04-06-2010, 04:15 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.
Rizik (engl. risk, njem. Risiko), 1. verovatnost greške i nastanka štetnog događaja za određenu aktivnost, projekat ili investiciju. Veže se uz smeo poduhvat, stavljanje nečega na kocku, opasnost, naročito od gubitka u novčanim poslovima. Sastavni je deo svake aktivnosti, pa tako i poslovne. Kod poslovnih rizika koji su sastavni deo poslovne aktivnosti uvode se tehničke, organizacione i druge mere upoznavanja i za smanjenje rizika.
Kako upravljati rizikom u poslovanju?
Visoka koncentracija rizika nije nužno loša, jer njena percepcija zavisi od sklonosti kompanije prema riziku. Problem nastaje jer mnoge kompanije nisu nikada donele strategiju odnosa prema riziku. Formulisanje takve strategije je izuzetno bitno jer se ona odnosi na sve aktivnosti investicija. Dobra strategija jasno određuje koje su vrste i koncentracije rizika prihvatljive za kompaniju i koji povrat, refundiranje kompanije zahtevaju za preuzimanje takvih rizika. Na taj način voditelji poslovnih jedinica mogu da usklade svoje odluke sa smernicama koje ima celokupna kompanija.
Strategiju rizika treba definisati vrhovni menadžment, ali ona se najčešće donosi sporadično, nizom svakodnevnih poslovnih i finansijskih odluka. Različiti menadžeri imaju različite sklonosti prema riziku, što može dovesti do stanja u kompaniji kojim se ne može lako upravljati. Zato je nužno razumevanje strategije rizika. Veštine koje postoje u kompaniji određuju vrstu rizika koju je kompanija spremna preuzeti. Nije uvek slučaj da kompanije preuzimaju samo one rizike koje razumeju i kojima mogu upravljati. Tako su mnogi proizvođači telekomunikacijske opreme kreditirali svoje kupce bez dovoljnog poznavanja samog rizika koji postoji u kreditiranju što se kasnije tokom sloma telekomunikacijske industrije odrazilo u njihovom poslovanju.
Jedan od pristupa definisanju visine razlika koju kompanija može preuzeti je odlučivanje koji se ciljani kreditni rejting želi i visine rizika koju su spremni prihvatiti u odnosu na svoju strukturu kapitala. Kreditni rejting je prikladna mera jer odražava verojatnost da se kompanija može da nosi sa nekim rizikom i da ispunjava svoje finansijske dužnosti. Kreditni rejting će biti niži što je veći nivo rizika i manja količina kapitala i budućih dobiti koje će moći da apsorbuju takav rizik. Kompanije koje imaju kreditni rizik niži od željenog moraće da smanje svoju izloženost riziku, ili da dobave dodatni kapital koji bi trebao da amortizuje rizike koje prihvataju. Očekivani nivo povrata zavisiće od sklonosti prema riziku koji ima vrhovni menadžment. Kao minimum se uvek zahteva da bi povrati trebali da premaše cenu kapitala koja je potrebna za finansiranje različitih rizika.
Kompanijska strategija rizika trebala bi da bude testirana u različitim scenarijima. -
Cilj organizacije koja polaže pažnju upravljanju rizikom je da identikuje, izmeri i oceni rizik u svakoj poslovnoj jedinici i da osigura konzistentni, integrirani pogled na rizik na nivou cele kompanije, pazeći da je zbir profila rizika po poslovnim jedinicama u skladu sa strategijom rizika kompanije. Struktura upravljanja rizikom će varirati u odnosu na vrstu posla kompanije. U velikim korporacijama svakom poslovnom sektoru trebaće svoja funkcija upravljanja rizikom sa specijalizovanim znanjem. U manjim, integriranim kompanijama ta funkcija će biti na nivou cele kompanije.
