



2. Pojam, glavni tipovi i otkrivanje prevara

U nizu evropskih država, pa i kod nas, običajno pravo i sudska praksa prevaru označavaju kao nepoštene i nečasne postupke, lažna i neistinita objašnjenja, lažna knjigovodstvena dokumenta, nepotpune i neistinite finansijske izveštaje, sakrivanje imovine i druge slične radnje sa nepoštenim namerama. U raznim oblicima prevare se manje-više, javljaju kod većine preduzeća ili banaka. S obzirom na činjenicu, da troškovi u preduzećima i bankama rastu, sa tendencijom povećanja, menadžment nastoji da se pogrešnom poslovnom odlukom kompenziraju prihodima od prevara.
Učestalim pojavama prevara, prema praksi razvijenih zemljama, doprinose sledeći faktori:
- ekonomski ciklusi - u uslovima recisionih kriza, kada se dolazi do smanjenja trgovine i prihoda, javljaju se velike ,,manipulacije" sa profitima banaka i korporacija;
- neadekvatni kontrolni sistemi - kontrole u bankama i preduzećima, koje ne obuhvataju redovan pregled poslovanja, mogu dovesti do toga da se te slabosti eksploatišu za organizovanje;
- korporativne reorganizacije - često nisu efikasne i slabe kontrolu, a proces redukcija i zakašnjenja izaziva ozbiljne posledice u organizacionoj strukturi i podstiče klimu za prevare, naročito od menadžmenta srednjeg nivoa, iz bojaznosti da ne bi izgubili svoje pozicije;
- trend zaposlenosti - ukoliko u korporaciji postoji osećaj nesigurnosti radnog mesta gubi se korporativna lojalnost i zaposlenost će ma¬nje-više podnositi lažne izveštaje;
- korporativni pritisci - kompanije sa strogim isticanjem performansi su više osetljive i podložene prevarama;
- tehnološki napredak - kada dođe do toga da se vrši transfer fondova u međunarodnim okvirima, teže je otkriti prevare;
- industrijske relacije - prevare odgovaraju industriji (na primer, industrijske grane sa visokim nivoom pouzdanosti postaju snažni fak¬tori, koji imaju jedinstven pristup informacijama).

U prespektivi na tržištu kapitala treba očekivati čitav niz krupnih promena kojima će se prilagođavati, tj. adaptirati i prevare. Novim oblicima prevara moraće se konstantno prilagođavati nezavisni revizori, finansijski inspektori, kontrolori, sudski veštaci, kao i ostali eksperti koji učestvuju na njihovom otkrivanju. Donošenjem uputstava za primenu SAS-82 (,,Posebne aktivnosti u otkrivanju prevara pri reviziji finansijskih izveštaja"), krajem 90-ih, prošlog stoleća, urgentno se reagovalo na specifične forme prevara zapažene na finansijskom tržištu, posebno na berzama, koje su se ogledale u kupoprodaji akcija i drugih hartija od vrednosti, koje se tretiraju kao posredničke prevare ili brokerske prevare.

Kako mogu da dodjem do ovog rada??? help me

Poz,

cena rada je 300 dinara.

link do rada imate ovde:
http://www.maturskiradovi.net/eshop/inde...t&Itemid=1

link do video tutorijala kako se radovi narucuju imate ovde:
http://www.youtube.com/watch?v=eWbVLb1kj...r_embedded