Vinarsrvo ili enologija (dolazi od grčke reči enos = vino) jeste nauka koja - a proizvodnju, njegovanje i čuvanje svih vrsta vina od grožđa, zatim rakije od komine, vinskog taloga, kao i svih drugih proizvoda koji se dobijaju pri preradi grožđa. Kao nauka, vinarstvo se zasniva na zakonima i osnovama hemije, biohemije, fizike, mikrobiologije, kao i na praktičnom iskustvu.

Vino je piće koje ima određenu hranljivost, higijensku vrednost i lekovitost u umerenim količinama. Hranljiva vrednost vina potiče od njegovih sastojaka: mineralnih i azotnih materija, šećera, kiselina i vitamina. Na higijensku vrednost vina ukazivao je i Luj Paster, smatrajuci ga najzdravijim picem. U daljim istraživanjima je utvrđeno antioksidativno, antibaktericidno, antitoksično, antikancerogeno i kardioprotektivno svojstvo vina.

Prema Platonovim rečima, "vino je najbolji dar koji su ljudima poklonili bogovi"!

Većina ljudi ceni vino zbog njegovog izvanrednog i kompleksnog ukusa. Postoje bezbroj različitih vrsta vina, od kojih se svako kombinuje sa određenom vrstom hrane. Što zapravo znači da bi ste mogli proživeti ceo životni vek, a da ne probate isto vino dvaputa, naravno ukoliko biste imali dovoljno novca.

Kao lek, vino su koristili i antički narodi o čemu svedoče brojni zapisi. Hipokrat, otac medicine zapisao je : “ Vino je nešto što je izvanredno prilagođeno čoveku, ako mu se i u zdravlju i u bolesti daje s razlogom i u pravoj meri prema ustrojstvu prema ustrojstvu pojedinaca”.

Savremena medicina smatra da je njegov uticaj na ljudski organizam specifičan i vredan pažnje. Naime, istraživanja su pokazala da vino pozitivno utiče na želudac, jetru, srce, te da poboljšava pamćenje, suzbija stres i usporava starenje. To su samo neka od blagotvornih uticaja vina, čije nam konzumiranje preporučuju i naučnici.

Pre svega vino kao i ostale namernice treba uzimati umereno.Ukoliko se unosi u prekomernim količinama, vino može naškoditi vašem telu u velikoj meri. Ključ je umerenost.
Kako jedan čaša vina uz večeru može koristiti našem organizmu? Trenutna istraživanja koja sprovodi UCA- Davis ukazuju na to da vino smanjuje pojavu srčanih ( koronarnih ) bolesti.

Ovo je jedno vreme bilo poznato i kao „francuski paradoks“, zata što lekari nisu mogli otkriti zašto Francuzi poznati po svom načinu ishrane (konzumiranju sira, maslaca, jaja, mesa i dr.hrane pune holesterola i masti ) ne obolevaju u većoj meri od srčanog udara. Ispostavilo se da je odgovor u vinu.