Kreativnost možemo definisati kao sposobnost da se stvaraju nove i neuobičajene ideje. Te ideje mogu biti manje ili više zanimljive, originalne, duhovite, apstraktne, itd. Sa aspekta menadžmenta, međutim, da bi proces kreativnog mišljenja, kao i atmosfera podsticanja i negovanja kreativnosti u jednoj sredini imali svoje opravdanje, te ideje za organizaciju moraju imati praktičnu vrednost – moraju biti primenljive. U tom smislu, kreativne ideje koje se transformišu u korisne proizvode i usluge, i koje imaju praktičnu primenu, zovu se inovacije. Kreativnost je podloga za inovacije, a inovacije su rezultat primenjene kreativnosti. Svaka kreativna ideja ne mora postat inovacija, ali nema inovacije bez kreativnosti.

Menadžer mora posedovati i koristiti svoje znanje, veštine i kreativnost umesto primene sile ili nametljivog autoriteta. Znanje je osnovni postulat neophodan svakom uspešnom menadžeru, ali samo ono nije dovoljno. Pored sposobnosti logičkog razmišljanja i konceptualizacije, veštine dijagnosticiranja, društveno - emocionalne sposobnosti, potrebna je i – kreativnost. Ona menadžeru pomaže da obedini, sa velikim samopouzdanjem, umetnost međusobnih odnosa i komunikacije.

Kreativnost je ključni deo u mehanizmu menadžmenta. Menadžer ne mora biti umetnik da bi bio kreativan. Dovoljno je da izbegava rutinsko i uobičajeno prilaženje problemima, da ih posmatra iz novog ugla, da poseže za novim i nekonvencionalnim rešenjima koja su okrenuta budućnosti i opštem poboljšanju društva kao glavnom parametru. Kreativnost, inteligencija i prilagodljivost najvažnije su oružje u rukama sposobnih menadžera danas (i ubuduće), kada je jedina konstanta – promena.

UVOD
1.1 Menadžment u funkciji inovacija 2
1.2 Inovacije kao odraz kreativnosti menadžera 2
1.3 Menadžer inovator 3
1.3.1 Menadžment u funkciji inovacija 8
1.3.2 Inovativna organizacija 9
ZAKLJUČAK 13
2 LITERATURA 15