Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

U stvaranju racunovodstvenih izvestaja postoje odredjena pravila. Postovanje i poznavanje tih pravila je od izuzetne vaznosti kako za autore,tako i za korisnike finansijsko-racunovodstvenih iskaza.U tom slucaju ne dolazi do vecih problema ,ali problemi nastaju ukoliko se korisnik finansijskih izvestaja ne nalazi u drzavi cija ga ekonomska slika interesuje.Ti problemi su posledica sadrzinskih i formalnih razlika finansijsko-racunovodstvenih izvestaja razlicitih zemalja.Evropska zajednica radi na usvajanju posebnih racunovodstvenih direktiva,s ciljem harmonizacije racunovodstvenih resenja.Dakle,tezi se zajednickom dogovoru i izboru resenja koja omogucavaju poslovno sporazumevanje.
Medjunarodne trgovine robom i kapitalom uticale su na potrebu za medjunarodnim razumevanjem racunovodstva.Sve vise dolazi do specijalizacije racunovodstva kao struke,a to je prouzrokovano pre svega globalizacijom,koja sve vise povecava finansijske transakcije i zahteva podrsku na polju medjunarodno uporedivog racunovodstva.

Uticaj istorijskih okolnosti na prisustvo razlika u racunovodstvenim resenjima

Kao i u mnogim drugim sferama,i na racunovodstvo su veliki uticaj imali odredjeni istorijski dogadjaji. Jedan od prelomnih istorijskih dogadjaja je svetska ekonomska kriza,koja je trajala cetiri godine,od 1929. do 1933. godine i koja je dovela do nastanka americke drzavne Komisije za nadzor berzi(SEC) u SAD-u.Navedena komisija je 1929. godine bila autor opstih racunovodstvenih nacela(GAAP),koja su od tada postala osnovna pravila obavezna za sve clanove berze pri izdavanju racunovodstvenih izvestaja.
Pomenuta nacela,sadrze sledeca resenja:
1)nacelo realne prezentacije (fair presentation);
2)nacelo prioriteta sadrzine u odnosu na formu (substance over form);
3)nacelo kontinuiteta (going concern principle);
4)nacelo realizacije (realisation principle);
5)nacelo sadrzajnog razgranicavanja (matching principle);
6)nacelo opreznosti (conservatism principle);
7)nacelo formalne i materijalne konstantnosti (consistency);
8)nacelo bistvenosti (materiality).

Kao uzor za izradu sopstvenih racunovodstvenih standarda u nekim zemljama(Slovenija,
Ceska,Poljska,Slovacka,Bosna i Hercegovina),posluzili su medjunarodni racunovodstve-
ni standardi i resenja.Sa druge strane neke zemlje(SR Jugoslavija,Hrvatska),su izabrale upotrebu racunovodstvenih standarda i resenja.Oba slucaja su imala strateski uticaj na dalji razvoj racunovodstva u pomenutim zemljama.
Dvojno knjigovodstvo se razvilo najpre u Italiji ,Francuskoj,Nemackoj,Engleskoj,
Holandiji,a zatim u ostalim zemljama.

Direktive EZ o polaganju racuna

Potrebom za konstituisanjem zajednickog trzista (koje znaci brisanje ogranicenja izmedju zemalja clanica EZ) i cinjenicom da su se propisi o polaganju racuna razlicito razvijali,uzrokovana je potreba EZ da se zavrsni racuni ucine razumljivijim i da se olaksa njihovo citanje.Do konacnog odredjivanja vaznih direktiva je doslo 1984. godine,iako su
Pripreme za njih pocele jos 1965. godine. Pomenute direktive su odredjene sledecim redom:
-prvu direktivu,vezanu za publikovanje,EZ je usvojila 9.marta 1968. godine;
-cetvrta direktiva koja se odnosi na unifikovane godisnje racunovodstvene izvestaje o ekonomskom polozaju i uspehu drustava kapitala(DD,DOO),usvojena je od strane EZ
25. jula 1978. godine;
-sedma direktiva odnosila se na izradu konsolidovanih bilansa drustava kapitala,a EZ ju je usvojila 13. juna 1983. godine;
-osma direktiva koja je tretirala eksternu reviziju godisnjih obracuna poslovanja drustava kapitala,usvojena je 10. aprila 1984. godine.

Pomenute direktive su smanjile broj razlika u racunovodstvenim resenjima,ali ima i misljenja da direktive vise regulisu formalnu,a manje sustinsku stranu problema.Da bi se pomenute razlike svele na prihvatljiv minimum,neophodna je dalja unifikacija racunovodstva.