Karakteristike i dometi monetaristicke ekonomske teorije

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
 
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Karakteristike i dometi monetaristicke ekonomske teorije
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Počev od sedamdesetih godina prošlog veka, svet se suočio sa ekonomskom krizom. Napušta se kejnsijansko fiskalno regulisanje tražnje u korist monetarističkog regulisanja ponude novca. Odbacuje se državni intervencionizam u korist tržišnog liberalizma. Napušta se socijalna politika i odbacuje „država blagostanja“. Napadaju se sindikati i organizovano tržište rada. U kejnsijanskoj teoriji najamnina je faktor tražnje, a u monetarističkoj doktrini to je faktor proizvodnje i trošak.

Po monetarističkom pristupu uzroci ekonomske krize sedamdesetih godina prošlog veka su: prekomerna uloga države, ekspanzija budžetskih programa, deficiti budžeta, eskalacija novčane mase, što je sve prouzrokovalo inflaciju. Najvažniji uzročnik inflacije je širenje države blagostanja, što vodi rastu novčane mase. Nizom podataka monetaristi dokazuju da su budžetski prihodi izuzetno brzo rasli. Najvažniji uzročnik je uključivanje sve većeg broja programa koji se finansiraju iz budžeta, u prvom redu programa socijalnog staranja koji ugrožavaju konkurentsku situaciju na tržištu rada. Nezaposlenost, po mišljenju M. Fridmana, nije uvećana zbog monetarne restrikcije, već naprotiv, prekomerna uloga države i uvećanje njenih rashoda ugrozilo je konkurentsku strukturu privrede pa je monetarna restrikcija kao neizbežni korak morala da dovede i do rasta nezaposlenosti kao neželjenog sporednog efekta. Krajnji uzročnik njenog rasta po njegovom mišljenju je neefikasna država blagostanja proistekla iz kejnsijanske politike vodjene od tridesetih godina. Nezaposlenost je beležila nagle i oštre oscilacije, ali dugoročno raste, što ukazuje po njegovom mišljenju na inherentnu neefikasnost kejnsijanske intervencije da je obuzda iako je ka tome usmerena celokupna politika efektivne tražnje.

U ovom radu će biti prikazane karakteristike monetarističke ekonomske teorije, kao i osnovna obeležja monetarizma, teorijski temelji monetarizma koji su izuzetno važni za ovaj rad, savremeni monetarizam i biće ukratko opisana monetarna politika. Da bi se objasnio domet monetarističke ekonomske teorije biće reči i o „Kejnsijanizmu“.

Teroijski temelji monetarizma

Monetarizam istražuje uzročno-posledične veze u monetarnoj sferi. Analizira osnovne pravce delovanja novca na opšte tokove proizvodnje i na njene odredjene parametre kao što su investicije, potrošnja i cene. Monetarizam je vezan za istraživanje delovanja novčanog faktora na ponašanje privredne konjunkture, s jedne strane, a s druge, delovanje novca na razvoj inflacije.

Milton Fridman polazi od toga da je kvantitativna teorija novca teorija tražnje novca. Fridman smatra da stara kvantitativna teorija novca ne daje objašnjenje odnosa realnog i novčanog dohotka, kamate i nivoa cena. Neokvantitativna teorija novca je teorija tražnje novca. Neokvantitativna teorija stoga nastoji da objasni faktore koji determinišu tražnju novca. Dosadašnja kvantitativna teorija nije dala odgovor na pitanje realnog i nominalog dohotka i odnosa dohotka i cena.

Reformulisana teorija o novcu polazi od toga da tražnja novca zavisi od tokova dohotka, i to: stope prinosa od akcija, kamatne stope od obveznice, dohotka od promena nivoa cena, stope promena opšteg nivoa cena, odnosa fizičkog dela imovine i radnog kapaciteta i dr. Osnovna varijabla ove teorije je dohodak po stalnim cenama ili permanentni dohodak, čime ova teorija izgradjuje tzv. teoriju permanentnog dohotka. Druge varijable su sekundarnog značaja i vezane su za stopu prinosa pojedinih oblika imovine: prihodi od akcija, obveznica, nekretnina i dr.

Po reformulisanoj kvanitativnoj teoriji novca, funkcija novca je vrlo stabilna. Znatno je stabilnija od funkcije potražnje i funkcije investicija. To znači da će i brzina opticaja novca biti stabilna. Pošto brzina opticaja novca odražava tražnju novca, to će se ona menjati samo pri promeni tražnje novca.

Navedeni stavovi vode zaključku i zahtevu da se novčana masa menja po jednoj dosta stabilnoj godišnjoj stopi rasta, i u tom slučaju novac ne bi delovao na pogoršanje date monetarne ravnoteže, odnosno tada bi neutralno delovao. Nagle promene novčane mase koje odstupaju od tog pravila ovog modela dovode do odredjenih inflatornih ili deflatornih promena u privredi.

Velike promene su moguće samo kod nominalne količine novca, dok je realna količina novca stabilna. Osnovni faktor poremećaja je odstupanje kreiranog novca od strane bankarskog sistema u odnosu na realnu količinu novca, što se neposredno održava na cene.

