Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski
Lipidi - Verzija za štampu

+- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum)
+-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje)
+--- Forum: Prirodne nauke (/Forum-prirodne-nauke)
+---- Forum: Hemija (/Forum-hemija)
+---- Tema: Lipidi (/Thread-lipidi--13714)


Lipidi - Dzemala - 08-04-2011 01:02 AM

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.




LIPIDI predstavljaju grupu biomolekula različitog hemijskog sastava, vrlo rasprostranjnih u svetu.

Zajednička karakteristika ovih jedinjenja je da su nerastvorljiva u vodi i polarnim organskim rastvaračima a da su rastvorna u rastvaračima za masti odnosno nepolarnim organskim rastvaračima kao što su etar, benzen, hloroform, petroletar i dr. Međutim dolazi i do odstupanja od ove definicije npr: neki fosfolipidi su rastvorljivi u vodi a nerastvorljivi u acetonima dok su sfingolipidi slabo rastvorljivi u etru. Iako su različite hemijske strukture za sve lipide zajedničko njihovo biogenetsko poreklo odnosno ova jedinjenja nastaju biosintezom iz istog prekursora aktivnog acetata ili tačnije acetil koenzima A. Lipidi imaju višestruku ulogu u ‘ivom organizmu: učestvuju u izgradnji ćelijskih membrane, predstavljaju rezervne oblike energije a neki od njih imaju zaštitnu ulogu ili ispoljavaju hormonsko ili vitaminsko delovanje.

Hemijska klasifikacija lipida se vrši na osnovu hemijske strukture ili ponašanja pri saponifikaciji. Na osnovu hemijskog sastava mogu se podeliti na:
-Jednostavne
-Složene.

Jednostavni lipidi prema analogiji se označavaju kao neosapunjivi lipidi i u njih spadaju: ...

TERPENI


Terpeni, terpenoidi, izoprenoidi, poliizoprenoidi su jedinjenja koja pripadaju velikoj grupi lipida. Najčešće su biljnog porekla i kao sekundarni proizvodi biljaka bili su poznati jos u najranijem stepenu civilizacije. Dobijaju se u obliku raznih etarskih ulja, biljnih smola, gorkih principa. U XVI-om veku bilo je poznato oko 60 vrsta etarskih ulja koja su se tada koristila u medicini (cimetovo, amisovo i dr). Etarska ulja su složene smese organskih jedinjenja. Sastoje se iz ugljovodonika, alkohola, aldehida, ketona, kiselina, laktona, estara,i fenola,koji mogu biti alifatične, aliciklične, aromatične i heterociklične prirode. Etarska ulja su dobri rastvarači, prijatnog su mirisa pa se zbog toga koriste u kozmetici, farmaciji i industriji boja. Nalaze se u svim delovima biljkaka (koren, stablo, cvet, list, plod). U većini slučajeva etarska ulja se nalaze u sekretornim organima ili organelama a ređe su vezana. Mnogi prirodni činioci kao sto su klima, zemljište, vegetacioni period biljke i sušenje biljnog materijala utiču na kvalitet i sastav etarskog ulja. Etarska ulja se najčešće se dobijaju destilacijom pomoću vodene pare, ekstrakcijom pogodnim rastvaračima ili presovanjem biljnog materijala.Tako se na primer terpentinsko ulje dobija iz borovih iglica destilacijom pomoću vodene pare. Fizičke i hemijske osobine mnogih frakcija etarskih ulja ispitali su Dumas i Bertekot. Do 1930-e je utvrdio da frakcije etarskih ulja najniže tačke ključanja imaju bruto formulu C5H8 i da je bruto formula kamfora C10H16O...