Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Žan žak Ruso
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Uvod

Medju najveće duhove francuske u XVIII. veku treba da ubrojimo Žan Žak Rusoa koji je u pedagogiji delomično nastavio senzualističku tradiciju Džona Loka, a delimično na svoj način protestvovao protiv srednjevekovnog vaspitanja time što je u središte vaspitnog nastojanja postavio dete, njegove psihičke i razvojne osobine, i tražio između ostalog naročito njegovu aktivnost. Ostao je kod senzualizma i deizma, a usprotivio se racionalizmu, te ga je svladao na njemu svojstven način. Ruso se rodio u Ženevi 1712. u porodici urara. Imao je veoma tešku mladost, a kasnije i vrlo buran život.

Majka mu umire pri porodjaju, tako da je otac vodio brigu o decaku koji je inače imao veoma bujnu maštu. Nakon sticanja osnovnog obrazovanja Ruso izučava graverski zanat. Zbog majstorove surovosti Ruso napušta zanat i pocinje da skita po svetu. Jedno vreme je radio kao sluga, kućni učitelj, prepisivač nota, sekretar itd. Pošto nije mogao da nastavi dalje školovanje, postao je smouk čitajući mnogo knjiga pre svega dela slavnih filozofa Dekarta, Loka i drugih. Kasnije odlazi u Pariz gde je ušao u krug književnika i filozofa, a posebno se sprijateljio sa Diderom. Godine 1750. akademija u Dižonu raspisuje konkurs na temu ˝Da li je napredak u naukama i umetnosti oslabio ili unapredio moral?˝ na šta je Ruso odgovorio da je moral oslabio, sto je vise civilizacija napredovala. Već u tom prvom literalnom radu Ruso jasno formuliše koncepciju koju kasnije razrađuje u svojim delima: u prvobitnom stanju ljudi su bili ravnopravni i slobodniji nego kasnije, u veštačkom političkom uređenju. Po njemu civilizacija nije donela sreću čovečanstvu. Nakon par godina ista akademija raspisuje novi konkurs ovoga puta sa temom ˝O izvoru nejednakosti među ljudima˝.

Ruso se i na drugi konkurs odazvao, a 1762. godine je izdao raspravu ˝Društveni ugovor˝. Njegovo glavno pedagoško delo je knjiga ˝Emil ili o vaspitanju˝ koja je izašla 1762. godine. To delo po obliku sadrži elemente romana i rasprave, a idejno predstavlja napad na feudalno vaspitanje i skolastičku školu, te daje sliku idealnog vaspitanja. Ruso u tom delu najoštrije napada konfesijsku religiju i crkvu te zastupa načela deističke vere izazvao je jak otpor katolicke crkve i sveštenstva. Knjigu su javno spalili na trgu usred Pariza, a samom Rusou su zapretili zatvorom. Nakon ovih događaja beži u Bern gde takođe nailazi na negostoprimstvo i odatle odlazi u Englesku. Zbog višegodišnjih progona kod Rusoa se javlja duševna bolest.
Godine 1767. vratio se u Francusku, gde je napisao sa velikom iskrenošću psihološki duboko zasnovanu autobiografiju ˝Ispovesti˝. U Francuskoj i umire.

Sadržaj

Uvod ........... 2
Pedagoški pogledi i značenje .........3
Prirodno vaspitanje …....... 3
Tri vrste vaspitanja …………… 3
Zadatak vaspitanja ……………3
Dete-poseban svet ……………4
Slobodno vaspitanje ……………4
Vaspitni cilj …………………… 4
Stepeni razvoja deteta …… 5
Vaspitanje zene ………………6
Zakljucak …………………7
Referentni URL