Za uspešno upravljanje rizikom potrebno je osigurati sledeća četiri elementa:
•sposobni zaposlenici – menadžeri zaduženi za upravljanje rizikom, kao i menadžeri poslovnih jedinica koji moraju da imaju intelektualnu snagu da savetuju menadžere i osiguraju da se u svako odlučivanje unese element procene rizika i analize povrata u odnosu na rizik. Na mesto menadžera zaduženog za upravljanje rizikom potrebno je postaviti snažnu osobu koja direktno izveštava vrhovni menadžment i nalazi se u istoj ravni s menadžerima poslovnih jedinica.
•podela zaduženja – kompanije moraju da razdvoje zaposlene koji određuju pravila odnosa prema riziku i nadziru usklađenost poslovanja sa tim politikama od onih koji direktno upravljaju rizikom. Prodajno osoblje koje je motivisano jedino zaradom, na primer, ne sme biti uključeno u određivanje nivoa sklonosti kompanije prema riziku.
•jasna pojedinačna zaduženja – funkcija upravljanja rizikom zahteva jasan opis posla, kao što su postavljanje, identifikacija i kontrolisanje pravila odnosa prema riziku. Povezanosti odgovornosti takođe moraju biti definisane, posebno između funkcija upravljanja rizikom i poslovnih jedinica.
•odgovornosti – upravljanje rizikom na nivou kompanije ne oslobađa poslovne jedinice odgovornosti prema rizicima koje prihvaćaju. Poslovne jedinice najbolje razumeju svoje rizike i predstavljaju prvu liniju obrane protiv neracionalnog prihvatanja rizika.
Za uspešno provođenje strategije upravljanja rizicima nužno je da je i vrhovni menadžment svestan da je analiza mogućih gubitaka jednako bitna kao i analiza dobitaka koji slede iz neke odluke. Nijedan menadžment ne može u potpunosti da eliminiše rizik, ali može da znatno ublaži uticaj rizika i neugodnih iznenađenja. Takve kompanije takođe mogu efikasnije da procenjuju rizike koje mogu da prihvate, što je neophodno za stvaranje novih vrednosti. Investitori će svakako da prepoznaju i neumerenu sklonost riziku koja može da dovede do snažnog gubitka vrednosti kompanije, kao i neumereni konzervativizam koji odbija povoljne poslovne prilike za kompaniju.
Svaka banka se u svom poslovanju neminovno susreće sa različitim vrstama rizika iz kojih mogu proisteći negativni efekti na poslovanje banke. Upravljanje rizicima u bankarskom poslovanju obuhvata identifikovanje, merenje i procenu rizika s ciljem minimiziranja njihovih negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke. Banka je dužna da obrazuje posebnu organizacionu jedinicu u čijem je delokrugu upravljanje rizicima. Takođe, banka je dužna da svojim aktima propiše procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika, kao i za upravljanje rizicima.
Rizici kojima je banka naročito izložena u svom poslovanju su: rizik likvidnosti, kreditni rizik, tržišni rizici (kamatni rizik, devizni rizik i rizik od promene tržišne cene hartija od vrednosti, finansijskih derivata i robe), rizici izloženosti banke, rizici ulaganja banke, rizici koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena, operativni rizik, pravni rizik, reputacioni rizik i strateški rizik.
Rizik likvidnosti je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nesposobnosti banke da ispunjava svoje dospele obaveze.
Kreditni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema banci.
Tržišni rizik obuhvata kamatni i devizni rizik.
Kamatni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene kamatnih stopa.
Devizni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene deviznog kursa.
Posebnu vrstu tržišnog rizika predstavlja rizik od promene tržišne cene hartija od vrednosti, finansijskih derivata ili robe kojom se trguje ili se može trgovati na tržištu.
Rizici izloženosti banke obuhvataju rizike izloženosti banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica, kao i rizike izloženosti banke prema licu povezanom s bankom.
Rizici ulaganja banke obuhvataju rizike njenih ulaganja u lica koja nisu lica u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva.
