04-06-2010, 04:01 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.
Процес глобализације је најодговорнији за промену начина пословања , а самим тим и управљања сваког предузећа. Овај процес натерао је једно предузеће да са малог и релативно познатог тржишта пређе на ново, велико и непознато. Правила „игре“ на таквом тржишту се знатно разликују од оних на каква су предузећа раније навикла. Ово велико тржиште је немилосрдно и гази све они који му се не прилагоде. Да би се неко предузеће успешно прилагодило новонасталим условима потребно је пре свега дефинисати нову стратегију управљања, тј. потребно је извршити унапређење постојећег менаџмента у савремени менаџмент, који ће бити способан да се носи са свим изазовима који су постављени и који ће бити постављени. Стање у којем су се нашли савремени менаџери може се најједноставније описати помоћу мисли признатих научника из ове области, па ево неких од њих:
„Морамо драматично побољшавати резултате - сада, и то урадимо придобијајући срца и дух наших људи. Оно што ствари чини још тежим је да "сада" нема традиције, нема преседана, ни испробане формуле“.-Јамес Цхампy
„Најлогичнија претпоставка је да ни једна тренутно успешна "пословна теорија" неће
да важи за 10 година.“- Петер Друцкер
Ево још неких мисли непознатих аутора:
•НИШТА ВИШЕ НИЈЕ ЈЕДНОСТАВНО. Ништа није стабилно. Пословно окружење се мења пред нашим очима: рапидно, брзо, драматично, запрепашћујуће.
•САДА, ШТА ГОД ДА РАДИМО НИЈЕ ДОВОЉНО. Доба инкрементализма је прошлост. Сада не само да се морамо прилагодити и снаћи, већ морамо креирати промене - велике промене, и то веома брзо.
•СВЕ ЈЕ ПОД ЗНАКОМ ПИТАЊА. Стари начин руковођења, организационе структуре, традиционално планирање и контрола, једноставно не функционишу.
СВЕ СЕ МОРА мењати. Не само оно што раде менаџери, већ се и они сами морају мењати.
Наравно један од најбитнијих фактора је заштита здравља радника у предузећу. Незгода на раду је сваки нежељени и непланирани догађај којем је последица озледа, здравствено оштећење радника или материјални губитак. Разлика између незгоде на раду и професионалне болести је та што је незгода случајна и траје један тренутак (тренутак кад се озледимо), а професионална болест је последица дуготрајнијег излагања неким опасним супстанцама и радом у простору штетном за људско здравље.
У наредном тексту ће бити описане главне одлике савременог менаџмента као и проблеми са којима се сусрећу савремни менаџери у савременом пословању.
РАЗВОЈ САВРЕМЕНОГ МЕНАЏМЕНТА
После другог светског рата, у трећем кварталу 20.века, дошло је до убрзаног развоја и значајног осавремењавања науке о менаџменту, због чега се допринос низа аутора назива Савремени приступ који је карактеристичан по интензивној примени научних метода. Савремена школа се дели на три правца: Квантитативни, Системски и Ситуациони приступ. Заједничко за сва три приступа је да су они довели до великог развоја предузећа чији су производни капацитети огромни. Међутим, масовна производња жељених производа, паралелно је стварала и огромне количине нежељених производа: отпадних гасова, отпадних вода и механичког отпада. Масовна потрошња разних производа имала је за последицу огромне количине амбалажног отпада. Паралелно се такође развијао и саобраћај, који је због употребе фосилних горива такође постао узрок огромних загађења ваздуха. Технолошки развој донео је нове материјале и изворе енергије. Пластика и други вештачки хемијски продукти постали су главни загађивачи. Огромна производња и потрошња енергије има за последицу реална загађења ваздуха и земљишта димом, пепелом, угљен-диоксида, сумпор и сл. Нуклеарна фисија представља огромну потенцијалну опасност, а због неколико хаварија у САД и СССР-у бивају угрожена велика пространства и људи који на њима живе. Нуклеарне пробе трајно загађују поједина подручја у свету. При том трошење нуклеарног гориво постаје трајни проблем.
