Poništavanje pogrešnih koraka pri crtanju

Već smo napomenuli da AutoCAD pruža praktično neograničene mogućnosti za manipulaciju elementima crteža. To je vrlo korisna, ali ponekad i opasna osobina. Šta da se radi ako nam se u toku rada više dopadne neka od prethodno postignutih varijanti crteža, ili nismo sigurni kojim komandama možemo postići željene rezultate? AutoCAD i na to ima odgovor: svaka od izvršenih komandi se može poništiti i crtež vratiti u prethodni oblik. To omogućava komanda Undo.

UNDO

Osnovna namena komande Undo je da poništi poslednji korak koji smo napravili u toku izrade crteža i vrati mu prethodni izgled. Možemo je izvršiti jednostavnim pritiskom na taster U na tastaturi ili izborom odgovarajuće ikone iz Standardnog Toolbar-a.

Višestrukim ponavljanjem komande Undo se možemo vratiti onoliko koraka unazad koliko to želimo ali je ponekad u te svrhe lakše upotrebiti neke od njenih opcija. Za njihivo aktiviranje neophodno je prvo pokrenuti komandu Undo i to kucajući njen puni naziv na tastaturi (nije dovoljno samo uneti njen skraćeni oblik - U jer će to značiti samo poništavanje zadnjeg koraka).

Number

Opcija Number omogućava da se unosom numeričke vrednosti odredi broj koraka koje treba poništiti. To je podrazumevana opcija komande Undo tako da je za njeno izvršenje dovoljno uneti npr. broj 5 i AutoCAD će proces crtanja vratiti 5 koraka unazad.

Mark

Ponekad se proces izrade crteža zasniva na ekperimentu tj. nismo uvek u situaciji da sigurno znamo kakve će rezultate doneti neka od promena koje želimo da na njemu izvršimo. Trenutak u kojem pokrenete komandu Undo i pritisnete taster M na tastaturi AutoCAD će zapamtiti kao stanje na koje naknadno lako možete da se vratite.

Back

Opcija Back omogućava automatsko vraćanje više koraka unazad. Pri tome najbolje efekte možemo postići ako je koristimo u kombinaciji sa opcijom Mark. Drugim rečima, ako smo u nekoj fazi crtanja upotrebili komandu Undo i njenu opciju Mark, a kasnije posle niza izvršenih promena na crtežu zaključili da je ipak bolje da ih sve poništimo, izborom opcije Back (pritiskom na taster B na tastaturi) AutoCAD će u jednom potezu postaviti sve elemente crteža na mesta koje su imali u markiranom momentu.

Pri upotrebi opcije Back treba biti oprezan jer se u situaciji kada nemamo više markiranih mesta u crtežu njena primena svodi na poništavanje svih načinjenih koraka do samog početka izrade crteža. Na tu mogućnost AutoCAD i upozorava porukom na komandnoj liniji koja glasi "This will undo everything. OK? " i pri tome podrazumeva potvrdni odgovor. Pritisak na Enter ili desni taster miša u tom trenutku imaće za rezultat poništavanje svih komandi koje ste do tada izvršili.

Control

Primenom opcije Control možemo ograničiti broj koraka koji će biti dostupni pri eventualnom poništavanju. Tako se izborom parametra All u potpunosti omogućava poništavanje svih načinjenih koraka, None isključuje mogućnost primene komande Undo, a parametar One ograničava njeno dejstvo na samo jedan korak.

REDO

Komanda Redo nam je dragocena u situacijama kada zaključimo da smo preteranom primenom Undo komande poništili i faze rada koje smo hteli da zadržimo. Redo će slikovito rečeno - poništiti zadnje poništavanje i time ipak spasiti uloženi trud.

Jedino ograničenje koje pri tome moramo imati na umu je da se komanda Redo može izvršiti samo neposredno po poništavanju odnosno primeni komande Undo i da se na ovaj način može spasiti samo ono što je zadnje poništeno.

KOMANDE ZA CRTANJE

Pored osnovnih funkcija, namenjenih generisanju novih elemenata crteža, AutoCAD nudi čitavu paletu komandi koje omogućavaju da se crtež na efikasan način dopuni raznim složenijim geometrijskim figurama. U ovoj lekciji ćemo se baviti primenom komandi za crtanje elemenata kao što su poligoni, elipse i druge vrste krivih linija.

