Prema filogenezi, embriogenezi i nekim aspektima funkcije, štitasta žlezda pokazuje povezanost sa gastrointestinalnim traktom. Sposobnost tiroidne žlezde da preuzima, metaboliše i ugrađuje jod u različite organske sastojke poznata je i širom životinjskog i biljnog carstva. Monojodtirozin (MIT) i dijodtirozin (DIT) nalaze se u mnogih beskičmenjaka uključujući mekušce, Ijuskare, dupljare, anelide, insekte kao i neke morske alge. U ovih nižih formi nisu nađeni prepoznatljivi oblici tiroidnog tkiva. Tiroidno tkivo postoji samo u verterbrata i nalazi se u svih članova ovog kola. Izuzev u nekih nižih kičmenjaka, kontrola tiroidne sekrecije obavlja se putem hipofizne sekrecije tirotropina (TSH). U viših vertebrata, kontrola sekrecije TSH stoji pod uticajem hipotalamusnog oslobađajućeg hormona, tiroliberina, (TRH). U nižih vertebrata, iako se TRH nalazi u mozgu, nije dokazan njegov uticaj na sekreciju TSH.

Filogenetska veza štitaste žlezde i gastrointestinalnog trakta pokazuje se u nekoliko funkcionih osobenosti; pljuvačne i želudačne žlezde koncentrišu jod u svojim proizvodima iako transport joda u njima nije pod uticajem TSH. Kada postoji defekt u transportnom mehanizmu joda u tiroidnoj žlezdi isti poremećaj se nalazi i u pljuvačnim žlezdama. Pljuvačne žlezde sadrže enzime sposobne da jodiraju tiroizin u prisusutvu peroksida. Stvoreni jodoproteini u pljuvačnim i želudačnim žlezdama razlažu se u digestivnom traktu i oslobađaju jodirane aminokiseline koje se resorbuju u cirkulaciju.

UVOD 1
1.1 Endokrini sistem 4
1.2 Građa i anatomija štitne žlezde 4
1.3 Hormoni štitne žlezde 6
1.3.1 Biosinteza 7
1.3.2 Izlučivanje, prenošenje i metabolizam hormona 8
1.3.3 Uloga hormona štitaste žlezde i njihova regulacija 9
1.4 Patologija štitne žlezde 10
1.4.1 Hipertiroidizam 10
1.5 Gravesova bolest 11
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 17