Komunikacija je pokretač civilizacijskih i socijalizacijskih procesa i u osnovi je njihovog progresa. Direktno proporcionalno - izostanak ili devijacija u komunikaciji u osnovi su društvene regresije. S tim u vezi, ne iznenađuje suglasje komunikologa i istoričara kako razvoj sistema komunikacije "predstavlja pravi motor ljudske istorije". Živimo u vremenu velike smene dominantnih komunikacionih tehnologija. Posle rada i sna, najveći deo slobodnog vremena čovek troši na druženje s medijima. Neshvatljiv je život savremenog čoveka bez masovnih medija. Odnos medija i društva višeslojan je i kompleksan. Savremene demokratije ne mogu bez medija, jer bez slobodnih, nezavisnih i kritičkih medija nema ni demokratskog društva.

Informisanje može da služi obaveštavanju, kontrolisanju građana ili manipulisanju njima, zavisno od ciljeva onih koji je saopštavaju. Dijalog je uslov opstanka javnosti, pri čemu su mediji i vlast prirodni partneri i protivnici koji se međusobno moraju poštovati. Sam termin medij potiče od latinske reči "medium" čime se označava ono što se nalazi u sredini ili što predstavlja sredinu, srednji put ili posrednik, ono kroz šta se prenosi dejstvo, pomoćno sredstvo, sredstvo poređenja. U anglosaksonskom uveden je pojam "masmediji" kojim se označavalo sredstvo za komunikaciju masa. Mediji kao sredstva masovne komunikacije predstavljaju glavno obeležje savremenog sveta. Oni su mehanizmi u funkciji prenošenja znanja i svesti, bilo da je reč o knjigama, štampi, radiju, filmu, televiziji, internetu ili drugim interaktivnim sredstvima komunikacije.

UVOD 3
1 Razvoj radija i njegove funkcije 4
2 Uloga radija danas i budućnost radija 8
ZAKLJUČAK 10
LITERATURA 12