Rectangle

Komanda Rectangle služi za crtanje pravilnih četvorostranih elemenata (kvadrata i pravougaonika). Možemo je pokrenuti izborom iz Draw menija dok je za određivanje položaja i veličine budućeg elementa potrebno uneti tačke koje se nalaze na njegovim suprotnim uglovima. To se može postići interaktivno, pokazivanjem tačaka na ekranu uz pomoć miša, ili u slučaju da su nam poznate tačne dužine stranica, (npr. širina 2000 a visina 3000 jedinica) pozicioniranjem drugog ugla primenom relativnih koordinata tako što na prompt AutoCAD-a "Other corner:" odgovorimo sa Ž2000,3000.

Sličan efeket smo mogli postići i upotrebom komande Line i crtanjem četiri segmenta linije, ali se na ovaj način zadatak obavlja brže i efikasnije. Osim toga i eventualne izmene je lakše izvesti nad pravougaonikom kao celinom nego kada su u pitanju nezavisni linijski elementi.

Polygon

Komanda Polygon omogućava crtanje pravilnih višestranih elemenata - poligona. Nakon startovanja komande iz Draw menija prvo je potrebno uneti numeričku vrednost za broj stranica budućeg poligona, s tim da AutoCAD zahteva da to bude celobrojna vrednost između 3 i 1024. To znači da se može nacrtati najmanje trougao dok poligon sa više od 1024 stranice inače možemo zameniti kružnicom. U ovom slučaju ćemo se odlučiti za petougao. Sledeća faza komande Polygon zahteva izbor između dve opcije, Center (podrazumevano) i Edge. Detaljnije objašnjenje svake od njih sledi u nastavku lekcije.

Center

Izbor opcije Center je podrazumevan što znači da je dovoljno uneti neku tačku i AutoCAD će je odmah prihvatiti kao centar budućeg poligona. Pre unosa veličine poluprečnika očekuje nas izbor između dodatna dva parametra - Inscribed (podrazumevano) i Circumscribed odnosno mogućnosti da poligon bude upisan ili opisan oko zamišljene kružnice.

Ako se odlučimo za opciju Inscribed dovoljno je da pritisnemo desni taster miša i na ekranu će se pojaviti poligon čija su veličina i položaj određeni rastojanjem između centra i jednog temena. U slučaju da pritiskom na taster C na tastaturi izaberemo opciju Circumscribed uneta dužina će predstavljati rastojanje između centra poligona i sredine jedne od njegovih stranica.

Edge

Opcija Edge pruža mogućnost da se budući poligon definiše položajem i dužinom jedne od stranica. Pokrenućemo komandu Polygon i uneti 5 za broj stranica. Zatim, pritiskom na taster E na tastaturi, biramo opciju Edge i mišem određujemo dužinu i položaj stranice odnosno poligona.

Ellipse

Komanda Ellipse, naravno, omogućava crtanje elipsi, ali i elementa koje možemo nazvati eliptičnim lukom. U tu svrhu su nam na raspolaganju sledeće opcije:

Center

Opciju Center koristimo kada su nam na raspolaganju parametri poput položaja centra elipse i veličine svake od njenih poluosa. Izborom ove opcije iz menija AutoCAD započinje crtanje novog elementa zahtevom za unos tačke budućeg centra, a potom dužine prvog i drugog poluprečnika. Potrebne veličine se mogu interktivno pokazati na ekranu ili uneti numerički preko tastature.

Axis, End

Opciju Axis, End možemo koristiti kada su nam poznati prečnik, odnosno tačke koje određuju dužinu jedne ose elipse i dužina druge poluose.

Arc

Opcija Arc služi za crtanje eliptičnog luka. Prva faza rada je u potpunosti ista kao u prethodnoj opciji tj. crta se cela elipsa određena prečnikom u jednom i poluprečnikom u drugom pravcu ali je zato u nastavku komande potrebno odrediti pravac od koga počinje budući luk (npr. horizonatalnu u pravcu X-ose) i ugao na kome se luk završava (npr. vertikalno gore). Treba voditi računa o tome da se za pozitivni pravac crtanja smatra pravac obrnut od kretanja kazaljke na satu pa u skladu s tim i vršiti izbor početnog i završnog ugla.

