08-06-2010, 12:27 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz marketinga.
1 UVOD 3
2 Istorijat nastanka krovnih vrtova 4
2.1 Prednosti krovnih vrtova 5
2.2 Vrste krovnih vrtova 6
2.3 Uređivanje krovnih vrtova 8
3 ZAKLJUČAK 11
4 LITERATURA 12
1 UVOD
Definisanje pojma vrt nije lako, ali ako se posmatra kao prethodnica ili produžetak kuće, može se prihvatiti da je vrt spoljašnji prostor, određenog oblika i veličine, ograničen u pot¬pu¬nosti ili delimično živicama ili drugim biljkama, zidovima ili ogradom, ili kombinacijom prirodnih i veštački stvorenih elemenata, obično u sklopu sa kućom, a projektovan:
- da arhitektonski služi kao prirodan produžetak kuće
- da estetski bude vizuelna dopuna ili pozadina postojećoj strukturi kuće ili
- da služi za ekskluzivno i praktično korišćenje i uživanje u spo¬lj¬noj sredini od strane njegovih vlasnika.
Prostor u gradu je skup i ograničen, pa mu treba posvetiti posebnu pažnju i iskoristiti sve njegove potencijale.
Postoji više tipova ili vrsta vrtova a to su:
- ukrasni vrtovi
- korisni vrtovi
- krovni vrtovi i dr.
Predmet ovog rada, dakle, u nastavku, biće krovni vrtovi.
2 Istorijat nastanka krovnih vrtova
Zeleni krovovi ili krovni vrtovi potiču još iz antičkih vremena.
Od kada traje istorija arhitekture mogu se sresti gotovo uvek i svuda.
Krovni vrtovi i krovne terase najpre su se pojavile na Bliskom Istoku, gde građevine tradicionalno imaju ravne krovove. Krovovi sa negovanim rastinjem pominju se još u Starom Zavetu.
Viseći vrtovi takođe vode poreklo sa Istoka: uzgajani su u Asiriji i Vavilonu, u plodnim dolinama Tigra i Eufrata. Terase nad lučnim svodovima i stubovima bile su obrasle biljem i navodnjavane. Najčuveniji su Semiramidini viseći vrtovi koji su proglašeni za sedmo svetsko čudo.
Uzgoj saksijskog bilja na terasama i ravnim krovovima zgrada postao je uobičajen i u oblasti Mediterana u staroj Grčkoj i Rimu: nastao je kao deo kulta boga Adonisa i kasnije je nadaleko rasprostranjen.
U starom Rimu, gradu opasanom zidinama, visoka cena izgradnje zidina učinila je da stambeni blokovi postanu uobičajeni način gradnje. Krovovi zgrada često su korišćeni kao bašte u kojima je cveće, žbunje i drveće raslo u žardinjerama. Slični vrtovi negovani su na krovovima podruma u potpunosti ili delimično ukopanih u zemlju. Moda plivajućih vrtova uvedena je u Grčkoj sa pojavom vrtova na brodovima. Na brodu cara Kaligule čokoti vinove loze i voćaka pravili su hladovinu. Krovovi i terase ukrašeni biljkama prikazani su i na vizantijskim minijaturama.
Krovni vrtovi, terase i viseći vrtovi pojavili su se u doba Renesanse u onim delovima Evrope koji imaju blagu klimu. Ovaj trend, zasnovan na antičkoj tradiciji, prilagođen je klimatskim uslovima podneblja. Razvijana su tehnička i arhitektonska rešenja koja omogućavaju uzgoj biljaka bez saksija. Viseći vrtovi projektovani su tako da žardinjere budu postavljene u nivou ravni krova.
Sa razvojem botanike povećavao se i broj gajenih biljnih vrsta.
Krovovi i terase dekorisani su cvećem, drvećem, žbunjem i vinovom lozom. Ova moda širila se od Italije sve do kraljevina na severu Evrope (npr. Švedske Kraljevine), uvek u skladu sa lokalnim klimatskim uslovima. Izgradnja krovnih vrtova u to vreme bila je privilegija kraljevskih porodica, plemstva i bogatih građana.
