Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Банка се може дефинисати као установа која се бави кредитним и новчаним пословима.
Централна банка је основна и једина монетарна власт на монетарном и валутном простору који покрива својим пословањем. Њена значајна улога у свакој националној привреди произилази из овлашћења које на њу преносд државни органи.
И првом делу овог рада под називом „Међусобн условљени развој новца и банака“ размотрићем како је развој новца и њефових функција утицао на функције и улогу банака.
Други део рад се односи на дефинисање ноцва, као и на објашњењу основних функција које новац: средство размене, средство чувања богатства, мера вредности и др.
Траћи део рада се односи на банке њихову улогу и основне функције у платном промету једне земље.
Четврти део рада се односи на Централну банку и њену улогу у банкарском пословању.

Међусобно условљен развој новца и банака

Појам и развој банака уско је повезан са настанком и трансформацијама појавних облика новца. Иницијални облици новца имали су два битна обелажја: 1. материјалну опипљивост 2. нацијоналне оквире несметаног функционисања – брзо и без губитака по трансакторе. Све док су наведене карактеристике биле доминантне у квалификацији појма и функције новца банка је била пуки посредник између финансијских суфицитарних и финансијски дефицитарних трансактора. Тада је важио банкарски систем заснован на 100% резервама. Банке су издавале новчанице на бази 100% покрића у злату или сребру, због чега је изостајало стварање новца од стране банака.

Оног тренутка када је златни и сребрни новац почео да служи за издацвање банкнота и онима који претходно не депонују злато и сребро, отпочео каје процес његове дематеријализације. Издавањем банкнота независно од реалне подлоге, банка је од пуког посредника у емисији примарног новца постала активан субјект у стварању новца, тј. секундарној емисији новца. Због плативости обавеза на захтев, банке задржавају део депозита у виду резерви ликвидности, чиме банкарски систем прелази на систем делимичних резерви.

Другу половину 20 века карактерише тенденција денационализације новца, тј. тежња да се новац истргне суверенитету појединих држава и да један новчани облик постане планетарно средство обрачуна и плаћања. Ова тенденција је узрокована убрзаном глобализацијом финансијских тржишта на основу примене све савршеније информационе технологије.

Кроз еволуцију новца од робног и репрезентативног робног новца, преко новца у виду дуга до апстрактног или номиналног новца рефлектује се и еволуција улоге банке. Развојем концепта новца и његових функција мењала се и улога банака. Све већи степен дематеријализације новца повећавао је аутономију банке у трансферисању, а временом и у стварању новца, што је захтевало од банака рационално пословање у функцији јачања поверења у банку .

За разлику од других предузећа који производе робе и услуге за задовољење различитих репродукционих, личних, заједничких и општих потреба, банке су „произвођачи“ специфичне робе која се зове новац. Новац је специфична роба јер олакшава и убрзава задовољавање наведених потреба. Обављајући ту функцију новац слзжи као:
1.мера вредности (у условима робног новца) или као мерило цена (у условима папирне валуте);
2.прометно средство, тј. као средство размене, јер искључује потребу налажења партнера у размени са двоструком подударношћу жеља;
3.платежно средство, што омогућује и одложено плаћање, уз претпоставку да новац чува општу куповну моћ, чиме се омогућују дужи и бројнији уговори о купопродајама, а то је и основа система кредитирања;
1.средство за згртање блага у време робног новца, а у савременим условима новац се јавља као фонд амортизационих и акумулационих фондова, као индикатор ликвидности, као гарант слободе конзума;