SPLINE

Komandom Spline crtamo savitljive krive linije čiji oblik definišu segmenti između zadatih tačaka i faktor tolerancije. Spline pokrećemo izborom iz Draw menija, a dalje sledi unos tačaka kroz koje želimo da se provuče kriva. Pritiskom na taster F na tastaturi možemo promeniti parametar tolerancije koji služi za određivanje tačnosti koju AutoCAD treba da postigne pri generisanju krive. Ako je tolerancija jednaka nuli, nacrtana kriva će tačno prolaziti kroz pokazane tačke, a veće vrednosti će označavati i veće odstupanje od ovog pravila.

Kada završimo sa unosom svih tačaka kroz koje želimo da provučemo krivu pritiskom na desni taster miša prelazimo u poslednju fazu komande gde AutoCAD očekuje da odredimo pravce tangenti u prvoj i poslednjoj tačci odnosno zakrivljenost linije na njenom početku i kraju.

SAVET

Izmenu oblika savitljive krive linije je najlakše izvesti primenom Grips funkcije. Za to je potrebno odabrati nacrtani Spline element pritiskom na levi taster miša da bi se prikazali čvorovi (plavi kvadratići). Ponovnim pritiskom na levi taster biramo aktivan čvor (njegova boja se menja u crvenu) i premeštamo ga na novu lokaciju. Time se zadaje nova geometrija kontrolnih tačaka i automatski menja oblik krive.

KONTROLA EKRANSKOG PRIKAZA

AutoCAD nam pruža više načina da crtež u toku izrade uvek sagledamo u najpogodnijem obliku, relativnoj razmeri i položaju. Tako je moguće uvećati ili umanjiti delove ekrana da bi se dobio detaljniji ili globalni uvid u stanje stvari. Tom prilikom se ne vrši fizičko uvećanje ili umanjenje crteža, već se samo "lupa" približava ili udaljuje. To znači da ekran u stvari pretstavlja samo "prozor" kroz koji posmatramo crtež, a da pri tome ne dolazi do pomeranja koordinata samih nacrtanih objekata.

Preciznost prikaza crteža na ekranu zavisi od tehničkih mogućnosti raspoložive opreme. Upravo zato se preporučuje upotreba monitora visoke rezolucije (tipično do 1024x768 tačaka ili više) koji čine rad lakšim i preglednijim. Sve komande za upravljanje prikazom crteža su grupisane u okviru View menija.

Komanda ZOOM

Komanda Zoom nam omogućava da upravljamo prikazom crteža na ekranu. Tome služe sledeće opcije:

WINDOW

Opciju WINDOW koristimo kada želimo da uvećamo određeni deo crteža. Po izboru ove opcije treba mišem uokviriti željeno polje i AutoCAD će ga prikazati uvećano. Postupak možemo ponavljati bez ograničenja tj. možemo zahtevati da se i nasitniji detalji na crtežu uvećaju do željene razmere.

PREVIOUS

Opcija PREVIUOS nam omogućava da se vratimo na prethodni prikaz crteža. AutoCAD može da upamti više prethodnih prikaza na ekranu.

IN

Opcija IN služi za uvećanje prikaza crteža za određeni fiksni faktor razmere. Preciznije, In opcija nam omogućava da prikaz uvećamo za dva puta u odnosu na trenutno aktivan. Pri tome se kao referentna tačka uzima centar ekrana.

OUT

opcija Out umanjuje prikaz tako da možemo sagledati dva puta veću površinu crteža.

CENTER

Opcija Center omogućava izbor tačke koja će biti premeštena u centar ekrana. Pritiskom na desni taster miša potvrđujemo istu razmeru. Unos nove numeričke vrednosti određuje veličinu vidnog polja po visini, izraženu u AutoCAD-ovim jedinicama.

ALL

Opcija ALL vrši prilagođavanje razmere prikaza na ekranu tako da ceo crtež stane u okvir ekrana. Važno je napomenuti da će ako je veličina radnog polja veća od trenutno nacrtanog crteža prikaz biti tako prilagođen da se vidi i čitavo radno polje.

EXTENTS

Pomoću opcije EXTENTS prilagođavamo razmeru prikaza crteža tako da sve što je na njemu nacrtano stane u okvir radnog ekrana.

