Period neoklasične teorije

Klasična teorija naglašava tehniku vođenja pomoću sistematičnog pristupa organizivanju rada podređenih. Sva pažnja je bila usmerena na temeljnu, stručnu, predpripremu toka posla, pojednostavljivanje radnih operacija i njihovo efikasno izvršavanje, propisivanje toka rada i uska specializacija. Pojedinac nije važan, on se mora kao sastavni deo celine u najvećoj meri prilagoditi propisanom toku rada.
Usmerenje na proučavanje čoveka u procesu rada je bila logična posledica jednostranog pristupa klasične teorije i načina razmišljanja, kao posledica prvog svetskog rata kada je ponašanje i delovanje pojedinca u organizaciji i grupi postalo glavno područje istraživanja neoklasičnog pristupa. To se događa u 20-im godinama prošlog veka. Predstavnici i karakteristike perioda neoklasične organizacije su:
Englez Oliver Šeldon za koga je karakteristična težnja za humanizacijom industrije. Njegova zapisana misao »Industrija nije samo masa mašina i tehničkih procesa – ona je telo sastavljeno od ljudi« za ono vreme je bila veoma uznemiravajuće stanovište. Zauzima se dakle za humanizaciju menadžmenta, koji je potrebno predavati u školama i fakultetima. Isto tako, naglašava prednosti upravljanja menadžerskim znanjem nad čisto tehničkim.
Profesor Harvardskog univerziteta Elton Majo (1880-1949). Njegova istraživanja i zaključci su povezana eksperimentom, koji je počeo 1924. godine u jednoj od fabrika Western Electric, gde su pripremili eksperiment da bi utvrdili kako utiču uslovi rada na radnike. To su izveli tako, da su menjali uslove rada i utvrdili su da su radnici povećavali produktivnost, uprkos nesrazmerno poboljšanim ili pogoršanim uslovima rada. Tako su radili pri pojačanoj svetlosti, gde su povećavali osvetljenost radnih prostora. Isto tako, povećavali su efikasnost uprkos smanjivanju svetlosti do veoma slabe vidljivosti.
Na osnovu tih zaključaka, koje fabrički inženjeri nisu znali da objasne, pozvali su pomenutog profesora da im pomogne da otkriju tajnu neočekivanog poveećanja efikasnosti. Pokazalo se da su radnici povećavali efikasnost, pre svega, zbog bavljenja njima, jer su se prvi put za njih interesovali - njima se bavili ugledni ljudi kao što su inženjeri, odnosno bili su sa njima lično. To je podstaklo nova razmišljanja. Za Eltona Maja bi se moglo reći da daje prednost psihološkim i socijalnim činiocima nad fizičkim uslovima rada, pre svega, ogromnom značaju uticaja grupe na stanovišta i ponašanje pojedinca.
Amerikanac Luter Gulik umesto posmatranja i kontrolisanja daje prednost usmeravanju i izveštavanju, tj. stanju da vodeći radnici treba da motivišu izvršioce.
Englez Lindal Urvik uspostavlja sistemizaciju i integraciju dotadašnjih saznanja o organizaciji i menadžmentu. Najpoznatiji je po tzv. Urvikovom kvadratu, kao simboličnom prikazu uticaja različitih nauka na organizaciju i združivanje (sinergiju) samo njih sa organizacijom u praksi. Urvikov kvadrat je dopunio, jedan od naših viđenijih teoretičara za organizaciju sa Fakulteta za organizacione nauke u Kranju, dr Jožef Ovsenik.



Slika 2: Urvikov kvadrat

Amerikanac Čester Bernard (1886-1961) čije ideje su uvod u modernu teoriju o organizaciji i menadžmentu, pre svega, u smislu humanizacije i socijalizacije organizacije. Informacioni sistem i komunikacije su temelj i nervni sistem funkcionisanja svake organizacije, što je uz uvođenje najsavremenije informacione tehnologije istovremeno i ulazak u doba informatike (prelaz iz industrijskog u informaciono društvo).
Postavio je tezu da vođa može da ima onoliko autoriteta, koliko mu ga podređeni priznaju. Ako vođa nema odgovarajućih stimulacija za izvršavanje naređenja, takva naređenja mogu da “padnu“ u područje indiferentnosti, gde nema svesnih ograničenja niti ograda, niti suprotstavljanja donetim naredbama. Kao zaključak, možemo reći da je većina predstavnika perioda neoklasične organizacije predviđala period sve intenzivnijeg vraćanja čoveku, dakle ka humanizaciji i socializaciji organizacije.
1.2.3 Moderna teorija organizacije
Brz privredni razvoj posle II. Svetskog rata, izazvao je velike promene u veličini i obimu poslovanja preduzeća, asortimanu proizvodnje, upotrebi visoke tehnologije i automatizacije, i u povezanosti preduzeća. Na tim osnovama se postupno razvijala moderna teorija organizacije, koja se zasniva na obradi ponašanja radnika, promeni organizacione strukture, harmonizaciji vođenja, odlučivanja i komuniciranja.
Najvažnije ishodište moderne teorije predstavlja decentralizacija organizacije, koju karakteriše stvaranje profitnih centara i delimičan prenos odlučivanja na niže hijerarhijske nivoe delovanja.
Zbog visokog tehničkog nivoa preduzeća, rad pojedinaca je visoko specijalizovan i odgovornost u sve većoj meri preuzima grupa, odnosno grupni rad u okviru izabranog oblika.
Važniji predstavnici savremene teorije su Peter F. Draker (1909- ), G. Fišer, Herbert A. Simon (1916 - ) i J. Ansof, koji osnovne probleme moderne organizacije vide u prilagođavanju metoda upravljanja novim tehnologijama i radnicima, kao i u upotrebi sistemskog ,odnosno kibernetskog pristupa organizaciji preduzeća.
Na čelo dolaze, kao osnovni usmerivači organizacije, učesnici procesa koji nisu novi, dobili su nov značaj i težinu u oblikovanju organizacije. To su: potrošači, konkurencija i promena.




lektira, studentski, poslovna, megatrend, diplomski rad, eseji, maturski radovi, seminarski radovi, diplomski radovi, master radovi, magistarski radovi, domaci radovi, domaci zadaci, projekti, maturalni, maturalne radnje, seminarski, maturski, diplomski, ekonomija, ekonomski, pravo, prava, menadzment, marketing, instalacija, tutorijal, tutorijali, tutorial, baze, baza, sistemi, informatika, ekonomika preduzeca, analiza, racunovodstvo, bankarstvo, osiguranje, spoljnotrgovinsko poslovanje, poreski sistem, politika, inteligencija, psihologija, sociologija, geografija, etika, kultura, fizika, seminarski rad, maturski rad