Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Prilikom odabira teme za naš seminarski rad, vanbračna zajednica je najviše privukla našu pažnju. Razlog tome leži prije svega u aktuelnosti ove problematike. Osnovne crte vanbračne zajednice smo poznavali i ranije, međutim željeli smo detaljnije da se pozabavimo ovom temom i saznamo više i iz razloga što je pitanje vanbračne zajednice najzastupljenije među mladima i vanbračna zajednica možda i naše opredjeljenje u budućnosti.
Šta uslovljava pojavu vanbračne zajednice? Da li je to sumnja u bračnu zajednicu, da li je to možda novi „trend“ kod mladih parova ili je možda vanbračna zajednica praktično priprema za brak? Sigurni smo u jedno - da je vanbračna zajednica realna pojava koja traži uvažavanje i prznanje.

POJAM VANBRAČNE ZAJEDNICE

Vanbračna zajednica predstavlja faktičku zajednicu žene i muškarca. O učestalosti vanbračnih zajednica sudi se na osnovu posrednih pokazatelja kao što su opadanje stope nupcijaliteta i porasta broja djece rođene van braka. Između vanbračne zajednice i braka postoje razlike. Da bi nastao brak strogo se moraju poštovati uvjeti za njegovo postojanje i punovažnost dok se to postojanje u pravilu ne traži kada govorimo o vanbračnoj zajednici. Neka zakonodavstva priznaju dejstva vanbračnoj zajednici samo ako prilikom njenog nastanka nisu postojale bračne smetnje koje onemogućavaju zaključenje punovažnog braka (Slovenija i Srbija).
Razlika između braka i vanbračne zajednice se tiče i načina njegovog nastanka. Brak nastaje na zakonom predviđen način pred nadležnim organom a vanbračna zajednica nastaje saglasnošću volja vanbračnih drugova, bez potrebe da se poštuje bilo kakva forma. Razlike postoje i kada su u pitanju dejstva vanbračne zajednice. Neka zakonodavstva potpuno izjednačavaju dejstva braka i vanbračne zajednice. Veći broj zakonodavstava priznaje vanbračnoj zejednici pod određenim uvjetima samo imovinska dejstva ( hrvatsko, srpsko, makedonsko, švedsko pravo). Izdržavanje, imovinska dejstva i imovinski režim , su u najvećem broju navedenih zakonodavstava istovjetna ili slična dejstvima braka.
Razlika između braka i vanbračne zajednice je i u načinu prestanka. Brak prestaje smrću, proglašenjem nestalog bračnog partnera umrlim, poništenjem i razvodom, a vanbračna zajednica, u pravilu, prestaje smrću, jednostranim raskidom ili sporazumom vanbračnih partnera. . .