SCALE

Opcija SCALE nam omogućava da unosom numeričkog parametra odredimo relativnu razmeru prikaza crteža. Unosom samo numeričke vrednosti npr. 2 i pritiskom na desni taster miša dobićemo dva puta veću razmeru prikaza, ali u odnosu na ZOOM ALL prikaz. Ako želimo 2 puta veću razmeru od trenutno aktivne treba da uz nimeričku vrednost unesemo i znak X. Moguće je zadavati i faktore manje od jednice, npr 0.5x i time dobiti upola manju razmeru prikaza.

DYNAMIC

Opcija DYNAMIC nam omogućava "skokove" na različite delove crteža. Izborom DYNAMIC opcije prvo dobijamo prikaz celog crteža, odnosno tzv. "virtuelni" ekran. U okviru virtuelnog ekrana se pojavljuju sledeće zone: plavim okvirom je naznačena granica crteža (LIMITS), a zelenim okvirom prethodno aktivno vidno polje. Pomeranjem belog pravougaonika vršimo izbor željenog dela crteža, a pritiskom na desni taster miša završavamo funkciju.
U fazi izbora dela crteža koji želimo da se prikaže možemo uticati i na veličinu budućeg vidnog polja, tj. na buduću razmeru prikaza i to na sledeći način. Pritiskom na levi taster miša menjamo režim upravljanja tako da pomeranje miša ima za posledicu promenu veličine belog pravougaonika. Postizanje željene veličine polja fiksiramo ponovnim pritiskom na levi taster, a dalje funkciju završavamo konačnim pozicioniranjem okvira na željeno mesto i pritiskamo desni taster miša.

REALTIME

Ovom opcijom je omogućen interaktivni izbor veličine prikaza crteža i to u realnom vremenu. Izborom opcije Realtime dobijamo kursor u obliku lupe sa plus i minus znakovima. Pritiskom i zadržavanjem pritisnutim levog tastera miša funkcija postaje aktivna, a pomeranje miša na gore ima za rezultat povećanje prikaza kod ga pomeranje na dole umanjuje. Otpuštanje levog tastera prekida zumiranje, a pritisak na desni taster otvara dodatni meni iz koga izborom opcije exit završavamo funkciju.

SAVETI

Svim navedenim opcijama možemo pristupiti i preko ikonica u okviru standardnog TOOLBAR-a. Opcije Realtime i Previous je moguće direkno odabrati pritiskom na levi taster miša, dok se ostale opcije nalaze objedinjene u srednjoj ikonici. Njima se pristupa tako što prvo odaberemo ikonicu pritiskom na levi taster miša i otvorimo ostala polja. Važno je da pri tome ne otpuštamo levi taster miša već ga držeći pritisnutog pomerimo do željene opcije. Otpušanje levog tastera miša ima za rezultat konačni zbor opcije.

Komanda PAN

Pomoću komande Pan vršimo pomeranje vidnog polja u odnosu na crtež ali uz zadržavanje istog faktora razmere odnosno uvećanja.

Point

Opcija Point nam omogućava da izvršimo pomeranje vidnog polja za proizvoljan pravac i veličinu. Po izboru opcije treba levim tasterom miša pokazati na mesto na crtežu koje treba vizuelno pomeriti, a potom i mesto na koje se ta tačka premešta. Na taj način postižemo efekat pomeranja vidnog polja bez promene razmere prikaza.

Left/Right/Up/Down

Ove opcije nam služe da vidno polje brzo pomerimo u nekom od osnovnih pravaca tj. levo/desno ili gore/dole. To pomeranje je fiksno i iznosi 10% širine ili visine ekrana.

Realtime

Realtime opcija omogućava da se pomeranje vidnog polja izvrši interaktivno, odnosno u željenom pravcu i za potrebnu veličinu istovremeno praćeno odgovarajućim prikazom na ekranu. Po izboru opcije se umesto standardnog kursora pojavljuje simbol u obliku šake, a pritiskom na levi taster miša aktivira se pomeranje vidnog polja. Pri tome treba držati levi taster miša stalno pritisnutim da bi se pomeranje vršilo interaktivno. Otpuštanje levog tastera miša prekida funkciju a ponovni pritisak i pomeranje je aktiviraju. Za prekid finkcije pritisnite desni taster miša i izaberite opciju
Exit.

