04-06-2010, 04:07 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.
Дефиниција одрживог развоја која се најчешће наводи садржана је у извештају „Наша заједничка будућност“ који је,на позив и по овлашћењу Уједињених нација, сачинила Светака комисија за жиботну средину и развој (тзб. Брунтландова комисија) 1987.године. Дефиниција гласи: „одрзиви развој је развој који излази у сусрет потребама садашњице, а да не угрожава способност будућих генерација да задовоље своје сопствене потребе“.
Међутим, прецизно значење појма одрживог развоја је предмет широке дебате. Тако на пример, само у року од две године након подношења извештаја „Наша заједничка будућност“, побројано је преко 140 различитих дефиниција појма одрживог развоја! Дакле, не постоји јединствена дефиниција и општеприхваћена дефиниција појма одрживог развоја. Међутим, постоји сагласност о потреби увођења овог концепта и свест оразлозима његовог настанка. Стога треба уложити напор да се овај појам учини јасним и са се да његово одређење на који начин би био широко прихваћен.
ПОЈАМ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА
По једном одређењу, одрживи развој подразумева равнотежу између потрошње ресурса и способности природних система да задовољавају потребе будућих генерација. Ово „еколоско“ одредјенје тумачи „одрживи развој“ тако да он значи одржавање капацитета Земље, опстанак живота на планети коју настањујемо, а његов циљ би био обезбедјиванје квалитетног живота сваком људском бићу,па и оном још наредном.
Не сме се закључити да одрживи развој занемарује или чак искључује значај економског раста, као прецеса повећавања материјалне базе једног друштва. Напротив, одрживи развој подразумева економски раст, али не било какав и не по било коју цену. Пожељан економски развој би био само онај који уважава принципе одрживог развоја и који би донео нови квалитет живота.
Пут одрживог развоја је једини сигурни одабир који осигурава људско благостање и управљање ширим опсегом на планети. Глобални еколошки проблеми су резултат пре свега глобализације у економији. Непостојећа еколошка солидарност онемогућава и даље решавање најважнијих проблема у међународним размерама. Последица тога је опстојавање сталних и тешких деградација земљишта, губитак биодиверзитета, недостатак воде за пиће у неким крајевима света, деградација морских и приобалних зона, све јаче загађење атмосфере, проблеми са отпадом разне врсте, опасност од ефеката стаклене баште и др. Неопходно је да се и људи упознају са тим проблемима и да науче да размишљају о неопходности очувања наше планете, те да своје ставове преносе деци коју едукују, имајући на уму да чувајући природу, чувамо себе.Кључне речи: еколошки проблеми, одрживи развој, глобализација.Достићи миленијумске циљеве развоја, које постављају Уједињене нације пред државе света, и, још више, задржати их и унапредити, подразумева одабрати једини сигурни пут – пут одрживог развоја. А то значи осигурање да данашње акције не воде рушењу људског благостања, као и управљање ширим опсегом, људским, физичким и природним капиталом. Једино на тај начин постојеће гене-рације могу да обезбеде будућим генерацијама да уживају у предностима развоја и да остварују друге циљеве.
ЖИВОТНА СРЕДИНА
Животна средина има централно место у Циљевима миленијумског развоја. Дефинисана је као 7. циљ и означава интеграцију принципа одрживог развоја у политичке програме земаља и смањење губитака природних ресурса (земљшта, вода, шуме, биодиверзитет, чист ваздух, промена климе, смањење озонског омо-тача итд.). Еколошки проблеми проистичу углавном од локалних економских проблема, али зато глобализација у производњи и маркетингу води глобализацији и еколошких проблема у свету. Најважнији су следећи:
Животну средину чине недељива целина различитих елемената који чине услове за одвијање живота на Земљи. Сви ти елементи су повезани у јединствен еколошки систем као највиши ниво складне организованости и функционалности. Организован и усклађен еколошки систем пружа могућности за живот људи и осталих живих бића. Нарушавањем тог система, изражено у поремећају равнотеже, доводи до нарушавања животне средине. То нарушавање је последица бројних промена у окружењу у коме се одвија живот, као што су: општи економски и привредни развој, индустријализација, урбанизација савременог света и др. Опстанак и одржавање једне врсте зависни су од равнотеже између процеса разарања и процеса обнављања своје средине.
