04-06-2010, 04:08 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.
Proces globalizacije je najodgovorniji za promenu načina poslovanja , a samim tim i upravljanja svakog preduzeća. Ovaj proces naterao je jedno preduzeće da sa malog i relativno poznatog tržišta pređe na novo, veliko i nepoznato. Pravila „igre“ na takvom tržištu se znatno razlikuju od onih na kakva su preduzeća ranije navikla. Ovo veliko tržište je nemilosrdno i gazi sve oni koji mu se ne prilagode. Da bi se neko preduzeće uspešno prilagodilo novonastalim uslovima potrebno je pre svega definisati novu strategiju upravljanja, tj. potrebno je izvršiti unapređenje postojećeg menadžmenta u savremeni menadžment, koji će biti sposoban da se nosi sa svim izazovima koji su postavljeni i koji će biti postavljeni. Stanje u kojem su se našli savremeni menadžeri može se najjednostavnije opisati pomoću misli priznatih naučnika iz ove oblasti, pa evo nekih od njih:
„Moramo dramatično poboljšavati rezultate - sada, i to uradimo pridobijajući srca i duh naših ljudi. Ono što stvari čini još težim je da "sada" nema tradicije, nema presedana, ni isprobane formule“.-James Champy
Evo još nekih misli nepoznatih autora:
•NIŠTA VIŠE NIJE JEDNOSTAVNO. Ništa nije stabilno. Poslovno okruženje se menja pred našim očima: rapidno, brzo, dramatično, zaprepašćujuće.
•SADA, ŠTA GOD DA RADIMO NIJE DOVOLJNO. Doba inkrementalizma je prošlost. Sada ne samo da se moramo prilagoditi i snaći, već moramo kreirati promene - velike promene, i to veoma brzo.
•SVE JE POD ZNAKOM PITANJA. Stari način rukovođenja, organizacione strukture, tradicionalno planiranje i kontrola, jednostavno ne funkcionišu.
-SVE SE MORA menjati. Ne samo ono što rade menadžeri, već se i oni sami moraju menjati.
Naravno jedan od najbitnijih faktora je zaštita zdravlja radnika u preduzeću. Nezgoda na radu je svaki neželjeni i neplanirani događaj kojem je posledica ozleda, zdravstveno oštećenje radnika ili materijalni gubitak. Razlika između nezgode na radu i profesionalne bolesti je ta što je nezgoda slučajna i traje jedan trenutak (trenutak kad se ozledimo), a profesionalna bolest je posledica dugotrajnijeg izlaganja nekim opasnim supstancama i radom u prostoru štetnom za ljudsko zdravlje.
U narednom tekstu će biti opisane glavne odlike savremenog menadžmenta kao i problemi sa kojima se susreću savremni menadžeri u savremenom poslovanju.
RAZVOJ SAVREMENOG MENADŽMENTA
Posle drugog svetskog rata, u trećem kvartalu 20.veka, došlo je do ubrzanog razvoja i značajnog osavremenjavanja nauke o menadžmentu, zbog čega se doprinos niza autora naziva Savremeni pristup koji je karakterističan po intenzivnoj primeni naučnih metoda. Savremena škola se deli na tri pravca: Kvantitativni, Sistemski i Situacioni pristup. Zajedničko za sva tri pristupa je da su oni doveli do velikog razvoja preduzeća čiji su proizvodni kapaciteti ogromni. Međutim, masovna proizvodnja željenih proizvoda, paralelno je stvarala i ogromne količine neželjenih proizvoda: otpadnih gasova, otpadnih voda i mehaničkog otpada. Masovna potrošnja raznih proizvoda imala je za posledicu ogromne količine ambalažnog otpada. Paralelno se takođe razvijao i saobraćaj, koji je zbog upotrebe fosilnih goriva takođe postao uzrok ogromnih zagađenja vazduha. Tehnološki razvoj doneo je nove materijale i izvore energije. Plastika i drugi veštački hemijski produkti postali su glavni zagađivači. Ogromna proizvodnja i potrošnja energije ima za posledicu realna zagađenja vazduha i zemljišta dimom, pepelom, ugljen-dioksida, sumpor i sl. Nuklearna fisija predstavlja ogromnu potencijalnu opasnost, a zbog nekoliko havarija u SAD i SSSR-u bivaju ugrožena velika prostranstva i ljudi koji na njima žive. Nuklearne probe trajno zagađuju pojedina područja u svetu. Pri tom trošenje nuklearnog gorivo postaje trajni problem.