SAVET

Pomeranje vidnog polja ekvivalentno primeni opcija Left/Right/Up/Down možemo postići upotrebom Scroll Bar-ova uz desnu i donju ivicu ekrana. Način njihove upotrebe je standardan kao i za sve Windows aplikacije.
Komanda AERIAL VIEW

Namena komande Aerial View je da omogući lakši izbor željenog vidnog polja u okviru crteža. Izborom komande se pojavljuje novi okvir na radnoj površini ekrana, a u njemu umanjeni prikaz aktivnog crteža. Dalji rad sa Aerial view okvirom zavisi od toga da li je aktivan ZOOM (ikonica lupe) ili PAN (ikonica šake) režim rada.

U ZOOM režimu je moguće uokviravanje željenih zona na crtežu, što za posledicu ima uvećanje izabranog dela crteža i promenu prikaza na osnovnom AutoCAD ekranu.

U PAN režimu vidno polje ima fiksnu veličinu, a Aerial View okvir služi da se uokvireno polje lako premesti na drugi deo crteža, a s njim i osnovni prikaz.
Aerial View okvir uklanjamo click-om na polje sa znakom "x" u gornjem desnom uglu okvira.

Komanda REGEN

Komandu Regen koristimo relativno retko, odnosno trudimo se da izbegavamo njenu upotrebu. Evo i zašto. Opšta namena komande Regen je da izvrši ponovno proračunavanje svih elemenata na crtežu u cilju usklađivanja njihovog prikaza na ekranu sa stvarnim podacima sadržanim u okviru AutoCAD-ove baze podataka o crtežu. Ta situacija može da nastane posle višestrukih uvećanja crteža pri čemu se zakrivljene linije prikazuju kao poligoni, pa je ponekad neizbežno primeniti komandu Regen. S druge strane loša osobine ove komande je u tome što za njeno izvršenje AutoCAD zahteva više vremena nego što je to oubičajeno za druge funkcije pa se usled toga može dogoditi da kod složenijih crteža i sporijih računara izvršavanje ove komande potraje i po nekoliko minuta. U tom slučaju morate biti strpljivi i sačekati da se proračunavanje i ponovni prikaz crteža ne privedu kraju. Komanda Regen nema opcija i u toku izvršavanja AutoCAD na komandnoj liniji ispisuje sledeću poruku - Regenerating drawing.

Komanda REDRAW

Namena komande Redraw je da osveži prikaz crteža. Osvežavanje je potrebno zbog tragova zaostalih po izvšavanju neke od funkcija za izmenu geometrije nacrtanih elemenata. Osim toga osvežavanjem prikaza sa uklanjaju i pomoćni krstići - blips, koji se javljaju kao reakcija AutoCAD- a na unete komande (ako je njihova upotreba bila uključena).

CRTANJE SLOŽENIH LINIJA

Poligonalne, odnosno poli-linije linije ubrajamo u kategoriju složenih elemenata, jer su za razliku od standardnih linijskih elemenata sastavljene od više segmenata linija, lukova ili njihovih kombinacija. Prednost koju u radu predstavlja upotreba ovakvih elemenata je npr. u tome, da je za njihov odabir potrebno pokazati na samo jedan od segmenta i da ceo element time bude označen ili mogućnost crtanja "širokih linija" itd. Zato ćemo ovu lekciju posvetiti detaljnijem objašnjenju načina i mogućnosti primene ove vrste elemenata.

POLYLINE

Komanda Polyline služi za crtanje složenih, poligonalnih linija. Način njene upotrebe je veoma sličan crtanju standardnih linija, odnosno primeni komande Line. To znači da se po izboru komande iz Draw menija zahteva unos početne a zatim i ostalih tačaka, koje inače nazivamo temenima polilinije. Dodavanje novih segmenata prekidamo pritiskom na desni taster miša. Za primenu ostalih mogućnosti koje ovakvi elementi crteža mogu da pruže na raspolaganju su sledeće opcije:

Undo

Ako u toku crtanja polilinije napravimo grešku, odnosno nacrtamo segment u pogrešnom pravcu pritiskom na taster U na tastaturi, možemo pokrenuti opciju Undo i poništiti pogrešno nacrtani segment. Ponavljenjem istog postupka je moguće obrisati i ostale segmente sve do tačke od koje smo započeli crtanje polilinije.