Истовремено са овим друштвима многе земаље се мењају у погледу међусобних односа чланова друштва између себе али и њих и државе. Социјални статус и стандард чланова друштва се значајно разликују. Појављују се проблеми у односима богатих и сиромашних, економски јаких и слабих. Уочљиве су културне, националне и религијске разлике. Деловање разних организација у таквим условима постаје све сложеније. Многе државе законским прописима и стандардима почињу да спречавају и ограничавају таква негативна деловања предузећа. Независно од тога настају многи еколошки покрети и оснивају се разне невладине организације који се баве проблемима загађења природе, нехуманог понашања према животињама и сл. Све то је приморало организације да воде рачуна о својим односима са друштвом. На то је први указао Хауард Бовен давне 1953. године у књизи Социал Респонисибилитиес оф тхе Бусинессман, који се залаже да предузећа узму у обзир друштвене последице својих одлука. Двадесет година касније 1977. године Реверенд Суливан (1922) креирао је Суливенове принципе социјалних коропративних друштвених одговорности и позвао све компаније и организације да их потписивањем одговарајућег документа прихвате и почну спроводити у свом раду. Осам принципа који се односе на: универзална људска права, једнаке могућности, слободу воље, одговарајуће плаћање запослених, безбедно и здраве услове рада, фер конкуренцију, борбу против мита, сарадњу са владом до сада је прихватило велики број организацију чиме су они значајно допринели подизању свести о друштвеној одговорности. Питер Дракер (1909 - 2005), је такође указао на друштвену одговорност када је у књизи Манагемент, Таск, Респосибилитиес, Працтицес, још 1974. написао''Ниједна наша институција не постоји сама за себе и није сама себи циљ. Све оне су орган друштва и постоје ради друштва. Пословање није изузетак. Слободна иницијатива се не може оправдати аргументом да је добра за пословање. Може се оправдати аргументом да је целисходна за друштво.'' Насупрот томе економиста Милтон Фридман, добитник Нобелове награде 1976. сматрао је да предузећа треба ефикасно да производе робу и услуге, а да решавање социјалних проблема препусте онима који су за то задужени. У томе је међутим остао усамљен. У пракси предузећа су почела да воде рачуна о друштвеним потребама добровољним прихватањем разних техничко технолошких стандарда и испуњавањем њихових захтева, о чему се купци тува кроз разне ознаке на производима. Рециклажа папира, пластике и метала прихватљива постала је за многе организације које су на тај начин значајно смањиле загађење окружења. У циљу смањења
Процес глобализације је најодговорнији за промену начина пословања , а самим тим и управљања сваког предузећа. Овај процес натерао је једно предузеће да са малог и релативно познатог тржишта пређе на ново, велико и непознато. Правила „игре“ на таквом тржишту се знатно разликују од оних на каква су предузећа раније навикла. Ово велико тржиште је немилосрдно и гази све они који му се не прилагоде. Да би се неко предузеће успешно прилагодило новонасталим условима потребно је пре свега дефинисати нову стратегију управљања, тј. потребно је извршити унапређење постојећег менаџмента у савремени менаџмент, који ће бити способан да се носи са свим изазовима који су постављени и који ће бити постављени. Стање у којем су се нашли савремени менаџери може се најједноставније описати помоћу мисли признатих научника из ове области, па ево неких од њих:
„Морамо драматично побољшавати резултате - сада, и то урадимо придобијајући срца и дух наших људи. Оно што ствари чини још тежим је да "сада" нема традиције, нема преседана, ни испробане формуле“.-Јамес Цхампy
„Најлогичнија претпоставка је да ни једна тренутно успешна "пословна теорија" неће
да важи за 10 година.“- Петер Друцкер
Ево још неких мисли непознатих аутора:
•НИШТА ВИШЕ НИЈЕ ЈЕДНОСТАВНО. Ништа није стабилно. Пословно окружење се мења пред нашим очима: рапидно, брзо, драматично, запрепашћујуће.
•САДА, ШТА ГОД ДА РАДИМО НИЈЕ ДОВОЉНО. Доба инкрементализма је прошлост. Сада не само да се морамо прилагодити и снаћи, већ морамо креирати промене - велике промене, и то веома брзо.
•СВЕ ЈЕ ПОД ЗНАКОМ ПИТАЊА. Стари начин руковођења, организационе структуре, традиционално планирање и контрола, једноставно не функционишу.
СВЕ СЕ МОРА мењати. Не само оно што раде менаџери, већ се и они сами морају мењати.