Pod rizicima koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena (rizik zemlje) podrazumevaju se mogući negativni efekti na finansijski rezultat i
Rizik (engl. risk, njem. Risiko), 1. verovatnost greške i nastanka štetnog događaja za određenu aktivnost, projekat ili investiciju. Veže se uz smeo poduhvat, stavljanje nečega na kocku, opasnost, naročito od gubitka u novčanim poslovima. Sastavni je deo svake aktivnosti, pa tako i poslovne. Kod poslovnih rizika koji su sastavni deo poslovne aktivnosti uvode se tehničke, organizacione i druge mere upoznavanja i za smanjenje rizika.
Kako upravljati rizikom u poslovanju?
Visoka koncentracija rizika nije nužno loša, jer njena percepcija zavisi od sklonosti kompanije prema riziku. Problem nastaje jer mnoge kompanije nisu nikada donele strategiju odnosa prema riziku. Formulisanje takve strategije je izuzetno bitno jer se ona odnosi na sve aktivnosti investicija. Dobra strategija jasno određuje koje su vrste i koncentracije rizika prihvatljive za kompaniju i koji povrat, refundiranje kompanije zahtevaju za preuzimanje takvih rizika. Na taj način voditelji poslovnih jedinica mogu da usklade svoje odluke sa smernicama koje ima celokupna kompanija.
Strategiju rizika treba definisati vrhovni menadžment, ali ona se najčešće donosi sporadično, nizom svakodnevnih poslovnih i finansijskih odluka. Različiti menadžeri imaju različite sklonosti prema riziku, što može dovesti do stanja u kompaniji kojim se ne može lako upravljati. Zato je nužno razumevanje strategije rizika. Veštine koje postoje u kompaniji određuju vrstu rizika koju je kompanija spremna preuzeti. Nije uvek slučaj da kompanije preuzimaju samo one rizike koje razumeju i kojima mogu upravljati. Tako su mnogi proizvođači telekomunikacijske opreme kreditirali svoje kupce bez dovoljnog poznavanja samog rizika koji postoji u kreditiranju što se kasnije tokom sloma telekomunikacijske industrije odrazilo u njihovom poslovanju.
Jedan od pristupa definisanju visine razlika koju kompanija može preuzeti je odlučivanje koji se ciljani kreditni rejting želi i visine rizika koju su spremni prihvatiti u odnosu na svoju strukturu kapitala. Kreditni rejting je prikladna mera jer odražava verojatnost da se kompanija može da nosi sa nekim rizikom i da ispunjava svoje finansijske dužnosti. Kreditni rejting će biti niži što je veći nivo rizika i manja količina kapitala i budućih dobiti koje će moći da apsorbuju takav rizik. Kompanije koje imaju kreditni rizik niži od željenog moraće da smanje svoju izloženost riziku, ili da dobave dodatni kapital koji bi trebao da amortizuje rizike koje prihvataju. Očekivani nivo povrata zavisiće od sklonosti prema riziku koji ima vrhovni menadžment. Kao minimum se uvek zahteva da bi povrati trebali da premaše cenu kapitala koja je potrebna za finansiranje različitih rizika.
Kompanijska strategija rizika trebala bi da bude testirana u različitim scenarijima. -
Cilj organizacije koja polaže pažnju upravljanju rizikom je da identikuje, izmeri i oceni rizik u svakoj poslovnoj jedinici i da osigura konzistentni, integrirani pogled na rizik na nivou cele kompanije, pazeći da je zbir profila rizika po poslovnim jedinicama u skladu sa strategijom rizika kompanije. Struktura upravljanja rizikom će varirati u odnosu na vrstu posla kompanije. U velikim korporacijama svakom poslovnom sektoru trebaće svoja funkcija upravljanja rizikom sa specijalizovanim znanjem. U manjim, integriranim kompanijama ta funkcija će biti na nivou cele kompanije.