Sa razvojem buržoazije sve su učestaliji i zahtevi za krovnim vrtovima. Delo berlinskog majstora Karla Palica pod nazivom Prirodni krovovi izrađeni od vulkanskog cementa ili moderni viseći vrt iz 1867, kao i izum pariskog vrtlara Monijea, ojačani beton, predstavljali su revoluciju u arhitekturi. Zgrada sa ravnim krovom koja predstavlja simbol moderne arhitekture zasnovana je na njihovim dostignućima. Čuveni predstavnici ovog trenda Le Korbizije, Valter Gropius i predstavnici pokreta Bauhaus (kao i Frenk Lojd Rajt i drugi u Americi) projektovali su krovne vrtove na svojim građevinama. Le Korbizije u svojim teorijskim radovima krovni vrt definiše kao ključni životni prostor gradskog stanovništva u budućnosti.
Ukrasno bilje na krovovima negovano je i kod naroda severne Evrope – na Islandu i u Skandinaviji – u okvirima tradicionalne arhitekture. Razlog za to nije primarno estetski: nivo termičke zaštite krovova pokrivenih tresetom i travnjacima toliko je visok da ove građevine ne zahtevaju intenzivno grejanje čak ni pri oštroj zimi.
Viseći i krovni vrtovi mogu se naći i u Mađarskoj slično kao u ostalim delovima Evrope, ali ovaj trend nije tako duboko ukorenjen. Sa pojavom renesanse u Italiji Kralj Matias bio je prvi čovek izvan Italije koji je sagradio viseće vrtove u svom dvoru u Višegradu, a nakon okupacije Beča i na bečkom dvoru. Italijanski majstori postavili su vrt na rezervoaru vode u Budimu, a u Višegradu je pronađen podrum ispod visećeg vrta sa lipama i fontanom. U
1 UVOD 3
2 Istorijat nastanka krovnih vrtova 4
2.1 Prednosti krovnih vrtova 5
2.2 Vrste krovnih vrtova 6
2.3 Uređivanje krovnih vrtova 8
3 ZAKLJUČAK 11
4 LITERATURA 12
1 UVOD
Definisanje pojma vrt nije lako, ali ako se posmatra kao prethodnica ili produžetak kuće, može se prihvatiti da je vrt spoljašnji prostor, određenog oblika i veličine, ograničen u pot¬pu¬nosti ili delimično živicama ili drugim biljkama, zidovima ili ogradom, ili kombinacijom prirodnih i veštački stvorenih elemenata, obično u sklopu sa kućom, a projektovan:
- da arhitektonski služi kao prirodan produžetak kuće
- da estetski bude vizuelna dopuna ili pozadina postojećoj strukturi kuće ili
- da služi za ekskluzivno i praktično korišćenje i uživanje u spo¬lj¬noj sredini od strane njegovih vlasnika.
Prostor u gradu je skup i ograničen, pa mu treba posvetiti posebnu pažnju i iskoristiti sve njegove potencijale.
Postoji više tipova ili vrsta vrtova a to su:
- ukrasni vrtovi
- korisni vrtovi
- krovni vrtovi i dr.
Predmet ovog rada, dakle, u nastavku, biće krovni vrtovi.
2 Istorijat nastanka krovnih vrtova
Zeleni krovovi ili krovni vrtovi potiču još iz antičkih vremena.
Od kada traje istorija arhitekture mogu se sresti gotovo uvek i svuda.
Krovni vrtovi i krovne terase najpre su se pojavile na Bliskom Istoku, gde građevine tradicionalno imaju ravne krovove. Krovovi sa negovanim rastinjem pominju se još u Starom Zavetu.