Техника и технологија својим развојем побољшавају квалитет живота, а удаљавају се од екологије и њених законитости.Отуд се јавио апсурд: развој намјењен човјеку, угрожава му живот.Нарочито последњих година, индустријска револуција је узроковала најнегативније промјене у природи.Јердна од њих је загађивање.Нека загађења која потичу од хемијских и нуклеарних одпадака су смртоносна.Загађења се јављају на различитим нивоима: личном, националноим и свјетском нивоу.
Развијене земље имају проблем исцрпљивања природних ресурса, који прате брзу индустријализацију и урбанизацију. Планету угрожавају развијене земље глобалним отопљавањем, климатским про-менама и уништавањем озонског омотача, а неразвијене неизлечивим болестима атакују на цело човечанство.Непостојећа еколошка солидарност онемогућава решавање проблема у ме-ђународним размерама, што проузрокује градацију проблема по приоритету.Деградација земљишта је критична и у порасту је у Африци, Азији и Јужној Америци, а важна је и релативно стабилна у Европи и земљама бившег СССР-а, битна је и у опадању у Северној Америци, док је ниског приоритета и релативно стабилна у поларном региону.Сеча и деградација шума је критична и у порасту је у Африци, Азији, Јуж-ној Америци, важна је и релативно стабилна у Европи и земљама бившег СССР-а, ниског приоритета и у порасту је у западној Азији, ниског приоритета и релативно стабилна је у Северној Америци и небитна и у опадању у поларном региону.Губитак биодиверзитета је критичан и у порасту у Азији и Тихом океану, важан и у порасту у Африци, Европи и земљама бившег
Дефиниција одрживог развоја која се најчешће наводи садржана је у извештају „Наша заједничка будућност“ који је,на позив и по овлашћењу Уједињених нација, сачинила Светака комисија за жиботну средину и развој (тзб. Брунтландова комисија) 1987.године. Дефиниција гласи: „одрзиви развој је развој који излази у сусрет потребама садашњице, а да не угрожава способност будућих генерација да задовоље своје сопствене потребе“.
Међутим, прецизно значење појма одрживог развоја је предмет широке дебате. Тако на пример, само у року од две године након подношења извештаја „Наша заједничка будућност“, побројано је преко 140 различитих дефиниција појма одрживог развоја! Дакле, не постоји јединствена дефиниција и општеприхваћена дефиниција појма одрживог развоја. Међутим, постоји сагласност о потреби увођења овог концепта и свест оразлозима његовог настанка. Стога треба уложити напор да се овај појам учини јасним и са се да његово одређење на који начин би био широко прихваћен.
ПОЈАМ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА
По једном одређењу, одрживи развој подразумева равнотежу између потрошње ресурса и способности природних система да задовољавају потребе будућих генерација. Ово „еколоско“ одредјенје тумачи „одрживи развој“ тако да он значи одржавање капацитета Земље, опстанак живота на планети коју настањујемо, а његов циљ би био обезбедјиванје квалитетног живота сваком људском бићу,па и оном још наредном.
Не сме се закључити да одрживи развој занемарује или чак искључује значај економског раста, као прецеса повећавања материјалне базе једног друштва. Напротив, одрживи развој подразумева економски раст, али не било какав и не по било коју цену. Пожељан економски развој би био само онај који уважава принципе одрживог развоја и који би донео нови квалитет живота.