Za uspešno upravljanje rizikom potrebno je osigurati sledeća četiri elementa:
•sposobni zaposlenici – menadžeri zaduženi za upravljanje rizikom, kao i menadžeri poslovnih jedinica koji moraju da imaju intelektualnu snagu da savetuju menadžere i osiguraju da se u svako odlučivanje unese element procene rizika i analize povrata u odnosu na rizik. Na mesto menadžera zaduženog za upravljanje rizikom potrebno je postaviti snažnu osobu koja direktno izveštava vrhovni menadžment i nalazi se u istoj ravni s menadžerima poslovnih jedinica.
•podela zaduženja – kompanije moraju da razdvoje zaposlene koji određuju pravila odnosa prema riziku i nadziru usklađenost poslovanja sa tim politikama od onih koji direktno upravljaju rizikom. Prodajno osoblje koje je motivisano jedino zaradom, na primer, ne sme biti uključeno u određivanje nivoa sklonosti kompanije prema riziku.
•jasna pojedinačna zaduženja – funkcija upravljanja rizikom zahteva jasan opis posla, kao što su postavljanje, identifikacija i kontrolisanje pravila odnosa prema riziku. Povezanosti odgovornosti takođe moraju biti definisane, posebno između funkcija upravljanja rizikom i poslovnih jedinica.
•odgovornosti – upravljanje rizikom na nivou kompanije ne oslobađa poslovne jedinice odgovornosti prema rizicima koje prihvaćaju. Poslovne jedinice najbolje razumeju svoje rizike i predstavljaju prvu liniju obrane protiv neracionalnog prihvatanja rizika.
Za uspešno provođenje strategije upravljanja rizicima nužno je da je i vrhovni menadžment svestan da je analiza mogućih gubitaka jednako bitna kao i analiza dobitaka koji slede iz neke odluke. Nijedan menadžment ne može u potpunosti da eliminiše rizik, ali može da znatno ublaži uticaj rizika i neugodnih iznenađenja. Takve kompanije takođe mogu efikasnije da procenjuju rizike koje mogu da prihvate, što je neophodno za stvaranje novih vrednosti. Investitori će svakako da prepoznaju i neumerenu sklonost riziku koja može da dovede do snažnog gubitka vrednosti kompanije, kao i neumereni konzervativizam koji odbija povoljne poslovne prilike za kompaniju.
Svaka banka se u svom poslovanju neminovno susreće sa različitim vrstama rizika iz kojih mogu proisteći negativni efekti na poslovanje banke. Upravljanje rizicima u bankarskom poslovanju obuhvata identifikovanje, merenje i procenu rizika s ciljem minimiziranja njihovih negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke. Banka je dužna da obrazuje posebnu organizacionu jedinicu u čijem je delokrugu upravljanje rizicima. Takođe, banka je dužna da svojim aktima propiše procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika, kao i za upravljanje rizicima.
Rizici kojima je banka naročito izložena u svom poslovanju su: rizik likvidnosti, kreditni rizik, tržišni rizici (kamatni rizik, devizni rizik i rizik od promene tržišne cene hartija od vrednosti, finansijskih derivata i robe), rizici izloženosti banke, rizici ulaganja banke, rizici koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena, operativni rizik, pravni rizik, reputacioni rizik i strateški rizik.
Rizik likvidnosti je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nesposobnosti banke da ispunjava svoje dospele obaveze.
Kreditni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema banci.
Tržišni rizik obuhvata kamatni i devizni rizik.
Kamatni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene kamatnih stopa.
Devizni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene deviznog kursa.
Posebnu vrstu tržišnog rizika predstavlja rizik od promene tržišne cene hartija od vrednosti, finansijskih derivata ili robe kojom se trguje ili se može trgovati na tržištu.
Rizici izloženosti banke obuhvataju rizike izloženosti banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica, kao i rizike izloženosti banke prema licu povezanom s bankom.
Rizici ulaganja banke obuhvataju rizike njenih ulaganja u lica koja nisu lica u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva.
Pod rizicima koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena (rizik zemlje) podrazumevaju se mogući negativni efekti na finansijski rezultat i