Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Mobilna telefonija je jedan od najpopularnijih vidova komuniciranja u savremenom svetu. Ona omogućava izvanredan telefonski servis za svoje korisnike, prenos podataka, napredno tarifiranje, zahvaljujući kome su korisnik i davalac usluga precizno izvešteni o pojedinačnim i zbirnim računima, privatnost i bezbednost komuniciranja i još mnogo toga. Na početku je sve izgledalo mnogo skromnije, da bi mukotrpnim radom generacije inženjera i naučnika došle do onoga što danas imamo.

1.2 . NASTANAK MOBILNE TELEFONIJE

U pionirskoj fazi mobilne telefonije( 1921 – 1945 ) , dominirale su vojna i policijska primena. Najveća teškoća bila je izgradnja radio predajnika koji može da funkcioniše pod ograničenjima karakterističnim za automobil u pokretu. U to vreme je mobilni telefon bio znatno većih dimenzija i trošio je mnogo energije, pa se jedino mogao smestiti u automobil, dok je džepni mobilni telefon ( danas se, samo takvi, praktično i koriste ) bio nezamisliv. Glavni tehnološki proboj u ovoj oblasti je uvodjenje frekvencijske modulacije ( FM ) 1935 godine.
Edvin Armstrong je 1935-e godine pronašao FM i izazvao pravu revoluciju u radio-industriji, naročito u radio-difuznim sistemima. Posle toga, FM je ubrzo uveden i u mobilne komunikacije. Mobilni radio-sistemi na bazi FM-a su do 1940-e godine potpuno potisnuli prethodnu generaciju sa amplitudskom modulacijom ( AM ). Drugi svetski rat imao je presudan uticaj na razvoj industrijskih potencijala za masovnu proizvodnju FM radio-uredjaja. Veličina, cena i pouzdanost uredjaja osetno su popravljeni i od 1946 otvorili su vrata komercijalnoj fazi mobilne telefonije

Medju osnovnim karakteristikama svakog telekomunikacionog kanala koji koristi radio-prenos su "centralna frekvencija" i "širina kanala" ( širina frekvencijskog opsega ). Šezdesetih godina širina kanala FM sistema ograničena je na jednom od popularnih frekvencijskih opsega ( UHF – UltraHigh Frequences ) na 25 kHZ, i na taj način se došlo do ideje o celularnoj ( ćelijskoj ) radio mreži.
Dalji razvoj mobilne telefonije obeležile su dve revolucionarne ideje: celularna struktura mobilne telefonske mreže i uvodjenje digitalnog prenosa.

2.1. RAZVOJ MOBILNIH TELEKOMUNIKACIJA

3.1. MREŽE PRVE GENERACIJE ( ANALOGNE )

Prva generacija mobilnih celularnih sistema pojavila se početkom 1980-e godine. Kod ovih sistema korišćena je analogna tehnologija, tako da su imali dosta skromne karakteristike: loš kvalitet glasa kao i ograničenu zonu pokrivanja. Prvi celularni sistem za mobilnu telefoniju pod nazivom AMPS ( Advanced Mobile Phone Systems ) razvijen je 1971. godine u SAD od strane "Bell Laboratories ". Kao tehnika višestrukog pristupa za ostvarivanje veze izmedju mobilnih pretplatnika i bazne stanice koristi se multipleks na principu frekvencije raspodele kanala (FDMA – Frequency Division Multiple Access). AMPS koristi opseg učestalosti izmedju 824MHz i 894MHz za analognu mobilnu telefoniju.
Na osnovu AMPS sistema razvijaju se sistemi NMT – 450 (Nordic Mobile Telecommunications) i NMT-900 u Skandinaviji, istočnoj Evropi i nekim delovima Azije, C-Netz sistem u Nemačkoj, Portugaliji i juznoj Africi, RMTS u Italiji, RC-2000 u Francuskoj, TACS u Engleskoj, JTACS u Japanu. Svi ovi sistemi su u različitim frekvencijskim opsezima.
Varijanta AMPS standarda koja je poznata pod nazivom uskopojasni usavršen sistem mobilne telefonije (Narrowband Advances Mobile Phone Service – NAMPS) koristi neke elemente digitalne tehnologije kako bi omogućila sistemu da opslužuje po tri puta veći broj poziva nego originalna varijanta. Iako koristi elemente digitalne tehnologije, ovaj sistem još uvek spada u analogne sisteme. Sistemi koji koriste AMPS i NAMPS standarde rade samo u opsegu oko 800MHz i ne nude usluge koje nude servisi digitalne mobilne telefonije kao što je to e-mail ili pretrazivanje po Web-u.

1.1. UVOD 1
1.2 . NASTANAK MOBILNE TELEFONIJE 1
2.1. RAZVOJ MOBILNIH TELEKOMUNIKACIJA 2
2.2. Tabela 1. Karakteristike I, II i III generacije mobilnih sistema 2
3.1. MREŽE PRVE GENERACIJE ( ANALOGNE ) 3
3.2 Mobilni telefoni I generacije 3
4.1. MREŽE DRUGE GENERACIJE 4
4.1.1. Globalni sistemi za mobilne komunikacije (GSM) 4
4.1.2. GSM – princip rada jedne mreže 5
4.1.3. Sistem kratkih poruka (SMS) 5
4.1.4. Mobilni telefoni II generacije: Sony Ericsson K510i i Motorola V660 6
5.1. 2,5 G MREŽE 7
5.1.1. Gprs (General Packet Radio Service) 7
5.1.2. Mms 8
5.1.3. Mobilni telefoni koji pripadaju prelazu između druge i treće generacije: SE P900 i Nokia N91 8
6.1. MREŽE TREĆE GENERACIJE 9
6.1.1 Mobilni telefoni treće generacije Nokia 6680 i HSDPA CYON 9
6.1.2. Edge 9
6.1.3. Umts 10
6.1.4. Objašnjenje principa rada UMTS-a 11
6.1.5. Mobilni TV 12
6.1.6. Digital Video Broadcasting Handheld (DVB-H) standard 12
6.1.7. 3G mobilni terminali 13
6.1.8. Perspektive mobilnog TV-a 14
7.1. Kako obezbediti prelaz? 16
8.1. SUPER 3G 17
9.1. NAJAVA 4G 17
10.1.ZAKLJUČAK 17
11.1.LITERATURA 18