Da bi se opšti nivo cena održao stabilnim potrebno je da se količina novca povećava paralelno s povećanjem proizvodnje i stanovništva. Dugoročna stopa monetarnog rasta trebalo bi da iznosi 3-5%. Veći ili manji porast novčane mase od tako programiranog dovešće do inflacije, odnosno deflacije. Konstantna stopa rasta novčane mase od 5% trebalo bi da osigura privredu od većih fluktuacija cena koje negativno deluju na stopu rasta i stabilnost privrede.

Ova teorija empirijski nastoji da dokaže da postoji visoka korelacija izmedju promene novčane mase i promene cena i dohotka, ali s izvesnim odloženim delovanjem od šest do devet meseci. To se odražava na vodjenje monetarne politike u njenom opštem naporu za regulisanje kontrakcije ili ekspanzije u privredi, posebno u regulisanju cikličnih kolebanja u privredi.

Savremeni monetarizam i karakteristike monetarističke teorije

Za Fridmana je savremeni monetarizam svojevrsna kontrarevolucija u odnosu na nekadašnju kejnsijansku revoluciju.

Fridman, pre svega, polazi od stanovišta da postoji skladan odnos izmedju stope privrednog rasta, količine novca i stope rasta nominalnog dohotka. Ukoliko raste količina novca, nominalni dohodak će da raste, i obratno. Dakle, funkcija tražnje novca je stabilna. Ona predstavlja jednu od ključnih determinanti dohotka, cena i monetarne politike. Promene u stopi monetarnog rasta izazivaju promene u stopi rasta nominalnog dohotka i to sa zakašnjenjem 6 do 9 meseci. To znači da stopa monetarnog rasta nije čvrsto povezana sa stopom rasta nominalnog dohotka u sadašnjem trenutku, već rast dohotka u sadašnjem trenutku zavisi od toga šta se desilo sa novcem u prošlosti. Od toga šta će da se desi sa novcem u sadašnjem trenutku zavisiće dohodak u budućnosti.

Funkcija monetarne teorije je da pruži pojmovni okvir u kojem je moguće analizirati ovo uzajamno delovanje makro varijabli ekonomskog sistema. Monetarna teorija predstavlja granu makroekonomske teorije. U jednom makroekonomskom okviru ova teorija istražuje ulogu monetarnih varijabli. Takođe, ova teorija proučava unutrašnje funkcionisanje samog monetarnog sektora privrede, što u užem smislu podrazumeva da se njena razmatranja odnose na teoriju tražnje i ponude novca, a u širem, na analizu svih finansijskih faktora i njihovih tržišta.

Potrebe za novcem i bankarskim kreditom u nominalnom izrazu i posmatrano na makro nivou u visokom stepenu su podložne regulisanju od strane nosilaca ekonomske (odnosno, monetarne) politike. Promene ovih potreba i alokacija bankarskog kredita u okviru privrednog sistema znatno utiče na nivo i strukturu tokova ekonomske aktivnosti. Zbog toga, novčana masa i obim bankarskog kredita tradicionalno su predstavljali predmet interesovanja kako nosilaca monetarne politike, tako i analiza akademskih ekonomista.

Delovanje na nivo cena javiće se 6 do 9 meseci posle delovanja na dohodak i na proizvodnju. Ukupno vremensko rastojanje izmedju promene u monetarnom rastu i promene u stopi inflacije iznosi 12 do 18 meseci. Promena stope rasta nominalnog dohotka održava se na proizvodnju, a ne na nivo cena. Pritisak na stopu rasta cena doći će sa pojavom raskoraka izmedju stvarne i potencijalne proizvodnje. Kratkoročne monetarne promene prvenstveno deluju na proizvodnju dok dugoročna stopa monetarnog rasta utiče prvenstveno na cene, odnosno nivo cena. Iz toga proizlazi da je inflacija uvek i svugde monetarni fenomen. Ona se stvara i može da se stvori samo rastom količine novca koji je brži od stope rasta proizvodnje. Rashodi javnog sektora mogu, ali ne moraju, da budu inflatornog karaktera. Oni su inflatorni ukoliko se finansiraju kreiranjem novca. Medjutim, ukoliko se javni rashodi finansiraju porezima ili javnim zajmom,


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
11:10 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Karakteristike sportskih organizacija u javnom sektoru derrick 0 1,649 11-10-2013 02:42 PM
zadnja poruka: derrick
  Karakteristike prostora u prostornom planiranju derrick 0 1,786 08-02-2013 12:18 PM
zadnja poruka: derrick
  Hidrografske karakteristike opštine Novi Pazar Maja 0 2,511 09-02-2012 06:15 PM
zadnja poruka: Maja
  Osnovne karakteristike vode, baterija i njihov utjecaj u vodi - hr Maja 0 1,950 08-02-2012 10:49 AM
zadnja poruka: Maja
  Karakteristike bioenergenata tečnog agregatnog stanja Maja 0 1,616 08-02-2012 10:41 AM
zadnja poruka: Maja

Skoči na forum: