S razvojem industrijskog društva turizam se počeo razvijati u svojevrsnu industriju, koja danas dominira na tržištu dobara i usluga; time se sve više unapređuje i njegova teorija. Istraživanja su proširena na nove oblike turističke mobilnosti uključujući antropologiju, kulturu, geografiju, tehnološke studije, turizam i transport, sociologiju . U radu se govori kako se formirao urbani turizam, koje su njegove odrednice i u kom smeru će se ubuduće razvijati.

Uz to što je čovečanstvo uvek putovalo (Srednji istok, Azija i Mediteran), mali je broj civilizacija koje su beležile ta putovanja. Takvi zapisi nalaze se kod Grka, Rimljana i Kineza. Putovanja su bila povezana s trgovinom. Paralelno s tim, pripadnici njihovog dobrostojećeg društva putovali su s trgovcima ili samostalno. Razlog tih pratećih putovanja bili su znatiželja, razonoda i upoznavanje kultura i običaja drugih naroda. Opisi tih putovanja nalaze se u humanističkoj literaturi; opisuju se kulturne tekovine, umetnost, psihologija putovanja, ponašanje stanovništva, jezici zemalja koje su posećivali. Na tom istorijskom putu može se govoriti o čoveku koji putuje - homo viator. Ta putovanja nisu motivisana primarnim potrebama življenja, već željom da se upoznaju druge sredine, različite od onih u kojima su živeli .

Putovanja do šesnaestog veka ne mogu se smatrati turističkim, međutim, s razvojem srednjovekovnog društva, ekonomsko stanje se u Evropi izmenilo. Došlo je do bogaćenja aristokratskog društva, uključujući trgovačku klasu. Oni su organizirali putovanja van zemlje i unutar nje. Ta su putovanja povezana sa: istraživanjem evropskih civilizacija, obrazovanjem, razonodom.