Viseći vrtovi takođe vode poreklo sa Istoka: uzgajani su u Asiriji i Vavilonu, u plodnim dolinama Tigra i Eufrata. Terase nad lučnim svodovima i stubovima bile su obrasle biljem i navodnjavane. Najčuveniji su Semiramidini viseći vrtovi koji su proglašeni za sedmo svetsko čudo.
Uzgoj saksijskog bilja na terasama i ravnim krovovima zgrada postao je uobičajen i u oblasti Mediterana u staroj Grčkoj i Rimu: nastao je kao deo kulta boga Adonisa i kasnije je nadaleko rasprostranjen.
U starom Rimu, gradu opasanom zidinama, visoka cena izgradnje zidina učinila je da stambeni blokovi postanu uobičajeni način gradnje. Krovovi zgrada često su korišćeni kao bašte u kojima je cveće, žbunje i drveće raslo u žardinjerama. Slični vrtovi negovani su na krovovima podruma u potpunosti ili delimično ukopanih u zemlju. Moda plivajućih vrtova uvedena je u Grčkoj sa pojavom vrtova na brodovima. Na brodu cara Kaligule čokoti vinove loze i voćaka pravili su hladovinu. Krovovi i terase ukrašeni biljkama prikazani su i na vizantijskim minijaturama.
Krovni vrtovi, terase i viseći vrtovi pojavili su se u doba Renesanse u onim delovima Evrope koji imaju blagu klimu. Ovaj trend, zasnovan na antičkoj tradiciji, prilagođen je klimatskim uslovima podneblja. Razvijana su tehnička i arhitektonska rešenja koja omogućavaju uzgoj biljaka bez saksija. Viseći vrtovi projektovani su tako da žardinjere budu postavljene u nivou ravni krova.
Sa razvojem botanike povećavao se i broj gajenih biljnih vrsta.
Krovovi i terase dekorisani su cvećem, drvećem, žbunjem i vinovom lozom. Ova moda širila se od Italije sve do kraljevina na severu Evrope (npr. Švedske Kraljevine), uvek u skladu sa lokalnim klimatskim uslovima. Izgradnja krovnih vrtova u to vreme bila je privilegija kraljevskih porodica, plemstva i bogatih građana.
Sa razvojem buržoazije sve su učestaliji i zahtevi za krovnim vrtovima. Delo berlinskog majstora Karla Palica pod nazivom Prirodni krovovi izrađeni od vulkanskog cementa ili moderni viseći vrt iz 1867, kao i izum pariskog vrtlara Monijea, ojačani beton, predstavljali su revoluciju u arhitekturi. Zgrada sa ravnim krovom koja predstavlja simbol moderne arhitekture zasnovana je na njihovim dostignućima. Čuveni predstavnici ovog trenda Le Korbizije, Valter Gropius i predstavnici pokreta Bauhaus (kao i Frenk Lojd Rajt i drugi u Americi) projektovali su krovne vrtove na svojim građevinama. Le Korbizije u svojim teorijskim radovima krovni vrt definiše kao ključni životni prostor gradskog stanovništva u budućnosti.
Ukrasno bilje na krovovima negovano je i kod naroda severne Evrope – na Islandu i u Skandinaviji – u okvirima tradicionalne arhitekture. Razlog za to nije primarno estetski: nivo termičke zaštite krovova pokrivenih tresetom i travnjacima toliko je visok da ove građevine ne zahtevaju intenzivno grejanje čak ni pri oštroj zimi.
Viseći i krovni vrtovi mogu se naći i u Mađarskoj slično kao u ostalim delovima Evrope, ali ovaj trend nije tako duboko ukorenjen. Sa pojavom renesanse u Italiji Kralj Matias bio je prvi čovek izvan Italije koji je sagradio viseće vrtove u svom dvoru u Višegradu, a nakon okupacije Beča i na bečkom dvoru. Italijanski majstori postavili su vrt na rezervoaru vode u Budimu, a u Višegradu je pronađen podrum ispod visećeg vrta sa lipama i fontanom. U