Пут одрживог развоја је једини сигурни одабир који осигурава људско благостање и управљање ширим опсегом на планети. Глобални еколошки проблеми су резултат пре свега глобализације у економији. Непостојећа еколошка солидарност онемогућава и даље решавање најважнијих проблема у међународним размерама. Последица тога је опстојавање сталних и тешких деградација земљишта, губитак биодиверзитета, недостатак воде за пиће у неким крајевима света, деградација морских и приобалних зона, све јаче загађење атмосфере, проблеми са отпадом разне врсте, опасност од ефеката стаклене баште и др. Неопходно је да се и људи упознају са тим проблемима и да науче да размишљају о неопходности очувања наше планете, те да своје ставове преносе деци коју едукују, имајући на уму да чувајући природу, чувамо себе.Кључне речи: еколошки проблеми, одрживи развој, глобализација.Достићи миленијумске циљеве развоја, које постављају Уједињене нације пред државе света, и, још више, задржати их и унапредити, подразумева одабрати једини сигурни пут – пут одрживог развоја. А то значи осигурање да данашње акције не воде рушењу људског благостања, као и управљање ширим опсегом, људским, физичким и природним капиталом. Једино на тај начин постојеће гене-рације могу да обезбеде будућим генерацијама да уживају у предностима развоја и да остварују друге циљеве.
ЖИВОТНА СРЕДИНА
Животна средина има централно место у Циљевима миленијумског развоја. Дефинисана је као 7. циљ и означава интеграцију принципа одрживог развоја у политичке програме земаља и смањење губитака природних ресурса (земљшта, вода, шуме, биодиверзитет, чист ваздух, промена климе, смањење озонског омо-тача итд.). Еколошки проблеми проистичу углавном од локалних економских проблема, али зато глобализација у производњи и маркетингу води глобализацији и еколошких проблема у свету. Најважнији су следећи:
Животну средину чине недељива целина различитих елемената који чине услове за одвијање живота на Земљи. Сви ти елементи су повезани у јединствен еколошки систем као највиши ниво складне организованости и функционалности. Организован и усклађен еколошки систем пружа могућности за живот људи и осталих живих бића. Нарушавањем тог система, изражено у поремећају равнотеже, доводи до нарушавања животне средине. То нарушавање је последица бројних промена у окружењу у коме се одвија живот, као што су: општи економски и привредни развој, индустријализација, урбанизација савременог света и др. Опстанак и одржавање једне врсте зависни су од равнотеже између процеса разарања и процеса обнављања своје средине.
Техника и технологија својим развојем побољшавају квалитет живота, а удаљавају се од екологије и њених законитости.Отуд се јавио апсурд: развој намјењен човјеку, угрожава му живот.Нарочито последњих година, индустријска револуција је узроковала најнегативније промјене у природи.Јердна од њих је загађивање.Нека загађења која потичу од хемијских и нуклеарних одпадака су смртоносна.Загађења се јављају на различитим нивоима: личном, националноим и свјетском нивоу.
Развијене земље имају проблем исцрпљивања природних ресурса, који прате брзу индустријализацију и урбанизацију. Планету угрожавају развијене земље глобалним отопљавањем, климатским про-менама и уништавањем озонског омотача, а неразвијене неизлечивим болестима атакују на цело човечанство.Непостојећа еколошка солидарност онемогућава решавање проблема у ме-ђународним размерама, што проузрокује градацију проблема по приоритету.Деградација земљишта је критична и у порасту је у Африци, Азији и Јужној Америци, а важна је и релативно стабилна у Европи и земљама бившег СССР-а, битна је и у опадању у Северној Америци, док је ниског приоритета и релативно стабилна у поларном региону.Сеча и деградација шума је критична и у порасту је у Африци, Азији, Јуж-ној Америци, важна је и релативно стабилна у Европи и земљама бившег СССР-а, ниског приоритета и у порасту је у западној Азији, ниског приоритета и релативно стабилна је у Северној Америци и небитна и у опадању у поларном региону.Губитак биодиверзитета је критичан и у порасту у Азији и Тихом океану, важан и у порасту у Африци, Европи и земљама бившег