Termin ekologija od skora počinje da se koristi za označavanje novog pogleda na svet, za označavanje nove filozofije života u kojoj dominiraju drugačije vrednosti od onih koje su karakteristične za period industrijske i tehnološke revolucije, uz potenciranje odgovornosti za sudbinu Planete. Ovako shvaćena, ekologija determiniše odnos čoveka prema prirodi, ali i prema drugim ljudima, najopštije rečeno prema svemu što ga okružuje. Poimanje čoveka kao dela biosfere je istovremeno i spoznaja odgovornosti čoveka kao misaonog, razumnog bića, za izvršavanje biosferne negentropske funkcije. Odgovornost čoveka za sudbinu planete - to je novi vrednosni, aksiološki orijentir čovečanstva, nova paradigma pogleda na svet.

Ekološka kultura je relativno nov pojam, nastao sa saznanjem da je savremena tehnokratska kultura došla u konflikt s prirodom i da je potrebno izgraditi osobenu - ekološku kulturu koja će omogućiti rešenje konflikta. Pojam se često koristi u literaturi, dokumentima međunarodnih organizacija, sredstvima mas-medija, ali malobrojna su njena određenja. Sva promišljanja pojma ekološke kulture sadrže na osoben način iskazanu ideju o potrebi harmoničnog odnosa društva i prirode u cilju zaštite ne samo čoveka već i Planete. Ekološka kultura određuje se kao način sagledavanja socioprirodnog razvitka društva koji obezbeđuje očuvanje i poboljšanje prirodne sredine. Ona je mera i način realizacije i razvoja suštinskih moći čoveka, ekoloških saznanja i mišljenja u procesu duhovnog i materijalnog osvajanja prirode i podrška njene celovitosti.

UVOD 1
1.1 Aerozagađenje 3
1.2 Aerozagađenje kao problem radne sredine 5
1.3 Ekološki problemi u Srbiji 8
1.3.1 Problemi zagađenja vode 8
1.3.2 Problem zagađenja vazduha 12
1.3.3 Zagađenje zemljišta 13
ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 16