Length

Namena opcije Length je da omogući produživanje zadnjeg nacrtanog segmenta i to za željenu veličinu i uz zadržavanje istog pravca. Uz započetu poliliniju i nacrtan prvi segment pritiskom na taster L na tastaturi možemo pokrenuti opciju Length i uneti numeričku vrednost dodatne dužine, a AutoCAD će po potvrdi (pritiskom na desni taster miša) taj segment automatski produžiti. Dalji rad nastavljamo na uobičajen način.

Close

Opcija Close omogućava automatsko zatvaranje poligona koji obrazuju segmenti polilinije. Za njeno aktiviranje potrebno je u željenom momentu pritisnuti taster C na tastaturi, a zatim i desni taster miša, pa će AutoCAD dodati još jedan segment nacrtanoj poliliniji ali tako da se njime poveže početak prvog segmenta i time zatvori celina.

Width

Po pokretanju komande Polyline i unosu početne tačke AutoCAD će na komandnoj liniji ispisati informaciju o trenutno podešenom faktoru širine, koju će koristiti u toku njenog crtanja. Ako je "Current line-width" faktor jednak nuli, širina polilinije će odgovarati najmanjoj dimenziji koja se može prikazati na ekranu. Pritiskom na taster W na tastaturi možemo pokrenuti Width opciju i odrediti novu širinu linije i to zasebno za početak i kraj narednog segmenta. Primera radi možemo za širinu prvog segmenta odrediti 20 jedinica (za početnu i krajnju vrednost) i nacrtati jedan horizontalan segment. Zatim ponovnim izborom opcije Width menjamo parametre širine i to 50 jedinica za početnu i 0 za krajnju vrednost. Crtanjem drugog segmenta u istom pravcu dobijamo za rezultat nacrtanu strelicu. Komandu završavamo pritiskom na desni taster miša.

Arc

Osim linijskih segmenata za obrazovanje polilinije možemo koristiti i lukove. Promena režima i prelazak crtanje lučnih segmenata se ostvaruje pritiskom na taster A na tastaturi. U daljem toku komande AutoCAD će ponuditi crtanje kružnog luka koji se pruža u pravcu tangente na prethodno nacrtani segment. Ukoliko želimo da to izbegnemo i nacrtamo luk u nekom drugom pravcu, na raspolaganju su nam sledeće opcije:

Angle

Angle opciju biramo pritiskom na taster A na tastaturi i njenom primenom ćemo biti u mogućnosti da geometriju budućeg lučnog segmenta odredimo preko ugla koji luk traba da obuhvati.

CEnter

Opcija Center omogućava da se položaj lučnog segmenta odredi pomoću tačke koja treba da bude u njegovom centru. Za pokretanje ove opcije potrebno je na tastaturi pritisnuti tastere CE.

Direction

Za promenu pravca tangente na budući lučni segment koristimo opciju Direction. Pokrećemo je pritiskom na taster D na tastaturi, a lučni segment završavamo unosom njegove krajnje tačke.

Second point

U situaciji kada nam je poznat položaj tačaka kroz koje treba da prolazi budući lučni segment izborom opcije Second point (pritiskom na taster S na tastaturi) možemo dalje odrediti drugu i treću odnosno završnu tačku novog segmenta.

CLose

Zatvaranje polilinije lučnim segmentom postižemo primenom opcije Close. Njen izbor se vrši tasterima CL.

Line

Opciju Line koristimo za promenu režima crtanja lučnih u linijske segmente. Pokrećemo je pritiskom na taster L.

BOUNDARY

Primenom komande Boundary možemo kreirati poligonalne elemente čiji će oblik odrediti objekti nacrtani u neposrednoj okolini izabrane tačke. Po pokretanju komande iz Draw menija pojaviće se okvir za dialog iz koga treba da izaberemo polje Pick points, da bi nam AutoCAD potom omogućio da pokažemo tačku koja se nalazi unutar polja koje obrazuju ranije nacrtani elementi. Pritiskom na levi taster miša određujemo tačku unutar polja koje će AutoCAD analizirati i isprekidanom linijom naznačiti konture buduće polijinije. Za potvrdu ponuđenog oblika i konačan unos novog elementa treba pritisnuti desni taster miša.

