Maturski, seminarski i diplomski radovi iz biologije i ekologije.

Genetički inženjering (tehnologija rekombinovane DNK) obuhvata metode veštačkog obrazovanja novih kombinacija naslednog materijala. Činjenica da je genetički kod univerzalan omogućuje da se genetički materijal jednog organizma prenosi u drugi. Time se dobija organizam sa drugačijom kombinacijom gena, čija se DNK naziva hibridna (rekombinovana) i u prirodi se normalno nikada ne nalazi.

U zavisnosti od toga koji se deo genetičkog materijala prenosi razlikuje se:
•genski;
•hromozomski;
•genomski inženjering

U prvom se manipuliše genima, u drugom hromozomima, a u trećem celim garniturama hromozoma.

Tehnika ove metode se može objasniti na primeru bakterijske sinteze humanog (ljudskog) insulina. Suština ove tehnike je da se humani gen za insulin ugradi u plazmid bakterijske ćelije. Bakterije će zatim po uputstvu tog gena proizvoditi humani insulin.

Postupak je sledeći:
•isecanje željenog gena iz humane DNK uz pomoć enzima koji će preseći DNK na tačno određenim mestima; enzimi koji ovo omogućuju su restrikcione endonukleaze (makaze)
•presecanje plazmida istom restrikcionom endonukleazom kojom je isečena humana DNK
•posle dejstva r. endonukleaza krajevi isečaka postaju lepljivi – pošto su jednolančani teže da hibridizuju sa sebi komplementarnim lancima;
•humani gen odnosno njegovi jednolančani lepljivi krajevi hibridizuju sa krajevima isečenog plazmida;
•ligaza (lepak) spaja hibridizovane molekule pri čemu postaje rekombinovana (hibridna) DNK;
•umnožavanjem bakterija i plazmid se u njima replikuje , tako da se u svakoj bakteriji dobije nekoliko stotina plazmida;
•bakterija sada može da sintetiše humani insulin.

Ovaj primer pokazuje kako genetski inženjering može i te kako imate koristi u medicini i daje mogućnost korišćenja nekih novih metoda u lečenju i terapiji u velikom broju slučajeva.

Razvoj genetskog inženjeringa

Vruća tema, ne samo u naučnim krugovima već i u najširoj javnosti, jeste genetički inženjering.Zapravo govori o manipulisanju ljudskim genima u dva smisla:

U prvom slučaju se radi o mogućnosti genetskog inženjeringa da bi se sprečila bolest ili ublažila patnja.Menjanje gena vrši se u samom telu i to je tzv.’ somatic’ inženjering. Sa etičkog stanovišta ovaj tip genetskog inženjeringa je društveno prihvatljiv.

U drugom slučaju radi se o genetskom inženjeringu kada se menjanje gena odvija u jajčanim ćelijama, spermatozoidima ili u najranijoj fazi razvoja embriona.Tada je reč o ‘germline’ inženjeringu. Posledice se javljaju u svim sledećim generacijama a time se omogućuje i rekonstrukcija ljudske vrste. smatra da je embrio ingineering,tj odobravanje humane genetičke manipulacije i selekcije, integralni deo nove socio-političke ideologije.Razlika između ove i konzervativne ideologije ima za posledicu formiranje dva ‘soja’ (species) ljudi-GenRich i Naturals- među kojima se emotivne veze uspostavljaju koliko i između današnjeg čoveka i simpanze.Neki zastupnici germline inženjeringa (Li Silver,molekularni biolog, Princeton Univ., J. Watson,supronalazač DNK i osnivač Human Genome project, idr.) pozivaju se na ličnu slobodu i ličnu sreću, te je u društvu koje veruje u individualnu slobodu iznad svega, teško naći neku legitimnu osnovu za ograničavanje primene peroduktivne genetike.“Evolucija može biti prokleto surova, a mi kažemo da imamo perfektan genom, a tada se javljaju sankcije! Voleo bih da znam odakle dolazi ta ideja?”, pita se J. Watson.