Rec oligopol je izvedena iz grcke reci "oligos", koja oznacava nekoliko. Oligopol predstavlja takvo trzisno stanje u kome dominira nekoliko proizvodjaca homogenog ili diferenciranog proizvoda.
Kada su proizvodi homogeni, radi se o cistom oligopolu. Suprotno,u slucaju kada na trzistu postoji proizvodnja diferenciranih proizvoda koji se ne mogu medjusobno supstituisati, radi se o diferenciranom oligopolu.
Ono sto je vazno za sve oblike oligopola je to da imaju veliki uticaj na trzistu. Oligopoli se najcesce javljaju u teskoj industriji, kao sto su: proizvodnja celika, mineralnih sirovina, nafte, automobila, aviona, lekova, kompjutera i drugih proizvoda. Oligopol je predodredjen za one grane gde su prisutna velika ulaganja i gde postoji ekonomija obima.
Postojanje ekonomije obima dovodi do smanjenja troskova poslovanja, a to ujedno sugerise preduzecima da ulazu u odredjene oblike saradnje i koncentracije. Za merenje stepena snage preduzeca, odnosno stepen koncentracije u jednom sektoru, koristi se koeficijent koncentracije. Koeficijent koncentracije pokazuje koji stepen koncentracije imaju 4, 8 ili 12 najvecih preduzeca u odredjenom sektoru. Ako je koeficijent koncentracije za 4 preduzeca 100% radi se o monopolu. Kada je stepen ucesca oko 50% ili 70% od ukupne prodaje, radi se o oligopolu.
Uticaj na formiranje cena na trzistu je u potpunosti razlicit izmedju proizvodjaca sa homogenim i diferenciranim prizvodima.
Proizvodjaci sa homogenim proizvodima moraju da vode racuna o ceni svojih konkurenata, jer u slucaju da proizvodjci odluce da povecaju cenu proizvoda koji imaju svoje supstitute, to ce usmeriti potrosace da kupuju proizvode kod njihove konkurencije.
Suprotno ce se desiti kod proizvodjaca diferenciranih proizvoda. Povecanje cene istih proizvoda nece izazvati osipanje kupaca i njihovo preuzimanje od strane konkurencije.
Oligopolisti konkurenciju radije premestaju u domen diferencijacije proizvoda, reklame, dizajna, pruzanje brze i efikasne usluge.
Dve nove medjunarodne kompanije, Telenor i austrijski Mobilkom, koji je upravo dobio licencu, najavljuju uspostavljanje treće generacije mobilne telefonije, pad cena rominga i politiku konkurentnosti.
2.Pojam monopola
Monopol je trzisna struktura u kojoj jedna firma odredjuje uslove ulaska na trziste. Monopolsko trziste predstavlja stanje dijametralno suprotno od trzisne konkurencije. To je trzisno stanje u kome se jedna firma ne susrece sa konkurentskim pritiskom od strane druge firme.
Monopol je takvo stanje u kojem postoji jedan prodavac,potpuna neelasticnost potraznje, nemogucnost supstitucije, potpuno ogranicenje mobilnosti faktora proizvodnje, nemogucnost pristupa drugih proizvodjaca i potpuna kontrola nad kolicinom prodaje i cenom. U praksi gotovo da ne postoji trziste perfektne konkurencije, tako da mozemo pretpostaviti da ne postoji stanje potpunog monopola na trzistu. Monopolista povecanom prodajom, smanjuje cenu, odnosno moze prodati vise proizvoda jedino ako smanji cenu.
Monopolisti u velikoj meri koriste marketinsku propagandu da bi uvecali moc monopola, narocito kada profit monopola raste.
3. Telekomunikacije - Kratka analiza postojeceg stanja
3.1. Fiksna telefonija
Usluge telekomunikacija zakonski ne spadaju u komunalne delatnosti, ali su zbog velikog značaja za svakodnevni zivot gradjana uvrstene u ovaj sektor.
Usluge telekomunikacija obuhvataju:
- usluge fiksne telefonije
- usluge mobilne telefonije i pejdzinga
- usluge pristupa Internetu (dial-up, ADSL, wireless)
- usluge kablovskih distributivnih mreza (kablovska TV i Internet)
U fiksnoj mrezi ima oko 2,4 miliona pretplatnika,od kojih 442.414 dvojnika i direktnih 367.113 + 319.648 = 686.761 pretplatnika prikljucenih na analogne centrale. Broj ukljucenih pretplatnika na 100 stanovnika je 34,8 sto je znatno nize od 49, koliko je prosek zemalja EU. Stepen digitalizacije je oko 73,72%, dok je danas u vecini zemalja EU mreza 100% digitalizovana.
Saglasno novom Zakonu o telekomunikacijama, donetom 2003. godine, a cija implementacija je zapoceta posle dve godine, ekskluzivno pravo na obavljanje telekomunikacione delatnosti, tj. pravo monopola u fiksnoj mrezi i servisima, koje TS ima po predhodnom Zakonu o sistemu veza Republike Srbije, zvanicno je trebalo da prestane 9. juna 2005. godine. Medjutim, neuspostavljeni rad Agencije za telekomunikacije onemogucava definisanje uslova za otvaranje trzista fiksne telefonije. U skladu sa novim Zakonom o telekomunikacijama, Telekom Srbija treba da izvrsi temeljno reorganizovanje, odvajanjem delatnosti fiksnih telekomunikacija, mobilnih telekomunikacija i interneta u posebna perduzeca.
Procenjuje se da ce tek za godinu dana "Telekom" dobiti zvanicnu konkurenciju u fiksnoj telefoniji, ali to ne znači i da ce telefoniranje biti jeftinije. Ukidanje monopola u fiksnoj telefoniji ne znaci da ce se na trzistu odmah pojaviti vise operatera koji ce nuditi jeftnije i raznovrsnije usluge.
Da bi se to dogodilo, Agencija za telekomukacije treba da izda dozvole za rad novim operaterima i da eventualno uvede konkurenciju.
Kao glavni konkurenti "Telekomu" u tom poslu pominju se kablovski i internet operateri. Jedna od situacija koja bi mogla da se desi je da, „novi konkurenti“ prikupe veliki broj vecih firmi i korisnika njihovih usluga, sto bi dovelo do smanjenja prihoda „Telekoma“, i naglog povecanja pretplate kako bi on opstao.
Kada je u junu 2005. Telekomu Srbija istekao osmogodisnji ugovor o monopolu, poznavaoci trzista telekomunikacija ponadali su se da ce u narednih godinu dana i u Srbiju stici kokurencija u ovom sektoru, a sa njom i pad cena i podizanje kvaliteta usluga. Godinu i po dana kasnije, stanje na srpskom trzistu ostalo je nepromenjeno, a prema Strategiji razvoja telekomunikacija, koju je nedavno usvojila Vlada Srbije, monopol Telekoma Srbija fakticki se produzava do 2010. godine.
Pretraga
Spisak članova
Kalendar
Pomoć