FILL

Funkciju Fill koristimo za kontrolu načina prikazivanja elemenata koji mogu biti ispunjeni odabranom bojom. To se konkretno odnosi na mogućnost da se elementi poput polilinija sa određenim faktorom širine, zatim kružnih prstenova crtanih komandom Donut i sl. prikazuju kao popunjeni ili samo kao konture.

Podešavanje željenog režima vršimo iz Drawing Aids dialoga aktiviranjem ili gašenjem Solid Fill parametra. Treba imati na umu da je posle ovakve promene neophodno izvršiti komandu Regen radi ponovnog proračunavanja elemenata crteža i njihovog prikaza na ekranu u skladu sa novim podešavanjem.

IZMENE SLOŽENIH LINIJA

Za manipulaciju polilinijama možemo koristiti sve uobičajene komande namenjene izmenama nacrtanih elemenata. Pri tome će biti obuhvaćen ceo element, odnosno željena tranformacija (brisanje, pomeranje, rotacija itd.) će imati efekat nad polilinijom kao celinom. Ako je potrebno da se izmene primene samo nad pojedinim segmentima polilinije, na raspolaganju je komanda Pedit (skraćeno od PolyEdit).

Komanda PEDIT

Komanda Pedit pruža mogućnost izmena poligonalnih elementa, ali na nivou koji omogućava da se posebno manipuliše svakim od njenih segmenata odnosno temena. Možemo je pokrenuti unosom sa tastature ili iz Modify/Object menija izborom opcije Polyline. AutoCAD zatim očekuje pojedinačni odabir elementa i potom odmah (za razliku od drugih sličnih funkcija), bez potrebe da se pritiskom na desni taster miša izvrši potvrda, nudi izbor neke od raspoloživih opcija.

Close / Open

Opcije Close i Open služe za automatsko zatvaranje odnosno otvaranje polja, koji obuhvata poligonalni element. Ako je u pitanju otvorena polilinija (početak i kraj nisu u istoj tački) pritiskom na taster C, aktiviraćemo opciju Close i na poliliniju će biti dodat novi segment koji spaja njene krajeve.
U slučaju zatvorene konture primenom opcije Open (pritiskom na taster O na tastaturi) briše se zadnji segment i otvara polje.

Join

Primenom opcije Join moguće je dodati nove segmente na odabranu poliliniju. Pokrećemo je pritiskom na taster J na tastaturi, a AutoCAD potom zahteva odabir elemenata koje treba nadovezati na postojeći poligonalni element. Pri tome ja neophodno da se novi segmenti međusobno dodiruju tako, da sa odabranom polilinijom mogu da čine novu celinu.

Width

Opcija Width omogućava promenu faktora širine polilinije. Biramo je pritiskom na W taster na tastaturi, a zatim unosom nove numeričke vrednost određujemo širinu koja će biti primenjena na sve segmente.

Fit / Spline

Iako u suštini poligonalni element (ako ne računamo mogućnost crtanja lučnih segmenata) polilinija može biti upotrebljena u procesu definisanja složenijih krivolinijskih elemenata. U te svrhe možemo koristiti opcije Fit i Spline, jer se njihovom primenom poligonalna forma pretvara u glatko zakrivljenu liniju.

Opciju Fit možemo pokrenuti pritiskom na taster F na tastaturi, a kao rezultat ćemo dobiti u krivu generisanu po sledećem principu: u temenima polilinije će se obrazovati tangente normalne na simetralu ugla koji obrazuju susedni segmenti. Tako definisani pravci tangenti će obrediti stepen zakrivljenosti između pojedinih temena.

Na našem primeru se mogu videti osnovni, segmenti oblik polilinije, kao i njena zakrivljena varijanta (prikazano u crvenoj boji).
Opcija Spline se pokreće pritiskom na taster S na tastaturi i za rezultat daje krivu čija je putanja određena položajem samih segmenata osnovne polilinije, koji u ovom slučaju igraju ulogu tangenti i određuju stepen zakrivljenosti.

Decurve

Izborom opcije Decurve pritiskom na taster D na tastaturi vraćamo poliliniju iz zakrivljenog u osnovni segmentni oblik.

Undo

Opcija Undo omogućava da se eventualne promene kojima nismo zadovoljni ponište i na taj način stvore uslovi da ponovo pokušamo da na neki drugi način dođemo do željenog cilja. Pokrećemo je pritiskom na taster U na tastaturi, a višestrukom primenom ove opcije možemo sukcesivno poništavati sve transformacije kojima smo podvrgli poliliniju i na taj način joj vratiti početni oblik.

Edit vertex

Sve do sada pomenute opcije su bile u funkciji izmene polilinije kao celine. Za eventualne promene na pojedinim segmentima ili temenima koristimo dodatne funkcije, kojima možemo pristupiti ako prvo pritiskom na taster E na tastaturi pokrenemo Edit vertex režim komande Pedit.

Nex / Previous

Pri aktiviranju Edit vertex režima rada na prvom temenu polilinije će se pojaviti marker u obliku slova X. To je indikator aktivnog temena, odnosno temena za koje će važiti transformacije koje slede. Za pozicioniranje na željeno teme koristimo opcije Next (pritiskom na taster N) i Previous (taster P na tastaturi) pri čemu se marker premešta od jednog do drugog temena polilinije.

Move

Primenom opcije Move vršimo pomeranje markiranog temena. Za njeno pokretanje je potrebno pritisnuti taster M na tastaturi, a potom odrediti mesto na koje treba premestiti aktivno teme.

Insert

Opcija Insert omogućava dodavanje novog temena (istovremeno i novog segmenta) odabranoj poliliniji. Pokrećemo je pritiskom na taster I na tastaturi, a pri određivanju položaja novog temena treba imati u vidu da će se ono novim segmentom povezati sa temenom koje je naznačeno kao trenutno aktivno.

Straighten

Opcija Straighten omogućava "ispravljanje" polilinije, odnosno brisanje pojedinih temena i segmenata. Za njenu realizaciju je potrebno ispoštovati sledeću proceduru. Prvo je neophodno marker dovesti do temena od koga želimo da započnemo "ispravljanje", a zatim da pritiskom na taster S pokrenemo opciju Straighten. Dalje se opet primenom Next ili Previous funkcija, marker aktivnog temena premešta na teme do koga "ispravljenje" treba da se završi, da bi zatim pritiskom na taster G (izbor podopcije Go) konačno završavili operaciju.

Break

Opcija Break služi za prekidanje polilinije u željenom temenu, odnosno njeno deljenje na dva nezavisna segmenta. Postupak primene ove opcije je veoma sličan prethodnoj tj. prvo se markira teme u kojem želimo da napravimo prekid, a potom pritisak na taster B na tastaturi pokreće opciju Break. Ako bez promene aktivnog temena završimo funkciju pritiskom na taster G (podopcija Go) polilinija će biti prekinuta na istom mestu, a ako prvo promenimo aktivno teme pa tek tada pritisnemo taster G napravićemo prekid i pri tome još i obrisati preskočene segmente.

Width

Za razliku od opcije Width primenjenu u osnovnom režimu komande Pedit gde za posledicu imamo promenu faktora širine cele polilinije, izbor ove opcije u Edit vertex režimu omogućava da se širina polilinije menja od jednog do drugog temena.

Opciju pokrećemo pritiskom na taster W na tastaturi, a zatim vršimo unos numeričke vrednosti koja pretstavlja faktor širine na početku i kraju segmenta. Treba naglasiti da se ova promena odnosi na segment koji počinje od markiranog temena i pruža se prema kraju polilinije.

Exit

Za izbor ove opcije potrebno je pritisnutu taster X na tastaturi a može se koristiti u oba režima komande Pedit. Primenjena u Edit vertex režimu pruža mogućnost upotrebe neke od osnovnih opcija, a ako je pokrenemo u osnovnom režimu označava kraj komande.

Komanda EXPLODE

Uz pomoć komadne Explode možemo poliliniju ili neki drugi složeni element crteža pretvoriti u skup prostih objekata odnosno običnih linija. Pokrećemo je izborom iz Modify menija i po selekciji polilinije koji želimo da "eksplodiramo" AutoCAD će bez vidljivih promena na ekranu u budućem radu sve njene segmente tretirati kao obične elemente, koje možemo pojedinačno brisati, pomerati itd. Jedina specifičnost pri "eksplodiranju" polilinija koje su imale definisan faktor širine je u tome što se njihovim pretvaranjem u proste linije ta karakteristika neizbežno gubi.