Когнитивни, социјални и емоционални развој су главни аспекти развоја на раном узрасту и јављају се као јединствени и међусобно зависни процеси.
Код све деце се од рођења присутна примарна потреба за афективним везивањем; новорођенче има утемељена понашања: гукање, осмехивање, привијање - којима придобија оне који се о њему брину и који му узвраћају нежношћу и миловањем. Озбиљније нарушавање процеса емоционалног везивања ствара проблеме чије се последице осећају и у наредним периодима социјалног развоја детета. Испитивања показују да је за развој привржености најважнија способност мајке (одраслог) да се непосредно одазове на сигнале детета: поглед, осмех, плач или вокализацију.

Објекти привржености су и мајке и очеви подједнако ако са пажњом, топлином И љубављу брину о деци. Мајке су склоне емоционалном контакту (неговању), а очеви контакту уз физичку активност с дететом (игри). Масен и сарадници наводе експерименталне налазе о социјалном и емоционалном развоју деце која бораве у предшколским установама.

УВОД
1.1 Социјализација 2
1.2 Психосоцијалне основе социјализације 3
1.3 Друштвене вредности и социјализација 5
1.4 Социјализација и деструкција 7
1.5 Психолошке и друштвене вредности социјализације 11
ЗАКЉУЧАК 15
ЛИТЕРАТУРА 17