Istovremeno sa ovim društvima mnoge zemalje se menjaju u pogledu međusobnih odnosa članova društva između sebe ali i njih i države. Socijalni status i standard članova društva se značajno razlikuju. Pojavljuju se problemi u odnosima bogatih i siromašnih, ekonomski jakih i slabih. Uočljive su kulturne, nacionalne i religijske razlike. Delovanje raznih organizacija u takvim uslovima postaje sve složenije. Mnoge države zakonskim propisima i standardima počinju da sprečavaju i ograničavaju takva negativna delovanja preduzeća. Nezavisno od toga nastaju mnogi ekološki pokreti i osnivaju se razne nevladine organizacije koji se bave problemima zagađenja prirode, nehumanog ponašanja prema životinjama i sl. Sve to je primoralo organizacije da vode računa o svojim odnosima sa društvom. Na to je prvi ukazao Hauard Boven davne 1953. godine u knjizi Social Responisibilities of the Businessman, koji se zalaže da preduzeća uzmu u obzir društvene posledice svojih odluka. Dvadeset godina kasnije 1977. godine Reverend Sulivan (1922) kreirao je Sulivenove principe socijalnih koroprativnih društvenih odgovornosti i pozvao sve kompanije i organizacije da ih potpisivanjem odgovarajućeg dokumenta prihvate i počnu sprovoditi u svom radu. Osam principa koji se odnose na: univerzalna ljudska prava, jednake mogućnosti, slobodu volje, odgovarajuće plaćanje zaposlenih, bezbedno i zdrave uslove rada, fer konkurenciju, borbu protiv mita, saradnju sa vladom do sada je prihvatilo veliki broj organizaciju čime su oni značajno doprineli podizanju svesti o društvenoj odgovornosti. Piter Draker (1909 - 2005), je takođe ukazao na društvenu odgovornost kada je u knjizi Management, Task, Resposibilities, Practices, još 1974. napisao''Nijedna naša institucija ne postoji sama za sebe i nije sama sebi cilj. Sve one su organ društva i postoje radi društva. Poslovanje nije izuzetak. Slobodna inicijativa se ne može opravdati argumentom da je dobra za poslovanje. Može se opravdati argumentom da je celishodna za društvo.'' Nasuprot tome ekonomista Milton Fridman, dobitnik Nobelove nagrade 1976. smatrao je da preduzeća treba efikasno da proizvode robu i usluge, a da rešavanje socijalnih problema prepuste onima koji su za to zaduženi. U tome je međutim ostao usamljen. U praksi preduzeća su počela da vode računa o društvenim potrebama dobrovoljnim prihvatanjem raznih tehničko tehnoloških standarda i ispunjavanjem njihovih zahteva, o čemu se kupci tuva kroz razne oznake na proizvodima. Reciklaža papira, plastike i metala prihvatljiva postala je za mnoge organizacije koje su na taj način značajno smanjile zagađenje okruženja. U cilju smanjenja zagađenja vazduha 1997. donet je Kjoto protokol o globalnim klimatskim promenama sa ciljevima za smanjenje emisije štetnih gasova. Kjoto protokol prihvatilo je 182 zemlje (ali ne i SAD) čime su promovisala i nametnuo svojim preduzećima Održivi razvoj - takvo poslovanje koje omogućava očuvanje prirodnih resursa za buduće generacije. Kao interesantna odlika
