Autizam kod dece predškolskog uzrasta

Većina dece u predškolskom uzrastu su vrlo socijalna bića koja, da bi napredovala i rasla, imaju potrebu i želju za kontaktom sa drugima. Ona smeju, maze, i reaguju zainteresovano, nestrpljivo i uzbuđeno na različite igre sa vršnjacima. Međutim, ponekad dete ne komunicira s drugima na očekivani način. Umesto toga, ono deluje kao da je u "svom svetu", odnosno svetu koji se sastoji iz ponavljanih rutinskih radnji, čudnih i specifičnih ponašanja, problema u komunikaciji i potpunog nedostatka socijalne svesti ili interesovanja za druge. Ovo su karakteristike razvojnog poremećaja koji se zove autizam.

Autizam je biološki razvojni poremećaj mozga. Zbog prirode nastanka i manifestacije, autizam je vrlo složeni poremećaj. Glavne karakteristike ovog poremećaja su slaba ili nikakva socijalna interakcija i komunikacija deteta, ograničeni i ponavljajući obrasci ponašanja. Po tim karakteristikama autizam se razlikuje od ostalih poremećaja iz grupe poremećaja autističnog spektra.

Opis simptoma autizma prvi je dao dečiji psihijatar Leo Kanner, iz bolnice Džon Hopkins u Baltimoru: „Glavni patogeni poremećaj kod ove dece je nemogućnost uspostavljanja odnosa sa ljudima i stvarima od samog početka njihovog života. Roditelji se žale da im se čini da su oni sami sebi dovoljni, i da su zatvoreni kao školjka, najsrećniji su kada su sami ; u akciji su kada nema ljudi u blizini, potpuno nesvesni svega oko sebe ; odaju utisak tihih mudraca, ali nesposobnih da ostvare normalne društvene odnose ; ponašaju se kao da su hipnotisani. To nije odstupanje od ranije prisutnih normalnih društvenih odnosa kao kod šizofrene dece ili odraslih, to nije povlačenje od ranije postojećih odnosa. Ovo je od početka ekstremna autistična usamljenost koja uvek prezire, ignoriše i odbacuje sve što dolazi spolja, bilo da su to fizički kontakti ili zvuci koji su pretnja narušavanju samoće i doživljavaju se kao nepravedno, bolno i razočaravajuće iskustvo”.