Što se tiče međunarodnih propisa i naše zakonske regulative, zaštita žena od diskriminacije postoji. U praksi, međutim, nailazimo na dve vrste problema. Prvi je da li su ponuđena rešenja uvek adekvatna i dovoljna, a drugi, još ozbiljniji, je grubo kršenje postojećih propisa. Brojni izneti primeri pokazuju ne samo da je to kršenje čest slučaj, već i da ga ima sve više u posmatranoj oblasti. Pogledajmo neke od aspekata prvog problema. Pođimo od diskriminacije vezane za materinstvo. U našem Zakonu o radu zakonodavac je nesumnjivo imao dobru nameru da olakša zaposlenoj ženi podizanje dece davanjem mogućnosti da koristi za svako treće ili četvrto dete dve godine roditeljskog odsustva. To je za decu svakako odlično, ali da li i za zaposlenu ženu?

Zamislimo ženu koja je rodila blizance, dobila godinu dana odsustva, i ubrzo zatim dobiia i treće dete, za koje ima pravo na još dve godine odsustva. To je ukupno tri godine, a sa eventualnim bolovanjima radi nege bolesne dece, to može biti i znatno više. Čak i u češćem slučaju da rodi jedno za drugim dvoje dece, žena je odvojena od posla oko dve godine.

UVOD 3
1.1 Diskriminacija žena 4
1.2 Iskustva iz prakse 7
ZAKLJUČAK 9
LITERATURA 10