Наравно један од најбитнијих фактора је заштита здравља радника у предузећу. Незгода на раду је сваки нежељени и непланирани догађај којем је последица озледа, здравствено оштећење радника или материјални губитак. Разлика између незгоде на раду и професионалне болести је та што је незгода случајна и траје један тренутак (тренутак кад се озледимо), а професионална болест је последица дуготрајнијег излагања неким опасним супстанцама и радом у простору штетном за људско здравље.
У наредном тексту ће бити описане главне одлике савременог менаџмента као и проблеми са којима се сусрећу савремни менаџери у савременом пословању.
РАЗВОЈ САВРЕМЕНОГ МЕНАЏМЕНТА
После другог светског рата, у трећем кварталу 20.века, дошло је до убрзаног развоја и значајног осавремењавања науке о менаџменту, због чега се допринос низа аутора назива Савремени приступ који је карактеристичан по интензивној примени научних метода. Савремена школа се дели на три правца: Квантитативни, Системски и Ситуациони приступ. Заједничко за сва три приступа је да су они довели до великог развоја предузећа чији су производни капацитети огромни. Међутим, масовна производња жељених производа, паралелно је стварала и огромне количине нежељених производа: отпадних гасова, отпадних вода и механичког отпада. Масовна потрошња разних производа имала је за последицу огромне количине амбалажног отпада. Паралелно се такође развијао и саобраћај, који је због употребе фосилних горива такође постао узрок огромних загађења ваздуха. Технолошки развој донео је нове материјале и изворе енергије. Пластика и други вештачки хемијски продукти постали су главни загађивачи. Огромна производња и потрошња енергије има за последицу реална загађења ваздуха и земљишта димом, пепелом, угљен-диоксида, сумпор и сл. Нуклеарна фисија представља огромну потенцијалну опасност, а због неколико хаварија у САД и СССР-у бивају угрожена велика пространства и људи који на њима живе. Нуклеарне пробе трајно загађују поједина подручја у свету. При том трошење нуклеарног гориво постаје трајни проблем.
Истовремено са овим друштвима многе земаље се мењају у погледу међусобних односа чланова друштва између себе али и њих и државе. Социјални статус и стандард чланова друштва се значајно разликују. Појављују се проблеми у односима богатих и сиромашних, економски јаких и слабих. Уочљиве су културне, националне и религијске разлике. Деловање разних организација у таквим условима постаје све сложеније. Многе државе законским прописима и стандардима почињу да спречавају и ограничавају таква негативна деловања предузећа. Независно од тога настају многи еколошки покрети и оснивају се разне невладине организације који се баве проблемима загађења природе, нехуманог понашања према животињама и сл. Све то је приморало организације да воде рачуна о својим односима са друштвом. На то је први указао Хауард Бовен давне 1953. године у књизи Социал Респонисибилитиес оф тхе Бусинессман, који се залаже да предузећа узму у обзир друштвене последице својих одлука. Двадесет година касније 1977. године Реверенд Суливан (1922) креирао је Суливенове принципе социјалних коропративних друштвених одговорности и позвао све компаније и организације да их потписивањем одговарајућег документа прихвате и почну спроводити у свом раду. Осам принципа који се односе на: универзална људска права, једнаке могућности, слободу воље, одговарајуће плаћање запослених, безбедно и здраве услове рада, фер конкуренцију, борбу против мита, сарадњу са владом до сада је прихватило велики број организацију чиме су они значајно допринели подизању свести о друштвеној одговорности. Питер Дракер (1909 - 2005), је такође указао на друштвену одговорност када је у књизи Манагемент, Таск, Респосибилитиес, Працтицес, још 1974. написао''Ниједна наша институција не постоји сама за себе и није сама себи циљ. Све оне су орган друштва и постоје ради друштва. Пословање није изузетак. Слободна иницијатива се не може оправдати аргументом да је добра за пословање. Може се оправдати аргументом да је целисходна за друштво.'' Насупрот томе економиста Милтон Фридман, добитник Нобелове награде 1976. сматрао је да предузећа треба ефикасно да производе робу и услуге, а да решавање социјалних проблема препусте онима који су за то задужени. У томе је међутим остао усамљен. У пракси предузећа су почела да воде рачуна о друштвеним потребама добровољним прихватањем разних техничко технолошких стандарда и испуњавањем њихових захтева, о чему се купци тува кроз разне ознаке на производима. Рециклажа папира, пластике и метала прихватљива постала је за многе организације које су на тај начин значајно смањиле загађење окружења. У циљу смањења