Антена је системска компонента која је дезајнирана да шаље или прима електромагнетне таласе. У модерним бежичним системима, антена такође мора да ради као уређај за усмеравање који прослеђује одређени сигнал само у одређеним правцима, док га у нежељеним правцима потискује.
Џејмс Клерк Максвел је први научник који је објединио теорије о електрицитету и магнетизму и речито представио њихове односе преко скупа сложених једначина које данас називамо Максвелове једначине. Он је такође доказао да је светло електромагнетне природе, као и да светлост и електромагнетни таласи путују таласним поремећајима исте брзине. Његов рад је први пут објављен 1873. године. Професор Хајнрих Рудолф Херц је 1886. године демонстрирао први бежични електромагнетни систем. Он је успео да у својој лабораторији произведе на дужини од 4м искру на међупростору λ/2 дипола, која је онда детектована као искра на оближњем колу.

Тек је Гилермо Маркони 1901. године успео да шаље сигнале преко великих удаљености. Те године је извршен први прекоатлантски пренос синала. Од тада па све до 1940-тих година, антенска технологија се бавила углавном елементима жичног типа и фреквенцијама приближно до ултра високих фреквенција. Тек је по почетку другог светског рата почело развијање модерне антенске технологије и њене примене. Велики допринос овој технологији донело је откриће микроталасних извора, који су производили фреквенције од 1 GHz и више. Напредак компјутерске технике и бежичних комуникација све до деведесетих година је имао главни утицај на развој модерне антенске технологије, и тај утицај ће се повећати у новом миленијуму.

1. УВОД 1
2. ЕЛЕМЕНТИ 2
3. ТЕОРИЈА 3
3.1. Максвелове једначине 3
3.2. Области поља 5
4. ФОРМИРАЊЕ АНТЕНСКИХ ИЗВОРА 10
4.1. Формирање жичног извора 10
4.2. Формирање извора код антена са отвором 11
5. АНТЕНСКИ ПАРАМЕТРИ 14
6. ГРУПЕ 18
7. ПРИЛАГОДЉИВЕ ГРУПЕ И ПАМЕТНЕ АНТЕНЕ 19
8. ЗАКЉУЧАК 20