Najšire gledano, sport je moguće definisati kao slobodnu ljudsku aktivnost usmerenu na razvoj psiho-fizičkih sposobnosti. Nekada se nivo dostignutih sposobnosti iskazuje kroz takmičenje sa drugima i nastojanje da se ostvari maksimalni razultat, dok se nekada radi o takmičenju sa samim sobom ili, pak, o fizičkoj aktivnosti usmerenoj na unapređenje zdravlja ili na psihičku relaksaciju. Sport je tipična multidisciplinarna oblast, budući da objašnjavanje svih njegovih segmenata zahteva kompleksan pristup i korišćenje znanja iz različitih naučnih oblasti: medicine, biologije, psihologije, sociologije, pedagogije, informatike, menadžmenta, prava, ekonomije... Bez obzira na aspekt koji dominira prilikom objašnjavanja nekog sportskog fenome-na, kao centralni problem sporta moguće je izdvojiti ljudsko kretanje.

Za realizaciju sportskih aktivnosti neophodni su i objekti posebne namene, kao i specifična organizacija praćena pravnim finansijskim, informatičkim i drugim resursima. Prema tome, sport traži veoma kompleksan (multidisciplinaran) pristup, pa je predmet njegovog izučavanja možda najbolje definisati kao ljudsko kretanje, te njime i zbog njega stvorena materijalna i duhovna dobra.
Sport se u najužem smislu vezuje za takmičarsku aktivnost usme-renu na ostvarenje što boljeg rezultata. U odnosu na dostignuti kvalitet i kategorizaciju u nacionalnim i međunarodnim okvirima, može se razlikovati nekoliko nivoa takmičarskog sporta. Iako se međusobno prožimaju, za potrebe analize u ovoj studiji su izdvojeni – vrhunski i kvalitetni sport.

UVOD
1 Vaterpolo u sportu 4
1.1 Istorijat vaterpola - nastanak 4
1.2 Tehnički uslovi 6
1.3 Organizacioni uslovi 9
1.4 Značaj postignutih rezultata (društveni i međunarodni) 12
ZAKLJUČAK 17
LITERATURA 18