Proces globalizacije je najodgovorniji za promenu načina poslovanja , a samim tim i upravljanja svakog preduzeća. Ovaj proces naterao je jedno preduzeće da sa malog i relativno poznatog tržišta pređe na novo, veliko i nepoznato. Pravila „igre“ na takvom tržištu se znatno razlikuju od onih na kakva su preduzeća ranije navikla. Ovo veliko tržište je nemilosrdno i gazi sve oni koji mu se ne prilagode. Da bi se neko preduzeće uspešno prilagodilo novonastalim uslovima potrebno je pre svega definisati novu strategiju upravljanja, tj. potrebno je izvršiti unapređenje postojećeg menadžmenta u savremeni menadžment, koji će biti sposoban da se nosi sa svim izazovima koji su postavljeni i koji će biti postavljeni. Stanje u kojem su se našli savremeni menadžeri može se najjednostavnije opisati pomoću misli priznatih naučnika iz ove oblasti, pa evo nekih od njih:
„Moramo dramatično poboljšavati rezultate - sada, i to uradimo pridobijajući srca i duh naših ljudi. Ono što stvari čini još težim je da "sada" nema tradicije, nema presedana, ni isprobane formule“.-James Champy
Evo još nekih misli nepoznatih autora:
•NIŠTA VIŠE NIJE JEDNOSTAVNO. Ništa nije stabilno. Poslovno okruženje se menja pred našim očima: rapidno, brzo, dramatično, zaprepašćujuće.
•SADA, ŠTA GOD DA RADIMO NIJE DOVOLJNO. Doba inkrementalizma je prošlost. Sada ne samo da se moramo prilagoditi i snaći, već moramo kreirati promene - velike promene, i to veoma brzo.
•SVE JE POD ZNAKOM PITANJA. Stari način rukovođenja, organizacione strukture, tradicionalno planiranje i kontrola, jednostavno ne funkcionišu.
-SVE SE MORA menjati. Ne samo ono što rade menadžeri, već se i oni sami moraju menjati.
Naravno jedan od najbitnijih faktora je zaštita zdravlja radnika u preduzeću. Nezgoda na radu je svaki neželjeni i neplanirani događaj kojem je posledica ozleda, zdravstveno oštećenje radnika ili materijalni gubitak. Razlika između nezgode na radu i profesionalne bolesti je ta što je nezgoda slučajna i traje jedan trenutak (trenutak kad se ozledimo), a profesionalna bolest je posledica dugotrajnijeg izlaganja nekim opasnim supstancama i radom u prostoru štetnom za ljudsko zdravlje.
U narednom tekstu će biti opisane glavne odlike savremenog menadžmenta kao i problemi sa kojima se susreću savremni menadžeri u savremenom poslovanju.
RAZVOJ SAVREMENOG MENADŽMENTA
Posle drugog svetskog rata, u trećem kvartalu 20.veka, došlo je do ubrzanog razvoja i značajnog osavremenjavanja nauke o menadžmentu, zbog čega se doprinos niza autora naziva Savremeni pristup koji je karakterističan po intenzivnoj primeni naučnih metoda. Savremena škola se deli na tri pravca: Kvantitativni, Sistemski i Situacioni pristup. Zajedničko za sva tri pristupa je da su oni doveli do velikog razvoja preduzeća čiji su proizvodni kapaciteti ogromni. Međutim, masovna proizvodnja željenih proizvoda, paralelno je stvarala i ogromne količine neželjenih proizvoda: otpadnih gasova, otpadnih voda i mehaničkog otpada. Masovna potrošnja raznih proizvoda imala je za posledicu ogromne količine ambalažnog otpada. Paralelno se takođe razvijao i saobraćaj, koji je zbog upotrebe fosilnih goriva takođe postao uzrok ogromnih zagađenja vazduha. Tehnološki razvoj doneo je nove materijale i izvore energije. Plastika i drugi veštački hemijski produkti postali su glavni zagađivači. Ogromna proizvodnja i potrošnja energije ima za posledicu realna zagađenja vazduha i zemljišta dimom, pepelom, ugljen-dioksida, sumpor i sl. Nuklearna fisija predstavlja ogromnu potencijalnu opasnost, a zbog nekoliko havarija u SAD i SSSR-u bivaju ugrožena velika prostranstva i ljudi koji na njima žive. Nuklearne probe trajno zagađuju pojedina područja u svetu. Pri tom trošenje nuklearnog gorivo postaje trajni problem.
