Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Ovim radom pokušava da se da odgovor na brojne etičke dileme koje nastaju razvojem informaciono-komunikacione tehnologije. Njihova nesumnjiva važnost zahteva da se na njih obrati pažnja, kao i to da se što pre počnu rešavati. Na početku je neophodno dati kraći prikaz osnovnih pitanja iz etike, njenu definiciju i podelu na metaetiku, normativnu i primenjenu etiku. Posle razmatranja osnovnih pravaca u kojima su se teorije ove tri grane razvijale, bilo bi prikladno dati osnovne podatke o istorijskom razvoju etike, preko Sokrata i Platona do Aristotela koji se sa pravom smatra osnivačem etike. Ideje ostalih značajnih filozofa koji su se bavili etikom, poput Aurelija Avgustina, Tomasa Akvinskog[1], Spinoze i Kanta[2] će zbog opširnosti biti date u skraćenom obliku.

Jedan značajniji osvrt ipak mora pripasti protestantskoj etici, manje njoj samoj, a više analizi pretpostavke važnosti njenog istorijskog uticaja, radi prikazivanja značaja koji moralne norme imaju na usmeravanje pravca u kome će se kretati čovečanstvo Sledeća oblast koja ima važnost je razmatranje socioloških aspekata koje informaciono-komunikaciona tehnologija, a najviše internet ima na ljudsko društvo. Društvo i njegove karakteristike su bitan faktor u određivanju moralnih normi, a razvojem interneta suočavamo se sa brojnim sociološkim pojavama formiranja virtuelne individue, virtuelnih zajednica i elite tih virtuelnih zajednica.

Razmotrivši ta pitanja možemo biti spremni da se ukoliko baratamo sa osnovnim informatičkim pojmovima uhvatimo u koštac sa pitanjima i specifičnostima “cyber” etike, koja u potpunosti proizilazi kao uopštenje iz informacione etike. Uporedićemo je sa ostalim teorijama etike i pokušati da povučemo paralele, i pozabavićemo se praktičnim problemima privatnosti, tačnosti, dostupnosti i vlasništva koje ona najpre treba da rešava. Zatim je potrebno istražiti praktične težnje da se te moralne norme prikažu celom čovečanstvu, i da postanu opšte prihvaćene. Te težnje najviše potiču od organizacija informatičara širom sveta I, iako nekoordinisane, predstavljaju jedan od najboljih načina da usmere kretanje čovečanstva ka što boljem i humanijem korišćenju informaciono-komunikacione tehnologije.


Sadržaj:

UVOD 3
1 Etika 4
1.1 Tipovi ličnosti u “cyberspace”-u 4
1.2 Virtuelna individua 5
1.3 Virtuelno društvo 8
1.4 Virtuelna elita 10
2 “Cyber” etika 10
2.1 Odnos makroetike i “cyber” etike 11
2.2 Pojava “cyber” etike 13
2.3 Aspekti “cyber” etike – ontocentrizam i orijentacija na objekat 13
2.4 Odnos informacione etike kao osnove “cyber” etike sa drugim nestandardnim etičkim teorijama 15
2.4.1 Teorija vrline i informaciona etika 16
2.5 “PAPA” pristup “cyber” etici 17
2.5.1 Privatnost 17
Zaključak 19
LITERATURA 20