Začetak ugostiteljstva i turizma vezuje se za kretanje ljudi, zadovoljavanje njihovih egzistencijalnih potreba na putovanju. Prvi objekti današnjih ugostiteljskih objekata nastali su u gradovima, centrima trgovačke aktivnosti, svetilištima, lečilištima, na glavnim pravcima komunikacija. Ovakvi objekti, shodno postojećim oblicima kretanja bili su karakteristični još za stari vek.
Razvoj ugostiteljstva pratio je razvoj proizvodnih snaga i produkcionih odnosa u društvu. Ekonomska ekspanzija (tehničko-tehnološki proces, industrijalizacija i automatizacija proizvodnog procesa, porast životnog standarda) menja stil života, dinamizira način življenja uvodeći putovanja koja postaju sve učestalija i masovnija. Nužna posledica učestalosti i masovnosti putovanja u savremenom svetu jeste dalje intenziviranje razvojnog procesa ugostiteljstvu i turizmu.
Osnovne teorijske postavke određuju ugostiteljstvo i turizam kao privrednu delatnost uz puno uvažavanje specifičnosti poslovanja, pre svega sa stanovišta zadovoljenja potreba konzumenata.
Posebno su akcentovani objekti hotelijerstva kao prostorni, tehničko-tehnološki i organizacioni okvir funkcionisanja delatnosti. Pitanje kvaliteta sagledava se u svetlu standardizacije, konkretizovanje važećim propisima o kategorizaciji. Dalja razrada se odnosi na tehničko-tehnološki, organizaciono-kadrovski i ekonomski aspekt poslovanja u hotelijerstvu. Najzad, identifikacijom prevlađujućih razvojnih tendencija trasira se budućnost hotelijerstva.
Sektor usluga je u neprekidnoj ekspanziji i usluge u sve većoj meri postaju elementi životnog standarda i kvaliteta života uopšte. Danas se razvijenost jedne privrede meri proporcijama između primarnog, sekundarnog i tercijalnog sektora. Drugim rečima indikatori razvijenosti sektora usluga pokazuju dinamiku privrednog razvoja u celini.
Ugostiteljsko-turističke usluge čine posebnu kategoriju dobara koja može biti razmatrana sa različitih aspekata, posebno sa aspekta korisnika i sa perspektive pružaoca usluga.