Istovremeno sa ovim društvima mnoge zemalje se menjaju u pogledu međusobnih odnosa članova društva između sebe ali i njih i države. Socijalni status i standard članova društva se značajno razlikuju. Pojavljuju se problemi u odnosima bogatih i siromašnih, ekonomski jakih i slabih. Uočljive su kulturne, nacionalne i religijske razlike. Delovanje raznih organizacija u takvim uslovima postaje sve složenije. Mnoge države zakonskim propisima i standardima počinju da sprečavaju i ograničavaju takva negativna delovanja preduzeća. Nezavisno od toga nastaju mnogi ekološki pokreti i osnivaju se razne nevladine organizacije koji se bave problemima zagađenja prirode, nehumanog ponašanja prema životinjama i sl. Sve to je primoralo organizacije da vode računa o svojim odnosima sa društvom. Na to je prvi ukazao Hauard Boven davne 1953. godine u knjizi Social Responisibilities of the Businessman, koji se zalaže da preduzeća uzmu u obzir društvene posledice svojih odluka. Dvadeset godina kasnije 1977. godine Reverend Sulivan (1922) kreirao je Sulivenove principe socijalnih koroprativnih društvenih odgovornosti i pozvao sve kompanije i organizacije da ih potpisivanjem odgovarajućeg dokumenta prihvate i počnu sprovoditi u svom radu. Osam principa koji se odnose na: univerzalna ljudska prava, jednake mogućnosti, slobodu volje, odgovarajuće plaćanje zaposlenih, bezbedno i zdrave uslove rada, fer konkurenciju, borbu protiv mita, saradnju sa vladom do sada je prihvatilo veliki broj organizaciju čime su oni značajno doprineli podizanju svesti o društvenoj odgovornosti. Piter Draker (1909 - 2005), je takođe ukazao na društvenu odgovornost kada je u knjizi Management, Task, Resposibilities, Practices, još 1974. napisao''Nijedna naša institucija ne postoji sama za sebe i nije sama sebi cilj. Sve one su organ društva i postoje radi društva. Poslovanje nije izuzetak. Slobodna inicijativa se ne može opravdati argumentom da je dobra za poslovanje. Može se opravdati argumentom da je celishodna za društvo.'' Nasuprot tome ekonomista Milton Fridman, dobitnik Nobelove nagrade 1976. smatrao je da preduzeća treba efikasno da proizvode robu i usluge, a da rešavanje socijalnih problema prepuste onima koji su za to zaduženi. U tome je međutim ostao usamljen. U praksi preduzeća su počela da vode računa o društvenim potrebama dobrovoljnim prihvatanjem raznih tehničko tehnoloških standarda i ispunjavanjem njihovih zahteva, o čemu se kupci tuva kroz razne oznake na proizvodima. Reciklaža papira, plastike i metala prihvatljiva postala je za mnoge organizacije koje su na taj način značajno smanjile zagađenje okruženja. U cilju smanjenja zagađenja vazduha 1997. donet je Kjoto protokol o globalnim klimatskim promenama sa ciljevima za smanjenje emisije štetnih gasova. Kjoto protokol prihvatilo je 182 zemlje (ali ne i SAD) čime su promovisala i nametnuo svojim preduzećima Održivi razvoj - takvo poslovanje koje omogućava očuvanje prirodnih resursa za buduće generacije. Kao interesantna odlika